https://lat.sputnikportal.rs/20211218/buducnost-je-u-spoju-uzvisene-snage-istoka-i-duhovnih-sila-evrope-1132550429.html
Budućnost je u spoju uzvišene snage Istoka i duhovnih sila Evrope
Budućnost je u spoju uzvišene snage Istoka i duhovnih sila Evrope
Sputnik Srbija
Dimitrije Mitrinović bio je protivnik kolonijalizma i rasizma, pri čemu je kritikovao Evropu koja se, kao kolonijalna sila, vodila interesima i ponašala... 18.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-18T16:27+0100
2021-12-18T16:27+0100
2021-12-18T16:27+0100
kultura
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/11/1132550404_0:0:2730:1537_1920x0_80_0_0_546a2188dc5cb48e982890d2077ac56b.jpg
Njegova knjiga „Vidovnjaci“ daje autorovu zamisao o tome ko je bio Dimitrije Mitrinović, Mladobosanac i mistik, pripadnik čudnih tajnih društava koji se na pragu Prvog svetskog rata obreo u Londonu gde je, u krugu avangardnih intelektualaca, između dva svetska rata, stvarao viziju boljeg društva. U periodu između dva rata, Evropa nije bila razdvojena na istočnu i zapadnu. Tri velike kulturne zajednice – romanska, germanska i slovenska – bile su tesno povezane međunarodnim intelektualnim vezama. Da bi naglasio tu evropsku dimenziju, Gvido van Hengel je za svoju knjigu „Vidovnjaci“ izabrao trojicu tipičnih evropskih protagonista. Pored Mitrinovića, tu su nemačko-jevrejski filozof Erih Gutkind i holandski psihijatar i utopista Frederik Van Eden. Oni su sanjari i proroci koji su, u decenijama revolucija, svetskih ratova i ekonomskih kriza, na raskrsnici ideologija bili duhovne vođe. Fašizam i nacizam imali ulogu religije „Posle Ajnštajnove teorije, Frojdove psihoanalize, Ničeove filozofije i industrijske revolucije, ljudi su, u prvoj polovini dvadesetog veka, tražili novu religiju. Razne političke ideje kao što su fašizam, nacizam, čak i komunizam imali su, za narode, funkciju religije koja objašnjava sve. Sa utemeljenjem psihoanalize, akcenat nije bio na traženju novog društva, već na pronalaženju novog čoveka. Otuda su nauka, ideologija i psihologija zauzeli mesto koje je nekad imala religija“, kaže za Sputnjik Gvido van Hengel. Ovaj holandski istoričar koji je studirao u Groningenu, Jeni i Beogradu i doktorirao na temi Mlade Bosne, za Sputnjik otkriva kako se zainteresovao za noviju istoriju Balkana i tom prilikom susreo se s likom i delom Dimitrija Mitrinovića. „Rođen sam 1980. godine i dok sam odrastao devedesetih, na televiziji sam pratio šta se dešavalo na Balkanu i zainteresovao se za istoriju njenih država. Istoriju Balkana počeo da sam izučavam prvo na univerzitetu u Nemačkoj, gde je bilo potrebno poznavati jezik koji se govori na Balkanu i tako sam došao u Srbiju. Pripremajući se za doktorsku tezu, počeo sam da istražujem sve o mreži Mlade Bosne, o tome kako je Gavrilo Princip bio intelektualno, politički povezan sa misliocima i revolucionarima iz Srbije, Austrougarske, zapadne Evrope“, navodi Hengel. Zalagao se za ujedinjenu Jugoslaviju i Evropu Jedan od pripadnika Mlade Bosne bio je i Dimitrije Mitrinović, filozof, kritičar, prevodilac. Iz Bosne je otišao uoči Prvog svetskog rata i našao se u Londonu odakle je zagovarao svoje avangardne ideje kao što su ujedinjena Jugoslavija i jedinstvena Evropa koju čine sve države, bez obzira na religiju, tradiciju i istoriju. Iako je pisao pisma Hitleru, kralju Aleksandru, družio se s velikim avangardnim slikarom Vasilijem Kandinskim, Mitrinović je ostao zaboravljen u našoj kulturi, a njegovo delo prvi je oživeo Predrag Palavestra u knjizi „Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića“. Pre svega poznat kao veliki pobornik ujedinjenja južnih Slovena, Mitrinović je u stvaranju Jugoslavije video početak mnogo većeg procesa prema ujedinjenju Evrope, a potom i čovečanstva.