https://lat.sputnikportal.rs/20220123/kome-roditelji-da-veruju-igrice-lece-depresivnu-decu-kao-alkoholicara-rakija-1133424790.html
Kome roditelji da veruju: Igrice „leče“ depresivnu decu kao alkoholičara – rakija
Kome roditelji da veruju: Igrice „leče“ depresivnu decu kao alkoholičara – rakija
Sputnik Srbija
Dok nova domaća istraživanja pokazuju da više od polovine mladih u Srbiji pati od anksioznosti i ima simptome depresije, strane studije govore da bi u lečenju... 23.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-23T14:18+0100
2022-01-23T14:18+0100
2022-01-23T14:18+0100
društvo
depresija
autizam
anksioznost
društvo
video igre
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110694/05/1106940571_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_068a880811745c8a895624e932b9ae37.jpg
Američki zdravstveni stručnjaci upozorili su da među mladima i decom vlada kriza mentalnog zdravlja. To ne čudi, pogotovo kada uzmemo u obzir pandemiju korona virusa koja traje već skoro dve godine. Sve više mladih u svetu i Srbiji ispoljava simptome anskioznosti i depresije zbog te pošasti, koja im je poremetila druženje, školovanje i druge svakodnevne aktivnosti.Dok se i sami bore sa posledicama pandemije i životnim izazovima, roditelji se trude i da nađu načine da pomognu svojoj deci da prebrode težak period, a prema novim istraživanjima, jedan od tih načina možda je, verovali ili ne, igranje video igara.Video igrama protiv depresije i anksioznostiInostrane studije pokazuju da se sve više dece okreće video igrama kako bi skrenuli pažnju s depresije i anksioznosti. Sem toga, neki eksperti smatraju da video igre koje mogu da se igraju s drugim ljudima deci mogu da posluže kao teren za druženje s vršnjacima ili roditeljima, prilikom čega im je lakše da se otvore i razgovaraju o svojim osećanjima i problemima.Ipak, ne slažu se svi s tim stavom. Psihijatar i psihoterapeut dr Ivica Mladenović tvrdi da video igre ne mogu da pomognu deci i mladima koji pate od anksioznosti ili depresije, već da u tim slučajevima samo mogu da prodube problem, ali da bi eventualno mogle da pomognu deci koja pate od autizma ili socijalne fobije da ostvare kontakt s vršnjacima ili roditeljima.„Nemoguća je varijanta kod anksioznosti da video igre budu lek. To je kao kad pitate da li veća količina alkohola može da pomogne alkoholičaru. Može, dok je pijan. Pevaće i osećaće se odlično, a onog trenutka kad se otrezni biće haos. Apstinencijalni sindrom, nervoza, agresija... Isto je kod ovih. Biće oni mirni, neće biti anksiozni dok su u virtuelnom svetu, video igrama. Međutim, kada im se oduzme video igra, onda će biti problem“, ističe on.Mladenović predočava da deci koja pate od depresije ili anksioznosti može da se pomogne jedino u realnosti, uspostavljanjem poverenja i dobrih odnosa, i podvlači da video igre treba služe samo za zabavu i da ne treba da se igraju duže od pola sata dnevno radnim danom, odnosno sat vremena dnevno vikendom. Tu ne računa nasilne igre, koje potpuno odbacuje.Uloga roditelja – ključnaS druge strane, psiholog i suosnivač Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković smatra da su video igre dobra alternativa svakodnevnim aktivnostima koje su deci trenutno uskraćene, poput igranja u školskom dvorištu, jer kroz njih komuniciraju i povezuju se sa vršnjacima i roditeljima, te i da mogu da umanje simptome ili preduprede depresiju i anksioznost.