https://lat.sputnikportal.rs/20220123/za-kopanje-kriptovaluta-bice-dovoljan-laptop-ili-mobilni-1133372735.html
Za kopanje kriptovaluta biće dovoljan laptop ili mobilni?
Za kopanje kriptovaluta biće dovoljan laptop ili mobilni?
Sputnik Srbija
Jaki računari koji troše mnogo struje za kopanje kriptovaluta i tako štete životnoj sredini mogli bi da odu u penziju u narednim godinama, jer bi model rudarenja... 23.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-23T11:24+0100
2022-01-23T11:24+0100
2022-01-23T11:24+0100
analize i mišljenja
nauka i tehnologija
zagađenje
kriptovalute
ekonomija
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/17/1133563210_0:88:1921:1168_1920x0_80_0_0_5166c81de2c75d3e2d3255eb50e72e95.jpg
Rudarenje kriptovaluta je već nekoliko godina vrlo profitabilna svetska industrija; sve više kompanija i ljudi uplivavaju u njene vode, ali se suočava i sa sve više kritika zbog štetnog uticaja na životnu sredinu, prouzrokovanog visokom potrošnjom struje potrebne za kopanje kriptovaluta.Istraživanja pokazuju da se čak 0,6 odsto ukupne svetske potrošnje struje pripisuje rudarenju kriptovaluta, a prema podacima Kembridž bitkoin indeksa, ta industrija svake godine potroši više električne energije od Norveške. Suočeni s kritikama i zabranom rada u Kini, rudari su počeli da premeštaju svoje računare za kopanje u zemlje bogate vetrom i solarnom energijom, poput Norveške i Švedske.Kripto-računari idu u penziju?Imajući sve to u vidu, ne čudi što je Erik Tidien, potpredsednik Evropske uprave za vrednosne papire i tržišta, rekao za „Fajnenšel tajms“ da je rudarenje bitkoina postalo nacionalni problem u njegovoj rodnoj Švedskoj i da kriptovalute predstavljaju rizik za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.On je ukazao na to da postoje dva modela rudarenja kritpovaluta: „Dokaz rada“ (Proof of work), koji se trenutno koristi za kopanje dve najpopularnije kriptovalute: bitkoina i eterijuma, i „Dokaz udela“ (Proof of stake), koji troši manje struje od prethodnog, te manje i zagađuje životnu sredinu. Zato je i pozvao na zabranjivanje korišćenja prvog modela.Ključna razlika između tih modela je u tome što „Dokaz rada“ za rudarenje koristi mrežu jakih računara koji troše mnogo struje, dok „Dokaz udela“ to ne čini, već iz virtuelnog novčanika rudara uzima određenu količinu kriptovaluta kao zalog, obavlja proces, vraća mu uzete kriptovalute naposletku i daje srazmernu količinu njih kao nagradu za uspešno izvršen proces, pojašnjava Igor Mirković iz ECD kripto-menjačnice.„Kod ‘Dokaza udela’ ne treba vam jak hardver. Treba vam otprilike jedan laptop, ali morate da imate kriptovalute koje će biti vaš zalog. Mreža je izuzetno sigurna i isto je decentralizovana, jer će biti mnogo tih malih zalagača koji će potvrđivati transakcije, a eto, štetan uticaj po životnu sredinu, za koju su mnogi danas zabrinuti, biće manji, jer je taj način rudarenja mnogo ‘zeleniji’. Definitivno ima smisla da se to promeni“, pojašnjava Mirković za „Sputnjik“.Problemi u prelaskuMeđutim, prelazak s „Dokaza rada“ na „Dokaz udela“ ne može da se desi preko noći. Najbolji primer za to je eterijum, za čije rudarenje je pre oko četiri godine započet proces tranzicije na „zeleniji“ model, koji bi trebalo da bude gotov ove godine.„Kada se uspostavi konsenzus među svim članovima mreže i odluči se da se pređe s ‘Dokaza rada’ na ’Dokaz udela’, tu onda počinje niz mini zadataka, od samog programerskog rada i pisanja novog softverskog koda do fizičkog rada, gde ja svoje grafičke kartice za rudarenje isključujem iz struje i prelazim na novi vid rudarenja“, objašnjava Mirković.U tom procesu javlja se još problema: neki rudari neće tako lako hteti da prodaju svoje računare za rudarenje u koje su uložili mnogo novca, pa će samo početi da kopaju druge kriptovalute po modelu „Dokaz rada“, a biće i onih koji će da jednostavno dignu ruke od kopanja i prodaju svoje mašine i kriptovalute, obarajući im usput cenu. Ipak, ohrabruje činjenica da mnoge nove kriptovalute moraju da se kopaju putem „Dokaza udela“.Čak kada bi rudarenje kriptovaluta potpuno prešlo na „zeleniji“ model, ostalo bi pitanje: koliko je kopanje „Dokazom rada“ zaista štetilo životnoj sredini u poređenju s drugim industrijama, poput bankarske?„Mislim da se globalno neće desiti veliki pomak u ekologiji time što bi kriptovalute prešle na ‘Dokaz udela’, ali neka one budu okosnica i svest u ljudima, jer do sada nisam primetio da se neko mnogo brine o tome koliko, na primer, štampanje novca zagađuje životnu sredinu. Bitkoin je, po meni, pokrenuo zdravu revoluciju, ljudi su postali zabrinuti za životnu sredinu s njegovog aspekta“, zaključuje Mirković.
https://lat.sputnikportal.rs/20220119/sudar-visokog-profita-i-borbe-protiv-klimatskih-promena-da-li-ce-eu-da-zabrani-rudarenje-bitkoina-1133451376.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
analize i mišljenja, nauka i tehnologija, zagađenje, kriptovalute, ekonomija
analize i mišljenja, nauka i tehnologija, zagađenje, kriptovalute, ekonomija
Za kopanje kriptovaluta biće dovoljan laptop ili mobilni?
