https://lat.sputnikportal.rs/20220123/nemacki-kancelar-prosirenje-nato-a-nije-u-planu-1133572558.html
Nemački kancelar: Proširenje NATO-a nije u planu
Nemački kancelar: Proširenje NATO-a nije u planu
Sputnik Srbija
Ulazak novih istočnoevropskih zemalja u NATO trenutno nije u planu, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc u intervjuu za „Zidojče cajtung“. 23.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-23T18:48+0100
2022-01-23T18:48+0100
2022-01-23T18:48+0100
svet
rusija
ukrajina
nato
nemačka
olaf šolc
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/17/1133572532_0:0:3031:1705_1920x0_80_0_0_5e4c17e882ed6221e95838423f6acb1b.jpg
Šolc je istovremeno odbio da Rusiji pruži garancije o neširenju Alijanse.„Svi znamo da je transatlantski odbrambeni savez neophodan. S obzirom da smo demokratske zemlje, ujedinjujemo u okviru NATO-a naše bezbednosne interese“, dodao je kancelar.Sankcije RusijiGovoreći o situaciji u Ukrajini, Šolc je rekao da kriza oko Ukrajine mora da se reši diplomatskim putem, ali ako dođe do sankcija Rusiji, onda Zapad mora da se seti posledica za sebe.„U tom slučaju, do kojeg nadam se neće doći, moraćemo da radimo pametno“, odgovorio je Šolc na pitanje da li je Nemačka spremna da prihvati štetu na sebe u slučaju eventualnih sankcija „Severnom toku 2“.Prema njegovim rečima, potrebno je izabrati najefikasnije mere.„U krugu saveznika dogovaramo se o mogućim merama. Moramo biti u stanju da delujemo ako bude potrebno“.Osvrćući se na situaciju u Ukrajini, kancelar je dodao: „Sada smo u veoma ozbiljnoj situaciji“.Prema njegovim rečima, EU i SAD su jednoglasne u mišljenju da bi vojna agresija Rusije imala „visoku cenu“.Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine.Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je napomenulo da su izjave Zapada o „ruskoj agresiji“ i mogućnosti da se Kijevu pomogne da se odbrani od nje i smešne i opasne.Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Konsultacije o ovim pitanjima održane su 10. januara u Ženevi, 12. januara u Briselu je održan sastanak Saveta Rusija-NATO, a 13. januara u Beču je održan sastanak Stalnog saveta OEBS-a.
ukrajina
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, ukrajina, nato, nemačka, olaf šolc
rusija, ukrajina, nato, nemačka, olaf šolc
Nemački kancelar: Proširenje NATO-a nije u planu
Ulazak novih istočnoevropskih zemalja u NATO trenutno nije u planu, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc u intervjuu za „Zidojče cajtung“.
„Pristupanje novih zemalja Istočne Evrope NATO-u trenutno uopšte nije na dnevnom redu“, rekao je šef nemačke vlade.
Šolc je istovremeno odbio da Rusiji pruži garancije o neširenju Alijanse.
„Svi znamo da je transatlantski odbrambeni savez neophodan. S obzirom da smo demokratske zemlje, ujedinjujemo u okviru NATO-a naše bezbednosne interese“, dodao je kancelar.
Govoreći o situaciji u Ukrajini, Šolc je rekao da kriza oko Ukrajine mora da se reši diplomatskim putem, ali ako dođe do sankcija Rusiji, onda Zapad mora da se seti posledica za sebe.
„U tom slučaju, do kojeg nadam se neće doći, moraćemo da radimo pametno“, odgovorio je Šolc na pitanje da li je Nemačka spremna da prihvati štetu na sebe u slučaju eventualnih sankcija „Severnom toku 2“.
Prema njegovim rečima, potrebno je izabrati najefikasnije mere.
„Istovremeno, treba da shvatimo kakve će to posledice imati po nas same. Niko ne treba da gaji iluzije da postoje takve mere koje nemaju posledice po nas“, dodao je Šolc.
„U krugu saveznika dogovaramo se o mogućim merama. Moramo biti u stanju da delujemo ako bude potrebno“.
Osvrćući se na situaciju u Ukrajini, kancelar je dodao: „Sada smo u veoma ozbiljnoj situaciji“.
Prema njegovim rečima, EU i SAD su jednoglasne u mišljenju da bi vojna agresija Rusije imala „visoku cenu“.
Kijev i zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog
navodnog povećanja „agresivnih dejstava“ Rusije u blizini granica Ukrajine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da
Rusija premešta trupe unutar svoje teritorije i po sopstvenom nahođenju. Prema njegovim rečima, to nikome ne preti i ne treba nikoga da brine.
Rusija je u više navrata negirala optužbe Zapada i Ukrajine za „agresivna dejstva”, navodeći da nikome ne preti i nema nameru nikoga napada, a izjave o „ruskoj agresiji” koriste se kao izgovor da se što više vojne tehnike NATO-a rasporedi u blizini ruske granice. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je napomenulo da su izjave Zapada o „ruskoj agresiji“ i mogućnosti da se Kijevu pomogne da se odbrani od nje i smešne i opasne.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021.
nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Konsultacije o ovim pitanjima
održane su 10. januara u Ženevi, 12. januara u Briselu je održan
sastanak Saveta Rusija-NATO, a 13. januara u Beču je održan sastanak Stalnog saveta OEBS-a.
