https://lat.sputnikportal.rs/20211221/u-srpskom-komsiluku-moraju-da-uvezu-i-do-70-odsto-potrosnje-ko-u-regionu-ima-dovoljno-struje-a-ko-ne-1132661910.html
U srpskom komšiluku moraju da uvezu i do 70 odsto potrošnje: Ko u regionu ima dovoljno struje, a ko ne
U srpskom komšiluku moraju da uvezu i do 70 odsto potrošnje: Ko u regionu ima dovoljno struje, a ko ne
Sputnik Srbija
Srbija u regionu, decenijama unazad ima najstabilniji energetski sistem i jedna je od retkih zemalja u okruženju koje mogu da se pohvale da mogu da proizvedu... 21.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-21T19:44+0100
2021-12-21T19:44+0100
2021-12-21T19:44+0100
ekonomija
srbija – ekonomija
region – ekonomija
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110807/11/1108071164_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_0f3f424ba6fc43fe83b7dc1522016350.jpg
Ukoliko izuzmemo zastoje koje smo prethodne nedelje mogli videti u TENT-u, a do kojih je došlo zbog vanrednih i nepredviđenih okolnosti, podaci pokazuju da se Srbija može pohvaliti mnogo boljim energetskim sistemom nego što to mogu i ekonomski razvijenije zemlje u daljem i širem okruženjuKo ima dovoljno, a ko mora da uvoziSrbija je naime, jedna od retkih zemalja u okruženju koja u redovnim okolnostima ne mora da uvozi struju. Naprotiv, kapaciteti koje imamo su dovoljni da proizvode i viškove za izvoz.Posmatrajući region može se reći sledeće. Hrvatska uvozi struju, a iako je suvlasnik u nuklearki „Krško“u Sloveniji koja, kaže Zdravković, nije značajnih kapaciteta.Crna Gora uvozi polovinu svojih potreba za strujom, Severna Makedonija uvozi čak 70 odsto potreba, a razlog je to što nemaju dovoljno uglja u termoelektrani „Bitola“.U Grčkoj je situacija specifična, oni imaju višak struje tokom zime, a manjak tokom leta. Dovoljno struje nemaju ni Bugari koji takođe imaju nuklearku, ali nedovoljnog kapaciteta, i činjenicu da je to najstarija nuklearka u Evropi.S druge strane, Republika Srpska takođe ima dovoljne kapacitete kao i Srbija i zahvaljujući termo i hidro-proizvodnji u mogućnosti su da izvoze struju.„Mađarska takođe ima stabilan sistem. Njihov značajan benefit je nuklearka „Pakš“ koju proširuju“, napominje Zdravković.Kada uvozimo struju, Srbija to čini iz 24 pravca s obzirom na to da imamo 24 interkonektora među kojima su Mađarska, republika Srpska, Bugarska, Severna Mekedonija, Grčka...Naši najznačajniji kapaciteti za proizvodnju struje su termoelektrane u Obrenovcu, Kostolac, Đerdap, hidroelektrane Zvornik, Perućac...Nuklearke jeftinije od termoelektranaZa Miloša Zdravkovića dilema ne postoji oko pitanja srpske nuklearke. On smatra da bez njih u budućnosti Srbija ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem.On navodi i da je cena koštanja njihove izgradnje u javnosti prenaduvana.„Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa četiri reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bi mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu. Na prvi pogled to je velika investicija, ali moramo da kažemo da je kilovat proizveden iz nuklearke značajno jeftiniji u odnosu na onaj iz termoelektrana. To je investicija koja je srednjoročno isplativa a da sam ja vlast i da imam četiri-pet milijardi dolara uložio bih u nuklearku. Dugoročno gledano ne samo za Srbiju već i Evropu energetska stabilnost i sigurnost je u gradnji nuklearki“, zaključuje Zdravković, piše „Blic biznis“.
https://lat.sputnikportal.rs/20211220/energenti-lete-u-nebo-cena-struje-dostigla-400-dolara-a-gasa-1700-dolara-1132636323.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211219/vucic-sa-rudarima-i-radnicima-termoelektrane-kostolac-video-1132596120.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211216/odluka-vlade-srbije-umanjenje-decembarskog-racuna-za-struju-zbog-prekida-u-snabdevanju-1132538508.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija – ekonomija, region – ekonomija, energetika
srbija – ekonomija, region – ekonomija, energetika
U srpskom komšiluku moraju da uvezu i do 70 odsto potrošnje: Ko u regionu ima dovoljno struje, a ko ne
Srbija u regionu, decenijama unazad ima najstabilniji energetski sistem i jedna je od retkih zemalja u okruženju koje mogu da se pohvale da mogu da proizvedu dovoljno struje za svoje potrebe. Pojedine zemlje u regionu imaju i nuklearke, ali su opet prinuđene na uvoz.