„Svaka zajednička aktivnost na novim medijima je više nego poželjna i odlična je platforma za komunikaciju s roditeljima. Zajedničko igranje igrica je jedna stvar. Druga je da pitamo decu šta igraju ili šta su napravili u igri, hoće li da nam pokažu... Onda oni drugi put sami žele da nam pokažu šta su napravili. Dakle, otvara se taj kanal komunikacije. Treća stvar je da gledamo neku seriju, jutjubera, pitamo šta se dešava na ‘Tik toku’... Da svaki put kada komuniciramo s decom ona budu oduševljena što mogu da podele s nama svoje iskustvo. Svašta nešto saznamo o njima: zašto nekog vole, šta on radi drugačije, šta je strategija u igri, kako dete to promišlja, kako je postiglo vanredni rezultat, a između svih tih stvari se provuku razne teme: problemi, vršnjački kontakti, prva zaljubljivanja i životne nedoumice“, predočava ona.Međutim, ni ona ne misli da agresivne igre pomažu deci i zato skreće pažnju na postojanje strateških, avanturističkih, edukativnih i drugih video igara, za koje kaže da su konstruktivne za kogniciju, emocije i razvoj deteta. Svesna je toga da video igre lako mogu da izazovu zavisnost, ali zato ističe ključnu ulogu roditelja u vođenju računa o detetu:Prema najnovijem istraživanju Krovne asocijacije mladih Srbije u kom je učestvovalo nešto više od 1.000 osoba, čak 68,5 odsto mladih u našoj zemlji je anksiozno, a 51,9 odsto ima simptome umerene ili teške depresije.
https://lat.sputnikportal.rs/20220102/lekar-potraga-za-kontinuiranom-srecom-nije-normalna-1132932836.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220101/covecanstvu-preti-nesto-mnogo-opasnije-od-virusa--zivot-bez-zagrljaja-1132979736.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211010/svaka-cetvrta-osoba-psihicki-bolesna--sta-je-dobar-antidepresiv-1130546516.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
depresija, autizam, anksioznost, društvo, video igre
depresija, autizam, anksioznost, društvo, video igre
Kome roditelji da veruju: Igrice „leče“ depresivnu decu kao alkoholičara – rakija
Dok nova domaća istraživanja pokazuju da više od polovine mladih u Srbiji pati od anksioznosti i ima simptome depresije, strane studije govore da bi u lečenju tih stanja važnu ulogu mogle da odigraju, ni manje ni više, video igre. Ipak, eksperti su podeljeni. Jedni tvrde da bi igre samo produbile problem, a drugi da bi ga ublažile ili čak predupredile.
Američki zdravstveni stručnjaci upozorili su da među mladima i decom vlada kriza mentalnog zdravlja. To ne čudi, pogotovo kada uzmemo u obzir pandemiju korona virusa koja traje već skoro dve godine. Sve više mladih u svetu i Srbiji ispoljava simptome anskioznosti i depresije zbog te pošasti, koja im je poremetila druženje, školovanje i druge svakodnevne aktivnosti.
Dok se i sami bore sa posledicama pandemije i životnim izazovima, roditelji se trude i da nađu načine da pomognu svojoj deci da prebrode težak period, a prema novim istraživanjima, jedan od tih načina možda je, verovali ili ne, igranje video igara.
Video igrama protiv depresije i anksioznosti
Inostrane studije pokazuju da se sve više dece okreće video igrama kako bi skrenuli pažnju s depresije i anksioznosti. Sem toga, neki eksperti smatraju da video igre koje mogu da se igraju s drugim ljudima deci mogu da posluže kao teren za druženje s vršnjacima ili roditeljima, prilikom čega im je lakše da se otvore i razgovaraju o svojim osećanjima i problemima.
Ipak, ne slažu se svi s tim stavom. Psihijatar i psihoterapeut dr Ivica Mladenović tvrdi da video igre ne mogu da pomognu deci i mladima koji pate od anksioznosti ili depresije, već da u tim slučajevima samo mogu da prodube problem, ali da bi eventualno mogle da pomognu deci koja pate od autizma ili socijalne fobije da ostvare kontakt s vršnjacima ili roditeljima.
„Nemoguća je varijanta kod anksioznosti da video igre budu lek. To je kao kad pitate da li veća količina alkohola može da pomogne alkoholičaru. Može, dok je pijan. Pevaće i osećaće se odlično, a onog trenutka kad se otrezni biće haos. Apstinencijalni sindrom, nervoza, agresija... Isto je kod ovih. Biće oni mirni, neće biti anksiozni dok su u virtuelnom svetu, video igrama. Međutim, kada im se oduzme video igra, onda će biti problem“, ističe on.
Mladenović predočava da deci koja pate od depresije ili anksioznosti može da se pomogne jedino u realnosti, uspostavljanjem poverenja i dobrih odnosa, i podvlači da video igre treba služe samo za zabavu i da ne treba da se igraju duže od pola sata dnevno radnim danom, odnosno sat vremena dnevno vikendom. Tu ne računa nasilne igre, koje potpuno odbacuje.
„Zašto bismo nekoga uvodili u virtuelni svet, koji je jako adiktivan, da bismo ga kasnije izvlačili iz te zavisnosti, jer su moderne video igre tako koncipirane da su izuzetno adiktivne, stvaraju visok nivo zavisnosti. Ne razumem zašto bismo vatrom rešavali problem na benzinskoj stanici. Nema razloga, prevelika je opasnost“, napominje on za „Sputnjik“.
Uloga roditelja – ključna
S druge strane, psiholog i suosnivač Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković smatra da su video igre dobra alternativa svakodnevnim aktivnostima koje su deci trenutno uskraćene, poput igranja u školskom dvorištu, jer kroz njih komuniciraju i povezuju se sa vršnjacima i roditeljima, te i da mogu da umanje simptome ili preduprede depresiju i anksioznost.
„Svaka zajednička aktivnost na novim medijima je više nego poželjna i odlična je platforma za komunikaciju s roditeljima. Zajedničko igranje igrica je jedna stvar. Druga je da pitamo decu šta igraju ili šta su napravili u igri, hoće li da nam pokažu... Onda oni drugi put sami žele da nam pokažu šta su napravili. Dakle, otvara se taj kanal komunikacije. Treća stvar je da gledamo neku seriju, jutjubera, pitamo šta se dešava na ‘Tik toku’... Da svaki put kada komuniciramo s decom ona budu oduševljena što mogu da podele s nama svoje iskustvo. Svašta nešto saznamo o njima: zašto nekog vole, šta on radi drugačije, šta je strategija u igri, kako dete to promišlja, kako je postiglo vanredni rezultat, a između svih tih stvari se provuku razne teme: problemi, vršnjački kontakti, prva zaljubljivanja i životne nedoumice“, predočava ona.
Međutim, ni ona ne misli da agresivne igre pomažu deci i zato skreće pažnju na postojanje strateških, avanturističkih, edukativnih i drugih video igara, za koje kaže da su konstruktivne za kogniciju, emocije i razvoj deteta. Svesna je toga da video igre lako mogu da izazovu zavisnost, ali zato ističe ključnu ulogu roditelja u vođenju računa o detetu:
„Na roditeljima je da se dogovore s decom o nekim granicama. To ne znači obaveštavanje deteta da ima dva sata dnevno da se igra, nego pitanje koliko bi ti bilo dovoljno dnevno da se igraš. Onda dete samo kaže dva sata. Kad dete samo sebi odredi granice, mnogo je sklonije da tu granicu i poštuje, nego kad ima zabranu. Drugo, roditelji treba da shvate da je njihova uloga da nađu šta je to još u životu deteta vredno njegove pažnje, da ne može to da bude samo igrica“.
Prema najnovijem istraživanju Krovne asocijacije mladih Srbije u kom je učestvovalo nešto više od 1.000 osoba, čak 68,5 odsto mladih u našoj zemlji je anksiozno, a 51,9 odsto ima simptome umerene ili teške depresije.