„Mitrinovićeve ideje jesu bile ispred vremena i dosta ga ljudi nije razumelo. To je mislilac koji je imao ideje na kojima se zasniva Evropska unija. Moram reći i to da je dvadesetih i tridesetih godina 20. veka bilo dosta intelektualaca koji su razmišljali o Evropskoj uniji. Ono što Mitrinovića od njih razlikuje jeste to što je on zagovarao i sintezu Azije i Evrope. Danas se u Srbiji dosta govori o odnosu s Kinom, što je novo, a za tadašnje vreme, za čitavu Evropu, to je bilo nepojmljivo“, ističe Hengel. „Kultura za Mitrinovića znači da svaki pojedinac može da nosi sve te kulture u sebi, dakle i zapadnu duhovnost i istočnjački instinkt. Sinteza otuda nije samo sjedinjavanje kultura, već sinteza u jednoj osobi“, tvrdi naš sagovornik. Rat je bolest društva Pod uticajem novih otkrića u nauci i psihologiji, Mitrinović je o čovečanstvu govorio kao o velikom telu u kojem svaki narod – ili rasa – igra ključnu ulogu kako bi se telo održalo zdravim. Budući da je svet video kao organsku celinu, rat je doživljavao kao bolest, poremećen odnos u organizmu. „Za vreme rata dosta intelektualca je mislilo da će rat dovesti do stvaranja novog čoveka. Međutim, to je bio čovek po nemačkom stilu, po francuskom stilu, italijanskom. Nacionalizam je bio važan i svi intelektualci su povezivali svoj nacionalizam s idejama dolaska novog čoveka, novog božanstva… Mitrinović i Van Eden, takođe su se zalagali za te ideje, ali bez nacionalizma. To se meni posebno dopalo“ priznaje autor „Vidovnjaka“. Čovečanstvu su potrebni novi vidovnjaci Na pitanje ko su savremeni vidovnjaci, Hengel kaže da su zbog demokratizacije interneta, mnogi „vidovnjaci“ stupili na scenu, od kojih su mnogi, zapravo, šarlatani, željni profita. Dok oni šire svoje vizije, Mitrinovićeve teorije i dan danas odjekuju. „Iako se ’Vidovnjaci’ odnose na prvu polovinu dvadesetog veka, to je knjiga za naše doba. Posle kraja istorije, posle Hladnog rata svi su mislili da će svet postati liberalniji, otvoreniji, međutim, to se nije desilo. Čovečanstvo se suočava sa velikim problemima kao što su priroda, kapitalizam, krah demokratije, sukob Istoka i Zapada i potrebne su mu nove ideje. Mnogo toga možemo naučiti od vidovnjaka koji su, otvorenog duha, tražili nova rešenja za probleme 20. veka. Mi moramo da otvorimo oči, svest i duh kako bismo pronašli nešto novo. Verujem u to“, zaključuje Gvido van Hengel.
https://lat.sputnikportal.rs/20211130/krajnja-desnica-brani-evropu-u-ratu-koji-bukti-predvidjanja-danskog-pisca-jens-martina-eriksena-1132028644.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, društvo
Budućnost je u spoju uzvišene snage Istoka i duhovnih sila Evrope
Dimitrije Mitrinović bio je protivnik kolonijalizma i rasizma, pri čemu je kritikovao Evropu koja se, kao kolonijalna sila, vodila interesima i ponašala instinktivno. Posle kraha kolonijalizma, Mitrinović je budućnost čoveka video u spajanju instinktivno uzvišene istočne snage i duhovnih sila Evrope, kaže za Sputnjik holandski pisac Gvido van Hengel.
Njegova knjiga „Vidovnjaci“ daje autorovu zamisao o tome ko je bio Dimitrije Mitrinović, Mladobosanac i mistik, pripadnik čudnih tajnih društava koji se na pragu Prvog svetskog rata obreo u Londonu gde je, u krugu avangardnih intelektualaca, između dva svetska rata, stvarao viziju boljeg društva.
U periodu između dva rata, Evropa nije bila razdvojena na istočnu i zapadnu. Tri velike kulturne zajednice – romanska, germanska i slovenska – bile su tesno povezane međunarodnim intelektualnim vezama. Da bi naglasio tu evropsku dimenziju, Gvido van Hengel je za svoju knjigu „Vidovnjaci“ izabrao trojicu tipičnih evropskih protagonista. Pored Mitrinovića, tu su nemačko-jevrejski filozof Erih Gutkind i holandski psihijatar i utopista Frederik Van Eden. Oni su sanjari i proroci koji su, u decenijama revolucija, svetskih ratova i ekonomskih kriza, na raskrsnici ideologija bili duhovne vođe.
Fašizam i nacizam imali ulogu religije
„Posle Ajnštajnove teorije, Frojdove psihoanalize, Ničeove filozofije i industrijske revolucije, ljudi su, u prvoj polovini dvadesetog veka, tražili novu religiju. Razne političke ideje kao što su fašizam, nacizam, čak i komunizam imali su, za narode, funkciju religije koja objašnjava sve. Sa utemeljenjem psihoanalize, akcenat nije bio na traženju novog društva, već na pronalaženju novog čoveka. Otuda su nauka, ideologija i psihologija zauzeli mesto koje je nekad imala religija“, kaže za Sputnjik Gvido van Hengel.
