Carska „Krasna zvezda“: Kako je nastao prvi sovjetski dirižabl
© Sputnik / Georgiй Zelьma
Pratite nas
Na kraju građanskog rata 1920. godine sovjetska vlada je odlučila da popuni svoju vazdušnu flotu dirižablima (vazdušnim lađama). Pošto je industrija bila uništena, odlučili su da najpre iskoriste carsko nasleđe.
U predrevolucionarnoj Rusiji prva vazdušna lađa domaće proizvodnje poletela je 1908. godine. Napravljena je oslanjajući se na iskustva stranaca u toj oblasti, uglavnom Francuza. Prvi dirižabl imao je ime „Učebni“ (školski, za obuku) koje je govorilo o njegovoj nameni: na njemu su se obučavali budući piloti. Prvi dirižabl je bio dugačak 40 metara i kretao se brzinom od 21 kilometar na čas.
28 avgusta 1908 g. podnяlsя v vozduh pervый rossiйskiй voennый dirižablь «Učebnый». #istoriя pic.twitter.com/I6G6XHdbwE
— Rosteh (@RostecRussia) August 28, 2014
Kada je pokrenuto pitanje drugog dirižabla, doneta je odluka da se ne gradi, nego da se kupi gotov u inostranstvu – u Francuskoj. „Lebed“ (labud) bio je dugačak 61 metar i dostizao je brzinu od 36 kilometara na čas.
1909g. Dirižablь "Lebedь", kuplennый Rossieй u Francii. pic.twitter.com/rqSfGTnHJL
— jarnvior ✠ (@jarnvior) December 2, 2017
Treća vazdušna lađa „Krečet“ (severni soko) bio je domaće proizvodnje. Dugačak 70 metara razvijao je brzinu do 43 kilometra na čas.
Do početka Prvog svetskog rata u Rusiji je flota dirižabla prema različitim izvorima brojala od 21 do 23 jedinice. Kako je utvrđeno, osam je bilo domaće proizvodnje, a ostali su kupljeni u Francuskoj, Engleskoj i Švedskoj. Poređenja radi, Nemačka je u tom momentu imala 18 vazdušnih lađa.
Nakon dolaska boljševika na vlast 1920. godine oni su analizirali mogućnost korišćenja dirižabla za svoje vojne potrebe. Međutim, rezultati su bili katastrofalni.
Nijedna vazdušna lađa nije bila za upotrebu zbog lošeg održavanja. Jedini dirižabl koji se mogao popraviti bio je „Astra XII“ kupljen u Francuskoj 1913. godine. Dirižabl je korišćen u ratu, ali je 1915. godine povučen u rezervu, rastavljen i uskladišten. Nakon restauracije kapsule i kabine na dirižablu se pojavio natpis „Krasna zvezda“. Vazdušni brod sa 5,5 tona nosivosti bio je dugačak 78 metara. Uz dva motora mogao je da dostigne brzinu od 59 kilometara na čas, a primao je do 12 ljudi.
Pioner sovetskogo vozduhoplavaniя dirižablь "Krasnaя zvezda". Do voйnы v SSSR bыl svoй dirižabelьnый flot. pic.twitter.com/Oi9Ei5gMaM
— Sergeй Semenov (@sns521) February 14, 2016
Prema nekim podacima probni letovi počeli su krajem decembra, a prema drugim 3. januara 1921. godine. Izvedeno je šest letova tokom kojih je „Krasna zvezda“ provela u vazduhu 16 časova. Nažalost, sedmi let je završen katastrofom.
Posle toga, u Sovjetskom Savezu se dugo nisu vraćali na temu gradnje dirižabla. Tek 1932. godine napravljen je novi vazdušni brod „Krasna zvezda“, poznat i kao B-3, koji je imao srećniju sudbinu. Uspešno je i intenzivno korišćen više od četiri godine i krajem 1936. je povučen iz upotrebe.
