- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Top deset narodnjaka za Novu godinu: Kako su prezreni muzikanti postali umetnici

© Foto : Cine Media/ALEKSANDAR KUJUCEVMilan Marić kao Toma Zdravković u filmu Toma.
Milan Marić kao Toma Zdravković u filmu Toma. - Sputnik Srbija, 1920, 01.01.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Protekla godina mogla bi se nazvati godinom narodnjaka. Film „Toma“ srušio je sve rekorde gledanosti u Srbiji i šire, a najavljeni su i filmovi o životu Džeja i Lepe Lukić, tako da se 2021. može smatrati nultom godinom u kojoj su nekad prezreni narodnjaci postali cenjeni i priznati kao umetnici, a njihove delo važan deo kulturne baštine.
Pesnik, esejista i pisac Đorđe Marić koji je napisao više eseja o najvećim pevačima narodne muzike kaže za Sputnjik da je film o Tomi Zdravkoviću na neki način inaugurisao jednog ozbiljnog narodnog pevača i kantautora u kulturnu i kulturalnu ličnost par ekselans.
Uz najavu filmova o Lepoj Lukić, a reč je o „jednom životnom scenariju koji samo čeka na snimanje“ i Džeju, iako se nameće problem ko bi ga mogao igrati jer je „ne samo izvedbom nego i pojavom bio jedinstven“, 2021. godina bila je bez poređenja u promovisanju narodnjaka kao važnih ličnosti srpske kulture.

Narodnjaci – savremena, popularna, klasična umetnost

Narodnjaci su postigli status savremene, popularne, klasične umetnosti, ističe Matić i dodaje za sve ono što nije elitna umetnost, potrebno je da prođe vreme da bi se stekao takav status. On podseća da je i rokenrol imao isti problem, tako da je, primera radi, 1974. godine kad se pojavilo „Bijelo dugme“, objavljeno na desetine tekstova u uglednim medijima protiv Bregovića i društva. U NIN-u je Sergej Lukač pisao paškvile protiv njih o šundu i muzici koja kvari omladinu, a o narodnjacima da ne pričamo, ističe naš sagovornik.
Đorđe Matić - Sputnik Srbija, 1920, 17.10.2021
DRUŠTVO
Strahujemo od reči Jugoslavija, dičimo se kolonijalnim „regionom“, a za sve su krivi – Srbi /video/
„Kod nas nije stvar samo u prolasku vremena nego nam se dogodila opšta katastrofa, pa se sa opštom katastrofom dogodilo i prevrednovanje, jedna re-evaluacija prošlosti. I u tom smislu su narodnjaci prošli jako dobro i tako i treba“, smatra Matić.

Neupitna muzička vrednost – ugled narodnjaka će rasti

S obzirom na sve ono što se pojavilo kasnije, narodnjaci danas deluju mnogo civilizovanije, lepše i blaže u odnosu na vreme koje je došlo, ali ne samo zbog toga. Međutim, postoji jedna greška koja se često ponavlja – ljudi misle da je to samo pitanje nostalgije pa narodnjaci izgledaju bolje zato što je nakon njih bilo gore.
„S prolaskom vremena i re-evaluacijom njihovog vrednovanja dogodilo se i to da ljudi shvataju da neki od tih pevača i neke od tih pesama, odnosno to je jedna velika pesmarica, imaju i svoju vrednost po sebi. Narodnjačka pesmarica ima neupitnu muzičku vrednost kao takva, a ugled narodnjaka samo će rasti i ljudi će se sve više osvešćivati u smislu njihovog nesumnjivog kvaliteta“.

Šaban Bajramović – jedan život, dve biografije

Na pitanje koji bi još narodnjak bio zahvalan da se njegov život pretoči u film, Matić odgovara da je to Šaban Bajramović „koji je imao paralelno dve neverovatne biografije“. Prva je mitska i odnosi se na ono što je pričao sam o sebi a posle se prenosila preko kolega, od čega gotovo ništa nije bilo istina, ali je zvučala fantastično.
„Ali ima i njegova stvarna biografija koja je proverljiva i ništa manje spektakularna. Bilo bi fantastično kad bi se jednim umetničkim zahvatom taj film mogao tako napraviti da se najpre ispriča ova mitska, izmišljena biografija, a onda da se u nekom trenutku perspektiva promeni, da se lik probudi i onda kreće stvarna biografija koja je jednako neverovatna kao i ova izmišljena“.

Matićevih Top pet za novogodišnju noć

Matića smo zamolili da nam preporuči pet narodnih pesama koje bi trebalo poslušati u novogodišnjoj noći. Ovo je njegov izbor:
Ako se bude snimao film o Lepoj Lukić, onda svakako preporučujem „Od izvora dva putića“. To je pesma, govorio sam o tome više puta, o kojoj je i sam Ivo Andrić govorio kao o pesmi sa filozofskim problemom.
Druga bi bila Cunetov „Janičar“, pesma koja vredi u svim postojećim postavkama u odnosu na realnost, koju su voleli i Aleksandar Ranković i Koča Popović, što nešto govori o njoj.
Treća bi bila Džejeva „Imati pa nemati“. To je jedna tužbalica, jedan šafl starogradski koji jako volim i sa odličnim tekstom, a to je jedan od retkih, vrhunskih tekstova kog nije napisala Marina Tucaković.
Obožavam na jedan gotovo mazohistički način pesmu „Tajna“ Bore Spužića Kvake koji bi isto mogao biti kandidat za biografski film.
Pesma Tome Zdravkovića „Za Ljiljanu“ kojoj je film doneo novi život.

Sputnjikovih Top 5

„Mito bekrijo“ Vasilije Radojčić jer je postala klasika danom objavljivanja.
„Dođi da ostarimo zajedno“ – pesma nad pesmama, prava narodnjačka simfonija kojom je krunisan kralj Šaban. Šaulić.
„Slike u oku“ – zahvaljujući Luisu, džez i soul postali su sastavni deo naše kulturne baštine. Sam Luis imao je samo jednu manu – nije bio svestan koliko je dobar.
„Pijem da je zaboravim“ – narodnjački andergraund hit Hašima Kučuka Hokija, singl koji se prodao u milionskim tiražima.
„Mi se volimo“ jer je „Južni vetar“ najbolja jugoslovenska grupa svih vremena. U originalu, ovu pesmu izvode Šemsa Suljaković i Mile Kitić, ali bi trebalo potražiti koncertni snimak na kom s njima binu dele i Dragana Mirković, Sinan Sakić i Kemal Malovčić.
Merima Njegomir - Sputnik Srbija, 1920, 22.11.2021
DRUŠTVO
Merima pevala i kada ćuti: Velika čuvarka naše tradicije zaustavljena u još jednom projektu
Ekipa filma Toma - Sputnik Srbija, 1920, 23.09.2021
Zašto ceo region plače dok gleda „Tomu“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala