Cena „zelenih ambicija“: Struja poskupljuje, a Nemačka zatvara nuklearne elektrane
© AP Photo / Stefan Puchner/dpa
Pratite nas
Nemačka je ovih dana zatvorila tri od šest preostalih nuklearnih elektrana u zemlji. Iako bi svetski ekolozi trebalo da pozdrave ovu odluku, radost je izgleda izostala. Štaviše, ako je suditi po naslovima zapadnih medija, nema previše oduševljenja ovom nemačkom odlukom.
Stručnjaci, kako u energetskom tako i u finansijskom sektoru smatraju da je Berlin izabrao krajnje nepovoljan trenutak da ostvari svoje „zelene ambicije“.
Nemačka je glavna ekonomija Evrope čiji obim dostiže više od četiri biliona dolara. Ona je istovremeno temelj koji održava ravnotežu i garantuje pouzdanost kolektivne ekonomije Evrope i lokomotiva koja je vuče napred. Zbog toga svi zainteresovani akteri tako pažljivo prate projekte koje realizuje Berlin i čiji će se rezultati široko osetiti, utičući na sve susede i trgovinske partnere bez isključenja.
Nepovoljan trenutak za „zelene ambicije“
Najveću zabrinutost ne budi sama činjenica da se zatvaraju tri elektrane - „Gronde“,“Gundremingen“ i „Brokdorf“ (što je davno planirano), već trenutak u kom se to dešava.
Za vlade i budžete mnogih zemalja, 2021.godina je bila veoma teška. Kombinacija pokušaja obnavljanja svetske ekonomije i vremenskih prilika dovelo je do sada neviđenih cena energenata, zbog čega je logično nastao stalni deficit, nedostatak rezervi i cene struje višestruko veće nego pre godinu dana. Na primer, u Nemačkoj jedan megavat-sat već košta više od 430 evra, što je 350 odsto više nego pre godinu dana. Slične cene su u Austriji, Francuskoj i Belgiji, iako je megavat-sat u decembru 2020.godine koštao nešto iznad sto evra.
Paralelno padaju rezerve goriva u skladištima. Poznato je da su od početka novembra evropske kompanije operatori ispumpale iz gasnih skladišta više od četrnaest milijardi kubnih metara gasa. Procenjuje se da je ukupna popunjenost podzemnih rezervoara 60 odsto – a to je najgori rezultat u poslednjih pet godina. Gore je bilo samo 2018. godine kad je na evropskom delu kontinenta besneo ledeni ciklon koji je nazvan „Zver sa istoka“. Period niskih temperatura tada se otegao do početka marta, zatrpavši debelim slojem snega čak i južne regiona, zbog čega je svuda bio poremećen saobraćaj i otkazane na stotine letova.
Period je bio komplikovan, ali svi su znali da će se mrazevi pre ili kasnije popustiti. Danas se pak ni poslednji astrolog ne usuđuje da kaže kada će se završiti pandemija i finansijsko-energetska kriza.
Strani mediji koji su verni ekološkoj agendi prećutkuju još jednu važnu činjenicu bez koje nije lako shvatiti uznemirenost berzi, vlasnika elektrana i finalnih potrošača. Oklevaju da pomenu da Nemačka, pored zatvaranja tri nuklearne elektrane, namerava i da u okviru dobrovoljno preuzetih obaveza vezanih za dekarbonizaciju privrede zatvori još i 11 termoelektrana na ugalj. Drugim rečima, proizvodnja struje u zemlji biće manja ne za tri, kako se svuda spominje, nego za čak 6,4 gigavata.
Šta kaže statistika
A sada malo zvanične statistike. Nemačka poslednjih godina pokazuje stabilan pad proizvodnje električne energije. U periodu od 2018-2020. nemački energetičari proizveli su 637, 606 odnosno 567 teravat-sati.
Što se tiče potrošnje , izgleda da nema razloga za brigu, jer je ova zemlja 2019. godine potrošila svega 567 teravat-sati, što je 11 odsto manje nego 2010.godine.
Ali ono što je najvažnije ostaje van delokruga zvaničnih izveštaja. Berlin ulaže sve moguće napore da održi i obezbedi dalji rast svoje privrede, a to je jednostavno nemoguće bez povećavanja potrošnje električne energije. Ako Nemci ostvare postavljene ciljeve, već 2030. njihovoj industriji i stanovništvu će za normalan život biti potrebno minimum 700 teravat-sati.
I to u situaciji kad je energetska nezavisnost Nemačke veoma relativna. Zemlja je u stanju da obezbedi tek nešto više od trećine sopstvenih energetskih potreba, ostatak mora da kupuje u inostranstvu.
Zaustavljanje rada tri nuklearne i deset termoelektrana na ugalj u jednom mahu izbacuje iz energetskog bilansa najmanje 50 teravat-časova, odnosno skoro desetinu. Treba napomenuti da se sve dešava u jeku ne baš tople zime i kada civilizaciju očekuje još najmanje dva meseca hladnog vremena i potpuno nepredvidivih cena energenata, od kojih sama Nemačka takođe mnogo zavisi, bez obzira na ugovor s Gaspromom.
Odluke Nemačke-pucanj u nogu
Orijentacija koju sprovodi nova vlada Olafa Šolca mnogima nije jasna. Svetski mediji se ne snalaze u nagađanjima o tome kako Berlin namerava da se izvuče iz zastoja koji je sam napravio, jer i nema razumljivih informacija, ako se pod time ne podrazumevaju bravurozne izjave o sprovođenju plana dekarbonizacije.