Jaki računari koji troše mnogo struje za kopanje kriptovaluta i tako štete životnoj sredini mogli bi da odu u penziju u narednim godinama, jer bi model rudarenja čiji su sastavni deo mogao da bude zamenjen drugim, ekološki prihvatljivijim rešenjem za koje su potrebni samo kriptovalute i laptop ili mobilni telefon.
Rudarenje kriptovaluta je već nekoliko godina vrlo profitabilna svetska industrija; sve više kompanija i ljudi uplivavaju u njene vode, ali se suočava i sa sve više kritika zbog štetnog uticaja na životnu sredinu, prouzrokovanog visokom potrošnjom struje potrebne za kopanje kriptovaluta.
Istraživanja pokazuju da se čak 0,6 odsto ukupne svetske potrošnje struje pripisuje rudarenju kriptovaluta, a prema podacima Kembridž bitkoin indeksa, ta industrija svake godine potroši više električne energije od Norveške. Suočeni s kritikama i zabranom rada u Kini, rudari su počeli da premeštaju svoje računare za kopanje u zemlje bogate vetrom i solarnom energijom, poput Norveške i Švedske.
Kripto-računari idu u penziju?
Imajući sve to u vidu, ne čudi što je Erik Tidien, potpredsednik Evropske uprave za vrednosne papire i tržišta, rekao za „Fajnenšel tajms“ da je rudarenje bitkoina postalo nacionalni problem u njegovoj rodnoj Švedskoj i da kriptovalute predstavljaju rizik za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.
On je ukazao na to da postoje dva modela rudarenja kritpovaluta: „Dokaz rada“ (Proof of work), koji se trenutno koristi za kopanje dve najpopularnije kriptovalute: bitkoina i eterijuma, i „Dokaz udela“ (Proof of stake), koji troši manje struje od prethodnog, te manje i zagađuje životnu sredinu. Zato je i pozvao na zabranjivanje korišćenja prvog modela.
Ključna razlika između tih modela je u tome što „Dokaz rada“ za rudarenje koristi mrežu jakih računara koji troše mnogo struje, dok „Dokaz udela“ to ne čini, već iz virtuelnog novčanika rudara uzima određenu količinu kriptovaluta kao zalog, obavlja proces, vraća mu uzete kriptovalute naposletku i daje srazmernu količinu njih kao nagradu za uspešno izvršen proces, pojašnjava Igor Mirković iz ECD kripto-menjačnice.
„Kod ‘Dokaza udela’ ne treba vam jak hardver. Treba vam otprilike jedan laptop, ali morate da imate kriptovalute koje će biti vaš zalog. Mreža je izuzetno sigurna i isto je decentralizovana, jer će biti mnogo tih malih zalagača koji će potvrđivati transakcije, a eto, štetan uticaj po životnu sredinu, za koju su mnogi danas zabrinuti, biće manji, jer je taj način rudarenja mnogo ‘zeleniji’. Definitivno ima smisla da se to promeni“, pojašnjava Mirković za „Sputnjik“.
Međutim, prelazak s „Dokaza rada“ na „Dokaz udela“ ne može da se desi preko noći. Najbolji primer za to je eterijum, za čije rudarenje je pre oko četiri godine započet proces tranzicije na „zeleniji“ model, koji bi trebalo da bude gotov ove godine.
„Kada se uspostavi konsenzus među svim članovima mreže i odluči se da se pređe s ‘Dokaza rada’ na ’Dokaz udela’, tu onda počinje niz mini zadataka, od samog programerskog rada i pisanja novog softverskog koda do fizičkog rada, gde ja svoje grafičke kartice za rudarenje isključujem iz struje i prelazim na novi vid rudarenja“, objašnjava Mirković.
U tom procesu javlja se još problema: neki rudari neće tako lako hteti da prodaju svoje računare za rudarenje u koje su uložili mnogo novca, pa će samo početi da kopaju druge kriptovalute po modelu „Dokaz rada“, a biće i onih koji će da jednostavno dignu ruke od kopanja i prodaju svoje mašine i kriptovalute, obarajući im usput cenu. Ipak, ohrabruje činjenica da mnoge nove kriptovalute moraju da se kopaju putem „Dokaza udela“.
„Proces prelaska je vrlo složen, ali je moguć. Čak i kad bi se bitkoin odlučio za takav iskorak, mislim da je definitivno moguć i da bi ga uspešno uradili, ali da bi sa sobom doneo velike promene. Takva otkrića u polju rudarenja mogu da doprinesu čitavoj industriji, ne samo kripto, nego i ostalima“, rezonuje Mirković.
Čak kada bi rudarenje kriptovaluta potpuno prešlo na „zeleniji“ model, ostalo bi pitanje: koliko je kopanje „Dokazom rada“ zaista štetilo životnoj sredini u poređenju s drugim industrijama, poput bankarske?
„Mislim da se globalno neće desiti veliki pomak u ekologiji time što bi kriptovalute prešle na ‘Dokaz udela’, ali neka one budu okosnica i svest u ljudima, jer do sada nisam primetio da se neko mnogo brine o tome koliko, na primer, štampanje novca zagađuje životnu sredinu. Bitkoin je, po meni, pokrenuo zdravu revoluciju, ljudi su postali zabrinuti za životnu sredinu s njegovog aspekta“, zaključuje Mirković.
