https://lat.sputnikportal.rs/20211218/legalizacija-satelitski-snimci-srbija-1132530147.html
Satelit otkriva svaki objekat u Srbiji viši od 30 santimetara, ali Srbi grade i ispod zemlje
Satelit otkriva svaki objekat u Srbiji viši od 30 santimetara, ali Srbi grade i ispod zemlje
Sputnik Srbija
Iako najnoviji satelitski snimci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) otkrivaju gde se u Srbiji nalazi oko milion objekata izgrađenih u proteklih šest godina i... 18.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-18T12:49+0100
2021-12-18T12:49+0100
2021-12-18T12:49+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
republički geodetski zavod
satelitski snimci
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/07/1125540243_0:64:2558:1503_1920x0_80_0_0_030962cd03ce136e66cab230b8a76a89.jpg
Satelitski snimci RGZ-a pokazali su sve objekte više od 30 centimetara izgrađene od 2015. do 2021. godine. Ispostavilo se da je u tom periodu u Srbiji izgrađeno oko milion novih objekata, od kojih je najviše njih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i da je od 2015. do 2020. izgrađeno čak 10 odsto ukupno sazidanih objekata.Satelitski snimci visoke rezolucije, prenose domaći mediji, daju informacije o prostornim promenama i korisni su za održavanje i ažuriranje baza podataka Katastra nepokretnosti, topografskih i kartografskih baza podataka i drugih službenih registara RGZ-a, kao i za sprovođenje projekata od nacionalnog značaja u kojima su geoprostorni podaci ključni.Satelitski snimci RGZ-aUz to, oni bi mogli da pruže i osnov za pokretanje postupaka pred državnim i organima lokalne samouprave, javnim preduzećima za imovinsko-pravne odnose, urbanizam i građevinarstvo, poljoprivredu, šumarstvo, zaštitu životne sredine, upravljanje rizicima, društvenu i fiskalnu politiku...Predsednik Udruženja građevinskih inženjera Srbije Živojin Vujanović napominje da nadležni bez snimaka ne bi znali da li se i gde neki objekat nalazi, ali da tačni podaci o objektima mogu da se dobiju tek kada se podaci dobijeni snimcima usklade sa realnim stanjem na terenu, koje utvrđuju inženjeri koji legalizuju objekte.Osim lokacija, uz pomoć snimaka bi mogle da se utvrde i druge korisne informacije o objektima, poput te da li se oni nalaze na klizištima, dodaje Vujanović:„Svašta bi moglo da se uradi s podacima, počev od planiranja bilo kakve izgradnje. Sad je aktuelan čist vazduh. Dolazimo u poziciju da se može videti koliko objekata ima i koliko oni proizvode štetnih gasova u zimskim uslovima zbog loženja. Da ne pričam o poljoprivredi i vodoprivredi, gde se divlja gradnja pojavljuje u nebranjenim delovima, koritima reka. Samo to treba još doraditi i uskladiti da bi imalo pun efekat. Ako ostane ovako, imamo nedovršen posao, jer ćemo znati da tu postoji objekat, ali ne i kojih je dimenzija“.Problem legalizacije objekataS druge strane, Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije za nekretnine, smatra da podaci prikupljeni satelitskim snimcima neće biti ni od kakve koristi u postupcima pred državnim organima, zato što pre svega treba da bude donesen Zakon o legalizaciji objekata.Prema njenom mišljenju, nadležni bi trebalo da se usresrede na rešavanje predmeta u Katastru nepokretnosti:„Bolje time da se bave nego što snimaju. Što ne slikaju koliko imamo predmeta u Katastru, to bi bilo mnogo interesantnije. To su hiljade i hiljade predmeta“.Glavni korisnici snimaka su organi državne uprave i lokalne samouprave, obrazovne institucije i druge državne ustanove. Podaci će, uz odgovarajuće uslove, biti komercijalno dostupni i javnim preduzećima, pravnim i fizičkim licima, profesionalim korisnicima koji se bave poslovima u oblasti nekretnina, GIS-a, energetike, inženjeringa, poljoprivrede...
https://lat.sputnikportal.rs/20210926/republivcki-geodetski-zavod-reforma-stefan-djuric-1130095197.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210827/elektronska-potvrda-adresa-1129254455.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211012/predstavnici-ruskog-katastra-i-srpskog-geodetskog-zavoda-razmenili-iskustva-na-forumu-u-rusiji-1130625173.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Stefan Đurić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, republički geodetski zavod, satelitski snimci
ekonomija, srbija – ekonomija, republički geodetski zavod, satelitski snimci
Satelit otkriva svaki objekat u Srbiji viši od 30 santimetara, ali Srbi grade i ispod zemlje
Iako najnoviji satelitski snimci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) otkrivaju gde se u Srbiji nalazi oko milion objekata izgrađenih u proteklih šest godina i druge geoprostorne podatke, eksperti napominju da je za tačne informacije o objektima i dalje potreban izlazak inženjera na teren.
