Bivša Jugoslavija će ga zapamtiti, a on pamti kako mu je Nikola pomogao u Americi
21:50 23.01.2022 (Osveženo: 23:14 23.01.2022)
© Foto : ABA liga 2 / Dragana Stjepanović
Pratite nas
Strahinja Gavrilović, košarkaš Mladosti iz Zemuna, obeležio je decembar u evropskoj košarci. Bivši igrač Partizana ispisao je istoriju ABA lige i košarke u bivšoj Jugoslaviji na meču protiv Rogaške, a za Sputnjik je govorio o aktuelnoj sezoni, ambicijama, Partizanu, studiranju u Americi i kako mu je Nikola Vučević pomogao u SAD.
Strahinja Gavrilović, koji je u decembru odigrao istorijsku utakmicu u regionu postigavši 45 poena uz 14 skokova, nekadašnji je talenat Radničkog iz Kragujevca odakle je odlučio da krene putem kojim se nije nadao.
Pre skoro deset godina završio je srednju školu i u tom trenutku imao je ponude dva koledža, u Sjedinjenim Američkim Državama, da nastavi dalje školovanje i košarkašku karijeru.
Jedna je bila od strane Univerziteta Južna Kalifornija – programa koji je prošao danas NBA Ol-star i dugogodišnji reprezentativac Nikola Vučević. Crnogorski košarkaš igrao je važnu ulogu da se Gavrilović odluči za studiranje u Americi.
„Igrali smo juniorsku ligu i imao sam dve ponude sa američkih koledža – Univerzitet sa Havaja i Ju-Es-Sija (USC) iz Los Anđelesa. Nikada nisam razmišljao o tome jer sam bio u Kragujevcu koji je tada igrao Evrokup, borio se za Evroligu. Ali, pričao sam sa ocem, koji se takođe bavio profesionalnom košarkom, i on mi je objasnio da sa tom Amerikom dobijaš diplomu prestižnog koledža. Ne daj Bože da se nešto desi u životu, nikada ne znaš, uvek imaš diplomu. Na sve to imaš i košarku. Dobijaš dva u jednom. Takođe to je možda dobar prelaz između juniorske u seniorsku košarke, što je u posebno teško u Srbiji. Mnogi igrači se pogube u toj tranziciji“, rekao je Gavrilović za Sputnjik.
Srpski košarkaš Strahinja Gavrilović
© Foto : ABA 2 liga / Dragana Stjepanović
„Na mom koledžu je bio Nikola Vučević, i jednom prilikom dok je Budućnost igrala u Kragujevcu, moj otac je popričao sa Nikolom koji mu je rekao da ne razmišljam mnogo i da prihvatim ponudu. To mi je dosta olakšalo odluku na put Amerike“, dodao je.
Odlazak u Ameriku sa 19 godina nije nimalo lak, mnogi se ne snađu jer je taj prvi period težak, ali Gavrilović je imao tu sreću da ga dočeka današnji košarkaš Čikago Bulsa i njegovi prijatelji.
„Sa Nikolom sam se upoznao u Los Anđelesu i dosta smo se družili svaki put kada bi došao u 'grad anđela'. Dosta smo pričali i dan-danas smo na vezi, ostali smo u baš-baš dobrim odnosima. Dosta mi je i on pomogao na Ju-Es-Siju, pokazao koledž... Proveo je tri godine na istom koledžu kao i ja, te me je uputio u sve ljude, pokazao tako neke sitnice koje su mi značila da se lakše prilagodim. Tu je bio i njegov kum, na kraju je sve ispalo dobro“, kaže.
Upravo je kum Nikole Vučevića dosta pomogao Strahinji da prilagođavanje prođe bolje.
„Možda bi bilo teže (da nije bilo te podrške), značila mi je ta konekcija. Vučevićev kum mi je dosta pomogao, sticajem okolnosti taj dečko je iz Zemuna, dolazi na utakmice. Dosta naših ljudi mi je pomoglo, a to je i neophodno. Svako ko ode u Ameriku, potrebna mu je ta pomoć na početku, pošto je taj prvi period dosta težak. Pogotovo što ne ideš na isti kontinent, nego putuješ 15 sati avionom, baš-baš si daleko. Kada imaš podršku, baš znači, čak i najmanja reč“, ističe naš sagovornik.
„Preporučio bih mladima moj put. Mnogo košarkaša se u Srbiji pogubi posle juniorske lige. To su sve neke priče, snovi, svi maštaju o nekim Evroligama i igrač se dosta pogubi. Ovako se školuješ, niko ne zna šta te može snaći. Ovo ti pre svega daje sigurnost u životu, drugo malo i očvrsneš, upoznaš drugu kulturu... Znam dosta drugara koji su otišli i nijedan se nije pokajao“, dodao je.