Ovaj holandski istoričar koji je studirao u Groningenu, Jeni i Beogradu i doktorirao na temi Mlade Bosne, za Sputnjik otkriva kako se zainteresovao za noviju istoriju Balkana i tom prilikom susreo se s likom i delom Dimitrija Mitrinovića.
„Rođen sam 1980. godine i dok sam odrastao devedesetih, na televiziji sam pratio šta se dešavalo na Balkanu i zainteresovao se za istoriju njenih država. Istoriju Balkana počeo da sam izučavam prvo na univerzitetu u Nemačkoj, gde je bilo potrebno poznavati jezik koji se govori na Balkanu i tako sam došao u Srbiju. Pripremajući se za doktorsku tezu, počeo sam da istražujem sve o mreži Mlade Bosne, o tome kako je Gavrilo Princip bio intelektualno, politički povezan sa misliocima i revolucionarima iz Srbije, Austrougarske, zapadne Evrope“, navodi Hengel.
Zalagao se za ujedinjenu Jugoslaviju i Evropu
Jedan od pripadnika Mlade Bosne bio je i Dimitrije Mitrinović, filozof, kritičar, prevodilac. Iz Bosne je otišao uoči Prvog svetskog rata i našao se u Londonu odakle je zagovarao svoje avangardne ideje kao što su ujedinjena Jugoslavija i jedinstvena Evropa koju čine sve države, bez obzira na religiju, tradiciju i istoriju. Iako je pisao pisma Hitleru, kralju Aleksandru, družio se s velikim avangardnim slikarom Vasilijem Kandinskim, Mitrinović je ostao zaboravljen u našoj kulturi, a njegovo delo prvi je oživeo Predrag Palavestra u knjizi „Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovića“.
Pre svega poznat kao veliki pobornik ujedinjenja južnih Slovena, Mitrinović je u stvaranju Jugoslavije video početak mnogo većeg procesa prema ujedinjenju Evrope, a potom i čovečanstva.
„Mitrinovićeve ideje jesu bile ispred vremena i dosta ga ljudi nije razumelo. To je mislilac koji je imao ideje na kojima se zasniva Evropska unija. Moram reći i to da je dvadesetih i tridesetih godina 20. veka bilo dosta intelektualaca koji su razmišljali o Evropskoj uniji. Ono što Mitrinovića od njih razlikuje jeste to što je on zagovarao i sintezu Azije i Evrope. Danas se u Srbiji dosta govori o odnosu s Kinom, što je novo, a za tadašnje vreme, za čitavu Evropu, to je bilo nepojmljivo“, ističe Hengel.
„Kultura za Mitrinovića znači da svaki pojedinac može da nosi sve te kulture u sebi, dakle i zapadnu duhovnost i istočnjački instinkt. Sinteza otuda nije samo sjedinjavanje kultura, već sinteza u jednoj osobi“, tvrdi naš sagovornik.
Pod uticajem novih otkrića u nauci i psihologiji, Mitrinović je o čovečanstvu govorio kao o velikom telu u kojem svaki narod – ili rasa – igra ključnu ulogu kako bi se telo održalo zdravim. Budući da je svet video kao organsku celinu, rat je doživljavao kao bolest, poremećen odnos u organizmu.
„Za vreme rata dosta intelektualca je mislilo da će rat dovesti do stvaranja novog čoveka. Međutim, to je bio čovek po nemačkom stilu, po francuskom stilu, italijanskom. Nacionalizam je bio važan i svi intelektualci su povezivali svoj nacionalizam s idejama dolaska novog čoveka, novog božanstva… Mitrinović i Van Eden, takođe su se zalagali za te ideje, ali bez nacionalizma. To se meni posebno dopalo“ priznaje autor „Vidovnjaka“.
Čovečanstvu su potrebni novi vidovnjaci
Na pitanje ko su savremeni vidovnjaci, Hengel kaže da su zbog demokratizacije interneta, mnogi „vidovnjaci“ stupili na scenu, od kojih su mnogi, zapravo, šarlatani, željni profita. Dok oni šire svoje vizije, Mitrinovićeve teorije i dan danas odjekuju.
„Iako se ’Vidovnjaci’ odnose na prvu polovinu dvadesetog veka, to je knjiga za naše doba. Posle kraja istorije, posle Hladnog rata svi su mislili da će svet postati liberalniji, otvoreniji, međutim, to se nije desilo. Čovečanstvo se suočava sa velikim problemima kao što su priroda, kapitalizam, krah demokratije, sukob Istoka i Zapada i potrebne su mu nove ideje. Mnogo toga možemo naučiti od vidovnjaka koji su, otvorenog duha, tražili nova rešenja za probleme 20. veka. Mi moramo da otvorimo oči, svest i duh kako bismo pronašli nešto novo. Verujem u to“, zaključuje Gvido van Hengel.