Satelitski snimci RGZ-a pokazali su sve objekte više od 30 centimetara izgrađene od 2015. do 2021. godine. Ispostavilo se da je u tom periodu u Srbiji izgrađeno oko milion novih objekata, od kojih je najviše njih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i da je od 2015. do 2020. izgrađeno čak 10 odsto ukupno sazidanih objekata.
Satelitski snimci visoke rezolucije, prenose domaći mediji, daju informacije o prostornim promenama i korisni su za održavanje i ažuriranje baza podataka Katastra nepokretnosti, topografskih i kartografskih baza podataka i drugih službenih registara RGZ-a, kao i za sprovođenje projekata od nacionalnog značaja u kojima su geoprostorni podaci ključni.
Uz to, oni bi mogli da pruže i osnov za pokretanje postupaka pred državnim i organima lokalne samouprave, javnim preduzećima za imovinsko-pravne odnose, urbanizam i građevinarstvo, poljoprivredu, šumarstvo, zaštitu životne sredine, upravljanje rizicima, društvenu i fiskalnu politiku...
Predsednik Udruženja građevinskih inženjera Srbije Živojin Vujanović napominje da nadležni bez snimaka ne bi znali da li se i gde neki objekat nalazi, ali da tačni podaci o objektima mogu da se dobiju tek kada se podaci dobijeni snimcima usklade sa realnim stanjem na terenu, koje utvrđuju inženjeri koji legalizuju objekte.
„Snimci snimaju odozgo, u krov i na osnovu snimka se ne može ustanoviti da li objekat ima prizemlje, podrum, četiri, pet ili 10 spratova. Sada u Katastru možemo da nađemo nečiju kuću za koju stoji da ima 150 kvadratnih metara na bazi kojih vlasnik plaća porez. Ona u stvarnosti može imati 600 kvadratnih metara, jer može imati podrum, prizemlje, dva sprata i potkrovlje. Ranije se upisivala samo osnova objekta i takvi podaci su se slagali u Katastar“, kaže Vujanović.
Osim lokacija, uz pomoć snimaka bi mogle da se utvrde i druge korisne informacije o objektima, poput te da li se oni nalaze na klizištima, dodaje Vujanović:
„Svašta bi moglo da se uradi s podacima, počev od planiranja bilo kakve izgradnje. Sad je aktuelan čist vazduh. Dolazimo u poziciju da se može videti koliko objekata ima i koliko oni proizvode štetnih gasova u zimskim uslovima zbog loženja. Da ne pričam o poljoprivredi i vodoprivredi, gde se divlja gradnja pojavljuje u nebranjenim delovima, koritima reka. Samo to treba još doraditi i uskladiti da bi imalo pun efekat. Ako ostane ovako, imamo nedovršen posao, jer ćemo znati da tu postoji objekat, ali ne i kojih je dimenzija“.
Problem legalizacije objekata
S druge strane, Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije za nekretnine, smatra da podaci prikupljeni satelitskim snimcima neće biti ni od kakve koristi u postupcima pred državnim organima, zato što pre svega treba da bude donesen Zakon o legalizaciji objekata.
„Kada se donese Zakon o legalizaciji objekata onda će se videti šta može da se legalizuje ili ne može. Da mi na osnovu snimaka bilo koga angažujemo da se pokrene, to je iluzija. Svi oni koji zidaju bespravno radili su to u dogovoru s nekim, misleći da će, kao što će i biti, jednog dana to legalizovati“, ističe Kaća Lazarević za „Sputnjik“.
Prema njenom mišljenju, nadležni bi trebalo da se usresrede na rešavanje predmeta u Katastru nepokretnosti:
„Bolje time da se bave nego što snimaju. Što ne slikaju koliko imamo predmeta u Katastru, to bi bilo mnogo interesantnije. To su hiljade i hiljade predmeta“.
Glavni korisnici snimaka su organi državne uprave i lokalne samouprave, obrazovne institucije i druge državne ustanove. Podaci će, uz odgovarajuće uslove, biti komercijalno dostupni i javnim preduzećima, pravnim i fizičkim licima, profesionalim korisnicima koji se bave poslovima u oblasti nekretnina, GIS-a, energetike, inženjeringa, poljoprivrede...
