Rusija zaigrala važnu geopolitičku igru: Amerika ima dve opcije
22:01 31.12.2021 (Osveženo: 09:59 26.01.2022)
© Pixabay
Pratite nas
Vladimir Putin i Rusija u dijalogu sa Vašingtonom zaigrali su važnu geopolitičku igru stavljajući pred SAD težak izbor jer u ovom trenutku Vašington na zahteve Moskve može da odgovori na dva načina. Može da prihvati sve zahteve Moskve, ili da ih odbije.
Ovako istoričar Saša Adamović komentariše jučerašnji razgovor između ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Džoa Bajdena. Ukoliko prihvati zahteve Moskve, američki establišment rizikuje da, posle višedecenijske agresivne politike prema Rusiji, mora prizna poraz. Sa druge strane, pitanje je da li bi predsednik Bajden smeo da pristane na to.
Amerika ima dve opcije: druga je katastrofalna po svet
Opet, moguće je da Vašington odbaci sve ruske predloge, što bi samo zakomplikovalo probleme. U tom slučaju, Rusija bi imala odrešene ruke da problem strateške bezbednosti reši onako kako misli da treba.
„Između te dve krajnosti, potpunog prihvatanja i potpunog odbijanja ruskih zahteva, potrebno je pronaći srednje, kompromisno rešenje i na tome će se sasvim sigurno raditi počev od 10. januara. Kao jednu vrstu zaključka možemo reći da Rusija na ovaj način traži i priznanje svog statusa svetske sile. Videli smo da SAD izbegavaju da se suoče sa realnošću da je Rusija, uz SAD i Kinu, zapravo svetska sila koja želi da zaštiti, ne samo svoje nacionalne interese, već i da obezbedi svoju stratešku bezbednost i stabilnost na način kao što rade velike sile“, kaže Adamović.
U najkraćem, nakon telefonskog razgovora između Vladimira Putina i Džoa Bajdena, moglo bi da se kaže da je sve ostalo na principu „ista meta, isto odstojanje“. Ovaj razgovor usledio je vrlo brzo posle onog od 7. decembra i može se posmatrati u svetlu pripreme onoga što će se događati naredne godine, dodaje on.
Rusija je pred Vašington postavila ozbiljna pitanja koja se tiču rešenja problema ruske strateške bezbednosti, kaže istoričar Saša Adamović.
„Postalo je jasno da Rusija više ne želi da dovodi u pitanje svoju stratešku bezbednost, odnosno da su joj za osiguranje te bezbednosti neophodne pravno obavezujuće garancije od Sjedinjenih država i NATO; da se NATO, kao što je to činio u prethodnom periodu, neće više širiti na istok, odnosno da neće više primati u članstvo one države koje su nekada bile u sastavu SSSR-a“, navodi on.
Istorijsko iskustvo govori – Rusiji je potreban pravno obavezujući sporazum
Istorijsko iskustvo, a Vladimir Putin to odlično zna, govori da se pokazalo da usmene garancije koje su svojevremeno date nekadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu, da se NATO neće širiti na istok, ništa ne vrede i da bez pravno obavezujućih garancija nema ni ruske strateške bezbednosti, podseća Adamović.
Sa druge strane, SAD su došle u vrlo osetljivu poziciju i „beru plodove“ svoje posthladnoratovske politike prema Rusiji, koja je bila izrazito agresivna – ona je tretirala Rusiju kao večnog neprijatelja.
Adamović podseća da je jedan pokušaj normalizacije odnosa SAD i Rusije već propao – bilo je to 2017, kada je tadašnji američki predsednik Donald Tramp pokušao da resetuje odnose između dveju država. Tada je propuštena, kako Adamović kaže, odlična prilika za normalizaciju odnosa – moglo bi se reći da je sastanak Putin-Tramp miniran od strane Vašingtona i nikada nije doveo do konkretnih rezultata.
Nakon razgovora Putin-Bajden, lopta je u dvorištu Vašingtona, koji se nalazi u jednoj vrsti iznudice, zato što bi eventualna propast pregovora mogao da znači definitivni slom rusko-američkih odnosa, odnosno definitivni prekid ruskih odnosa sa Zapadom.
„Svi drugi učesnici u ovom procesu, pre svega EU, svakako će pažljivo posmatrati šta će se dešavati na pregovorima, ali treba jasno istaći da je EU, bez obzira na njene želje, drugorazredni igrač i da će se stvari rešavati samo na liniji Moskva-Vašington. Šta tu bude odlučeno, EU neće imati drugog izbora, već da prihvati eventualno dogovoreno rešenje“, zaključuje Adamović.
