"Jeste li rušili Ustav Bosne": Besmisleni novi pokušaj da se disciplinuju Srbi
© YouTube/BN TV INFO / printscreen
Pratite nas
Deklaracija o vraćanju nadležnosti RS promptno je animirala Tužilaštvo BiH da sprovede istragu povodom navodnog rušenja ustavnog poretka BiH. Neki od funkcionera RS, koji su već saslušani u svojstvu svedoka, suočeni su s nizom dežurnih pitanja, koja su suštinski besmislena jer, kako kažu, Srpska ne ruši nego brani Ustav i Dejton.
Godinama nezadovoljni radom Tužilaštva i suda BiH, ukazujemo na nelogičnosti u njihovom radu, znamo kako su formirani i sigurno da nemamo dobro iskustvo, a na bazi takvog iskustva ni poverenje u ove pravosudne institucije, kažu sagovornici Sputnjika koji su saslušani u Tužilaštvu BiH povodom navodnog napada na ustavni poredak BiH.
U Deklaraciji o ustavnim principima, usvojenoj u Skupšini RS, i četiri informacije kojom se potvrđuju sve nadležnosti RS, Tužilaštvo BiH otkrilo je krivične elemente koji upućuju na rušenje ustavnog poretka zemlje, pa su se u okvirima istrage pokrenute koncem prošle godine na saslušanju našli mnogi zvaničnici RS.
Drage volje u tome učestvujem i molim Boga da oni ne odustanu, jer će onda dobiti argumentaciju. Otići ću tamo sa 100 advokata, pa ćemo završiti. I ako me osude, ići ćemo dalje, do Ustavnog i Evropskog suda. Jesu li spremni da idu u to, ja jesam - prokomentarisao je srpski član Predsedništva Milorad Dodik.
Poslednjem saslušanju u Tužilaštvu BiH u svojstvu svedoka prisustvovali su i potpredsednik Narodne Skupštine RS Milan Petković i narodni poslanik Marinko Dragišić. Sa njima razgovaramo o tome kako je teklo saslušanje, na koja pitanja su morali da odgovore te da li postoji bojazan da istraga bude završena podizanjem optužnica.
Funkcioneri Srpske na saslušanju u Tužilaštvu BiH
Milan Petković kaže da je dao izjavu u Tužilaštvu BiH i da mu je postupajući tužilac postavljao pitanja koja su se odnosila na predlaganje dnevnog reda, odnosno na koji način je predložen dnevni red, kako je kolegijum glasao, ko čini kolegijum, po nešto vezano za tehnička pitanja i rad Narodne Skupštine, ali isto tako i ko su bili izvestioci po tačkama dnevnog reda, da li su ministri stavove iznosili u ime svojih ministarstava ili u ime Vlade te da li je bilo rasprave po pojedinim tačkama dnevnog reda. Reč je o pitanjima, kaže, koja su se odnosila na samu sednicu i pojedine detalje koji su već poznati iz medija.
"Tužilac je odlučio da pozove mene kao potpredsednika i člana rukovodstva Narodne Skupštine kao bih naveo okolnosti koje su se ticale i kolegijuma ali i usvajanja dnevnog reda i samog toka sednice. Smatram da nije bilo osnova ni za saslušanje ni za pokretanje istrage ali tužilac je taj koji je doneo takvu naredbu iako je moje pravničko ubeđenje da će nakon što prikupi sve dokaze i sve činjenice koje se tiču ovog predmeta, Tužilaštvo doneti jedinu ispravnu odluku a to je naredba o obustavi istrage. Na kraju ispitivanja kada su me pitali da li imam nešto da dodam rekao sam da smatram da nema osnova za vođenje ovog postupka niti krivičnog dela napada na ustavno uređenje jer biće krivičnog dela i bitan element tog bića jeste da neko primenom sile ili pretnjom upotrebe sile poziva, ili menja ustavno uređenje. To ovde nije slučaj jer niko od aktera, niko u Vladi niti član Predsedništva, niti predsednik nisu pozivali na upotrebu sile pa se ne može govoriti o nasilnoj promeni ustavnog uređenja, a samim tim ni o krivičnom delu. Verujem da je toga svestan i postupajući tužilac. "
Ko uživa imunitet?
Iako Tužilaštvo BiH može doneti i podići optužnicu nakon završene istrage, što kao mogućnost ne treba isključiti, Petković veruje da će kao u predmetu "Referendum" u kojem je kao član Komisije bio jedan od optuženih, optužnica biti odbačena, budući da je bez apsolutnog osnova za provođenje istrage u tom postupku.
"Mislim da se ova istraga mora okončati obustavom same istrage. Iako ne tvrdim da je reč o političkom procesu, jasno je da je Tužilaštvo ekspresno reagovalo u ovom slučaju, dok je mnoge druge, krupnije i važnije predmete, zanemarilo."
O samom saslušanju Petković kaže da, kada je reč o postupajućem tužiocu i i istražiocu, odnos bio korektan, da su bili kolegijalni te da nije doživeo nijednu neprijatnost.
Na pitanje da li zvaničnici RS uživaju imunitet koji ih štiti od eventualnog procesuiranja, Petković kaže da potpuni imunitet imaju narodni poslanici dok kada je reč o predsedniku i članu Predsedništva onda je taj imunitet relativan. Svakako, ukoliko bi odbili da se odazovu pozivu i daju izjavu kao svedoci, bilo o kome da je reč, oni bi, kaže, snosili krivičnu odgovornost i određene konsekvence jer je krivični zakon BiH još uvek na snazi.
Saslušanje trajalo 45 minuta
Kao narodni poslanik u Narodnoj Skupštini RS i zamenik predsednika kluba na kolegijumu na kojem je zakazana posebna sednica Narodne Skupštine RS Marinko Dragišić je takođe bio u Tužilaštvu kao svedok u predmetu "Napad na ustavni poredak BiH". Postupajućeg tužioca je, kaže, interesovala cela procedura - kako su došli do materijala, kako su ga potpisali, kako je vođena sednica kolegijuma, kao i njegovo učešće u organizaciji, pripremi i održavanju sednice Narodne Skupštine RS.
"Moje saslušanje pred dva tužioca i sekretarom trajalo je oko 45 minuta, od uzimanja formalnih podataka do pitanja vezanih za moju ulogu u svemu. Pre samog početka saslušanja oni su nas upoznali sa tim da ima jedna grupa ljudi koja je osumnjičena, srpski član Predsedništva, predsednica, predsednik Vlade, predsednici političkih partija pozicije i predsednici kluba poslanika. Oni su osumnjičeni ali nisu još ispitivani. Verovatno nakon ovih svedočenja, kreće i taj proces", veruje Dragišić.
Ovaj proces on smatra bespotrebnim jer nije došlo do nikakvog udara na ustavni poredak BiH.
"Proces povratka nadležnosti još nije krenuo jer se čekaju zakoni, znači on nije ni sastavni deo Ustava, a Ustav BiH takođe nema nijednu odredbu koja zabranjuje entitetima da prenesene nadležnosti povuku. Ustav ni u jednom smislu nije ni narušen ni oštećen. Naprotiv, RS je ta koja se zalaže za zaštitu Ustava i Dejtonskog mirovnog sporazuma", poručuje Dragišić.