Postupke novog kancelara Nemačke stručnjaci dočekuju s nedoumicom, počev od odluke da je Nemačka samostalno i dobrovoljno odlučila da se potpuno odrekne nuklearne energije nakon havarije u japanskoj „Fukušimi“. Svetska tržišta dosad nisu burno reagovala, svi su pozdravili tu odluku, ali ona sada pre izgleda kao pucanj u nogu.
Japan, gde su u trenutku havarije radila 54 atomska reaktora i koji su kasnije potpuno zaustavljeni radi provera i bezbednosnih testiranja, veoma aktivno ih vraća u pogon. Naprosto zato što je bez njih nemoguće obezbediti dovoljno energije. U ovom trenutku vlasti i vlasnici nuklearne elektrane zakonodavno su pokrili i dogovorili s lokalnim stanovništvom ponovno aktiviranje desetak reaktora i sada Japan opet operiše sa 37 reaktora.
Drugim rečima, kad bi Berlin hteo da malo prikoči sopstvene planove o zaustavljanju nuklearnih elektrana, svetska zajednica bi možda samo malo gunđala jer praktično svaka zemlja ima slične probleme.
Treba skrenuti pažnju i na faktor ekologije. Već godinama atomsku energetiku pokušavaju da proglase za ekološki čistu jer u procesu rada nuklearne elektrane proizvode minimalnu količinu gasova odgovornih za efekat staklene bašte, ali ta odluku koči svetska birokratija.
Dotakli istorijsko dno
Zapadni eko-aktivisti ističu da nema alternative za dalji put Nemačke u svetlu mera koje preduzima. Samo rast potrošnje uglja, čiji je udeo u energetskom bilansu zemlje u poslednje tri godine smanjen je sa 22 na 16 odsto. A to će opet garantovano minirati sve planove za dalji prelazak na ekonomiju bez ugljenika do 2050. godine.
To posredno potvrđuju i vesti iz same Nemačke. I dok novi političari prave nerazumljive zaokrete, nemački energetičari ne sede skrštenih ruku. Na primer, nemačka kompanija „Uniper“ je već saopštila da odbija da zatvori svoju termoelektranu na ugalj Šolven-B i da je spremna da se vrati na razmatranje ovog pitanja najranije krajem sledeće godine. Nema sumnje da su se vlasnici već upoznali sa kotacijama evropske energetske berze EEKS, gde cena jednog megavata od prvog januara premašuje 600 evra.
Nemačka jednom rukom zatvara nuklearne elektrane, a drugom podstiče povratak na sagorevanje uglja
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ Treba napomenuti da „Uniper“ i njihove kolege ne rade to zato što su pohlepni već da bi zadržali trenutne pozicije. Prema oceni agencije „BlumbergNEF“, marže nemačkih energetskih kompanija dotakle su istorijsko dno. U 2017. profitabilnost tržišnih igrača bila je 27 odsto, naredne godine se očekuje na nivou od deset, a 2023. operateri će moći da dobiju najviše tri centa za svaki uloženi evro.
Aktuelne trendove ispravno procenjuju i na drugom kraju sveta.
Vlada Australije, najvećeg svetskog izvoznika uglja, zvanično je najavila reviziju svojih finansijskih planova za ovu godinu. U Kanberi se očekuje da će prihodi od prodaje i izvoza energenata u 2021. porasti za 22 odsto i iznositi 272 milijarde dolara, a samo od prodaje termalnog uglja Australijanci će zaraditi skoro četrdeset milijardi.
Faktički, Nemačka, u čijem su novom rukovodstvu široko predstavljeni „zeleni“ jednom rukom zatvara nuklearne elektrane bezbedne za klimu, a drugom podstiču tržišne aktere da se vrate na sagorevanje uglja.
Loše vesti iz Francuske
Ali, postoji još jedna činjenica koja je razlog za brigu industrijalaca i finansijera.
Pre desetak dana stigle su loše vesti iz Francuske. Nadzorna organizacija u oblasti atomske bezbednosti otkrila je pukotine u vodovodnim cevima primarnog kola u nuklearnoj elektrani „Sivo“.
„Sivo“ koristi reaktore francuske proizvodnje i bez premca po snazi (1.569 megavata), i oba reaktora su zaustavljena kako bi se otklonila mogućnost havarije.
Snabdevanje strujom postalo je neizvesno u Evropi
© Sputnik / Ilья Averьяnov
/ To bi bila privremena poteškoća, ali „Sivo“ ima sestru bliznakinju, nuklearnu elektranu „Šo“ koja je građena po analognom projektu i u isto vreme. Regulator je, koristeći zdravu logiku, naredio da se i u njoj zatvore tri reaktora. Iz energetskog bilansa Francuske, glavnog evropskog izvoznika električne energije, bukvalno za par dana izgubljeno je pet gigavata predviđenih kapaciteta, što što dovodi u pitanje snabdevanje vlastitih građana, o izvozu da ne govorimo.
Nad Evropom se, zajedno sa zimskim mrazevima, nadvila mračna budućnost, u pravom smislu te reči, gde niko ne može biti siguran hoće li naveče imati struje i koliki će im račun stići na kraju meseca.
A za to Evropljani mogu da krive isključivo sebe same. Jer sami su birali političke lidere koji vođeni svojim idejama ignorišu zakone fizike i tržišta. Možda će jednom pisati knjige o ovoj krizi za koju nije kriva priroda nego čovek, ali za početak treba je preživeti.
.jpg){kind=link}