Ukoliko izuzmemo zastoje koje smo prethodne nedelje mogli videti u TENT-u, a do kojih je došlo zbog vanrednih i nepredviđenih okolnosti, podaci pokazuju da se Srbija može pohvaliti mnogo boljim energetskim sistemom nego što to mogu i ekonomski razvijenije zemlje u daljem i širem okruženju
Ko ima dovoljno, a ko mora da uvozi
Srbija je naime, jedna od retkih zemalja u okruženju koja u redovnim okolnostima ne mora da uvozi struju. Naprotiv, kapaciteti koje imamo su dovoljni da proizvode i viškove za izvoz.
„Godišnje u proseku proizvedemo 35.000 gigavat-časova električne energije. Istovremeno potrošimo između 34.200 i 34.300 gigavat-časova. Maksimalnu proizvodnju imali smo 2013. godine - čak 37.000 gigavat časova“, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost.
Posmatrajući region može se reći sledeće. Hrvatska uvozi struju, a iako je suvlasnik u nuklearki „Krško“u Sloveniji koja, kaže Zdravković, nije značajnih kapaciteta.
Crna Gora uvozi polovinu svojih potreba za strujom, Severna Makedonija uvozi čak 70 odsto potreba, a razlog je to što nemaju dovoljno uglja u termoelektrani „Bitola“.
U Grčkoj je situacija specifična, oni imaju višak struje tokom zime, a manjak tokom leta. Dovoljno struje nemaju ni Bugari koji takođe imaju nuklearku, ali nedovoljnog kapaciteta, i činjenicu da je to najstarija nuklearka u Evropi.
S druge strane, Republika Srpska takođe ima dovoljne kapacitete kao i Srbija i zahvaljujući termo i hidro-proizvodnji u mogućnosti su da izvoze struju.
„Mađarska takođe ima stabilan sistem. Njihov značajan benefit je nuklearka „Pakš“ koju proširuju“, napominje Zdravković.
Kada uvozimo struju, Srbija to čini iz 24 pravca s obzirom na to da imamo 24 interkonektora među kojima su Mađarska, republika Srpska, Bugarska, Severna Mekedonija, Grčka...
Naši najznačajniji kapaciteti za proizvodnju struje su termoelektrane u Obrenovcu, Kostolac, Đerdap, hidroelektrane Zvornik, Perućac...
Nuklearke jeftinije od termoelektrana
Za Miloša Zdravkovića dilema ne postoji oko pitanja srpske nuklearke. On smatra da bez njih u budućnosti Srbija ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem.
„Nadam se da nećemo doći u priliku da ugasimo naše termoelektrane jer su obnovljivi izvori energije još na dugačkom štapu. Što se tiče nuklearki preduslov da se one grade jesteda se ukine moratorijum. U našem okruženju one postoje u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj. Protivnici ove ideje navode akcidente, pre svega u Černobilju ali to su neopravdani strahovi. Treba da se zna da je dobijanje energije iz nuklearki značajno jeftinije i pouzdanije. Protivnici navode i da Srbija nema kadar za taj poduhvat ali ja tvrdim da mi imamo dobre inženjere koji sa dobrom obukom u svetu mogu za četiri-pet godina da postanu vrsni stručnjaci“, smatra Zdravković.
On navodi i da je cena koštanja njihove izgradnje u javnosti prenaduvana.
„Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa četiri reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bi mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu. Na prvi pogled to je velika investicija, ali moramo da kažemo da je kilovat proizveden iz nuklearke značajno jeftiniji u odnosu na onaj iz termoelektrana. To je investicija koja je srednjoročno isplativa a da sam ja vlast i da imam četiri-pet milijardi dolara uložio bih u nuklearku. Dugoročno gledano ne samo za Srbiju već i Evropu energetska stabilnost i sigurnost je u gradnji nuklearki“, zaključuje Zdravković,
piše „Blic biznis“.