Gavrilović je posle četiri godine na Univerzitetu Južna Karolina odlučio da se vrati u Srbiju. Prihvatio je poziv Miroslava Nikolića, koji ga je trenirao i u Radničkom, i potpisao je ugovor sa Dinamikom. Posle toga usledio je odlazak u Partizan, Borac, a prethodne dve godine proveo je u Španiji.
I ove sezone trebalo je da nastavi karijeru na Pirinejsko poluostrvu, ali usledio je poziv Dragana Jakovljevića i Mladosti iz Zemuna. Ispostavilo se da je doneo pravu odluku jer igra košarku karijere.
Jedan je od najkorisnijih košarkaša Košarkaške lige Srbije (18 poena, devet skokova), kao i ABA dva lige u kojoj prosečno beleži 21,7 poena, 7,4 skokova i čak 24,5 indeksnih poena. Kao šlag na tortu došla je utakmica protiv Rogaške u kojoj je ispisao istoriju regionalne košarke.
Krilni košarkaš ekipe iz Zemuna bio je nezaustavljiv u poslednjoj utakmici u ‘balonu’ u Sarajevu, koji je Mladost završila maksimalnim učinkom od tri pobede u tri utakmice.
Gavrilović je ostvario rekordnih 66 indeksnih poena (45 poena, 14 skokova), što je novi rekord regiona, a za Sputnjik je malo posle toga rekao da se ovakve utakmice dešavaju jednom u karijeri.
„Ne mogu da krijem emocije, baš mi je drago, lep je osećaj. Utisci su fenomenalni, pogotovo što smo dobili. Ne mogu da izostavim saigrače koji su mi pomogli da uspem u ovome. Otvorio sam utakmicu lakim poenima i sve je kasnije išlo uz ruku, sve je došlo uz svoje. Uvek sam se nalazio situaciju poentiram, ovekve utakmice se dese jednom u karijeri. Pre svega sam zahvalan saigračima koji su me pronalazili u pravom trenutku i pomogli mi da dođem do ove brojke“.
Utakmica je igrana u neobičnom terminu, u 11 časova, i Strahinji je bilo u glavi samo da dobro uđe u meč
„U Sarajevu je bio vrlo bitan 'balon' za nas, želeli smo da ostvarimo sve tri pobede. Pre ove utakmice sam razmišljao nešto: 'Ustali smo rano, utakmica je u 11h… samo da se zagrejem dobro, otvorim dobro i da se odlepimo'. To je sve krenulo da ide malo po malo, dosta sam išao na liniju za slobodna bacanja. Sve je išlo u pravom smeru, poseban motiv nije postojao, osim motiv pobede“.
Ekipa iz Zemuna nešto je slabije otvorila sezonu, ali sada se nalazi u sjajnom ritmu, ostvarila je sedam pobeda zaredom u svim takmičenjima i kockice su se konačno poklopile.
„Verovatno će se svi moji saigrači složiti, počevši od leta baš smo mnogo radili. Od priprema na Zlatiboru, Beogradu, preko pripremnih utakmica... Nama je, doduše, malo više bilo potrebno da se upoznamo, imali smo pehove u domaćoj ligi, ali mogu reći da poslednjih nekoliko utakmica, tako smo ušli u dobar ritam, sada se dobro poznajemo, dobra je hemija, a definitivno su treninzi bili... samo mi znamo koliko smo jako radili, marljivo, ovo je samo posledica treninga i dobrog rada.“
Posle dve godine u Španiji, Gavrilović je razmišljao u istom smeru, da se vrati na Pirinejsko poluostrvo i da nastavi da gradi karijeru u ovoj državi.
„Prošle godine sam bio u Španiji, ovo leto sam se fokusirao da se odmorim i pripremim za narednu godinu. Pomagali su mi španski treneri, trenirao sam u Kragujevcu... Trebalo je da se vratim u Španiju, ali pozvao me je Dragan Jakovljević, predstavio mi ideju o Mladosti, koji je motiv... Svidela mi se ta priča i ostao sam ovde.“
„Imao sam dobar kondicioni program, radio sam i sa ocem i još nekim ljudima. Dobro je prošao pripremni period, a i u klubu su bile jake, nezaboravne, pripreme na Zlatiboru. Iskreno jedva sam čekao da prođe taj period na Zlatiboru (smeh)“, dodaje Gavrilović.
Košarkaš Mladosti iz Zemuna Strahinja Gavrilović
© Foto : ABA liga 2 / Strahinja Gavrilović
Strahinji se svidela ideja Mladosti koji je ove godine jedna od najboljih ekipa u KLS-u i ABA dva ligi.
„Ceo proces, šta je ideja Mladosti, ulazak u viši rang, neki dalji planovi, selekcija ekipe, sve to mi je pomoglo da se vratim u srpsku košarku. Plus sam blizu porodice, u Beogradu, svoj narod, i to je uticalo na odluku. Do sada u karijeri nikada nisam igrao za timove koji su za ambiciju imali ostanak u ligi, a kako Mladost cilja na trofeje u svim takmičenjima, to mi je dodatno olakšalo da prihvatim ponudu. Formirali smo tim koji ima veliki potencijal, radimo punom parom i ti rezultati su počeli da se vide.“
Gavrilović igra na poziciji krilnog centra, odgovara mu i uloga visokog krila, ali ističe da mu nije to toliko važno.
„Sve zavisi od utakmice do utakmice, najviše preferiram 'četvorku', ali što bi rekao naš trener, ovde ne postoji četiri ili pet, svi moraju da budu sposobni da igraju. Nekada mi odgovara da igram visoku trojku, dalo je rezultata u nekim utakmicama. U deficitu smo sa nekim košarkašima koji tek treba da dođu, pa ćemo videti u nastavku. Generalno ta pozicija četiri mi najviše leži.“
Gavrilović je ove sezone posebno napredovao, što je kulminacija mukotrpnog rada, ali i uloge koju mu je dao Jakovljević.
Srpski košarkaš Strahinja Gavrilović
© Foto : ABA liga / Partizan NIS
„Svaka sezona, svaki klub mi je bio novo iskustvo. Svuda sam naučio nešto novo, što košarkaški, što životno. Imao sam priliku da treniram kod Mute Nikolića koji mi je bio trener u Radničkom iz Kragujevca, kao i Dinamiku i Partizanu. Bio je trener i mom ocu, on mi je dosta pomogao da napravim taj iskorak posle koledž košarke. Bilo je nekih opcija da idem u inostranstvo i odlučio sam da dođem ovde, kasnije sam otišao u Partizan“, kaže i dodaje:
„U svakom klubu mi je uloga bila drugačija, jedna u Dinamiku, jedna u Partizanu, jedna u Španiji. Sada mi je u Dinamiku skroz četvrta, takođe sam u Partizanu mogao dosta da naučim... Svuda pokušavaš da ukradeš, napreduješ. Imao sam dosta dobrih saigrača, poput Novice Veličkovića. Sada kod Dragana Jakovljevića igram, da kucnem u drvo, najbolje, daje mi slobodu što igraču dosta znači za samopouzdanje.“
Gavrilović je u sezoni 2017/2018 nosio dres Partizana u koji je došao na poziv Nikolića. Muta je ubrzo dobio otkaz, zatim je došao Čanak, a u drugom delu sezone ekipu je vodio Andrea Trinkijeri.
„Promenio sam tri trenera, prvo sam bio kod Mute Nikolića, zatim Nenada Čanka i na kraju Andree Trinkijerija. Uspeo sam da osvojim trofej sa crno-belima, Kup Radivoja Koraća to mi je jedan od najdražih trenutaka u životu. Imao sam mogućnost da ostanem, ali je bilo previše igrača na jednoj poziciji. Tražio sam sredinu gde ću igrati, gde ću pokazati talenat i sve to. Veliki sam partizanovac, ceo život idem na utakmice, navijam, i moji najlepši trenuci bili su u Partizanu. Biti na terenu, pred tim auditorijumom, Grobarima... ali na kraju sam razgovarao sa Andreom (Trinkijerijem), dogovorili smo se da je najbolje da negde drugde pokažem talenat. To je razlog zašto sam otišao na drugu stranu“, ističe Gavrilović.
Strahinja nije ostao u Partizanu, a za Sputnjik otkriva kako je izgledao razgovor sa italijanskim stručnjakom na kraju takmičarske godine.
„Imali smo skroz korektan odnos, Trinkijeri je odličan trener i jedan od najvećih imena sa kojima sam radio. Pričali smo direktno o tome gde bi trebalo da napredujem, davao mi je savete, kroz treninge sam napredovao, ali jednostavno sam hteo veću priliku. Kada sam odlazio sa svima sam ostao u super odnosima, i dan-danas se čujem sa ljudima iz kluba“, kaže Strahinja i dodaje da ništa ne bi menjao u dosadašnjem delu karijere.
O ambicijama u nastavku karijere kaže.
„Iskreno, ne znam da kažem u ovom trenutku. Cilj je da se uđe u ABA. O tome, šta dalje, može tek kasnije da se razmišlja, tek je Nova godina.“
Gavrilović ne krije da je veliki navijač Partizana, dres crno-belih nosio je u sezoni 2017/18, međutim, nije imao precizan odgovor na pitanje da li će nekada ponovo obući dres kluba iz Humske.
„Ja sam partizanovac celog života. Rekao sam ljudima u klubu, navijam za Partizan otkad znam za sebe, uvek sam tu za njih, pokušavam da ispratim utakmice koliku mogu, a to o tom potom. Videćemo šta sve nosi budućnost, ništa još ne znamo“, zaključio je.
