Američki trag je jasan: Kad su Bošnjaci odbili Kutiljera počeo je rat – šta će biti sad
CC0 / /
Pratite nas
Propast pregovora o izbornim uslovima u BiH podseća na Kutiljerov plan koji je 1992. bošnjačka strana odbila, a što je dovelo do rasplamsavanja građanskog rata. Bošnjaci bi želeli da postanu neprikosnoveni gospodari BiH i nemoguće je da Amerikanci nisu znali da Bošnjaci žele da napuste pregovore.
Da su pregovori u BiH propali, priznali su i predstavništvo EU u BiH i američka ambasada u toj zemlji. U zajedničkom saopštenju ove dve institucije istaknuto je da politički lideri u BiH nisu obavili posao neophodan za usklađivanje političkog sistema BiH sa propisima EU i sudskim presudama.
Takođe, posrednici u razgovorima, američki diplomata Metju Palmer i evropska emisarka Angelina Ajnhorst odložili su dolazak u Sarajevo, gde je sa političkim liderima trebalo da nastave razgovore o izmenama Izbornog zakona.
O svemu se oglasilo i telo koje okuplja hrvatske političke lidere, Hrvatski narodni sabor, koji je optužio bošnjačke političke prvake predvođene SDA da su najavom napuštanja pregovora doveli u pitanje, ne samo održavanje opštih izbora sledeće godine, već i budućnost BiH i njenih institucija.
Nemoguće da SAD nisu znale da pregovori propadaju
Propast pregovora o izbornoj reformi odavno se mogao očekivati, navodi politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara. Bakir Izetbegović slao je nedvosmislene poruke da neće dozvoliti Hrvatima da biraju svog člana Predsedništva, sve dok se ne odreknu prava nacionalnog veta u parlamentu entiteta Federacija BiH.
„Dakle, Izetbegović je praktično tražio da Hrvati priznaju da nisu ravnopravan narod u Federaciji, da su Bošnjaci neprikosnoveni vladari. E, tada će moći da imaju prava koja im Dejton garantuje, da biraju svog člana Predsedništva. Njemu to savršeno odgovara, jer uvek ima odnos dva prema jedan – ko god od Srba da bude u Predsedništvu, Izetbegović tamo ima dva bošnjačka člana, ma kako se ovaj koji se predstavlja kao Hrvat zvao“, kaže Kozomara.
Blagonaklon stav zapadnih država, pre svega SAD, prema Bošnjacima traje već trideset godina i teško ga je promeniti za trideset dana. I danas, kao i 1992, kada je Alija Izetbegović odbio Kutiljerov plan o rešenju bosanskohercegovačke krize, situacija izgleda da će se Amerikanci do poslednjeg daha boriti za bošnjačke stavove. Međutim, napominje naš sagovornik, danas iza Hrvata u BiH stoji Hrvatska koje je članica EU, kao i Vatikan. Stoga Bošnjaci i Amerikanci neće moći da se igraju sa Hrvatima kao što se igraju sa Srbima optužujući ih za navodne pokušaje disolucije BiH.
„Bošnjaci su se previše zaigrali. Teško je verovati da ovo može izaći na dobro. Ono što je možda najjače oružje protiv probosanskih snaga je to što su dva konstitutivna naroda na jednoj strani“, konstatuje Kozomara.
A da je Zapad poprilično umešan i to kao proteže jedne strane u sporu – one bošnjačke – Kozomara je čvrsto je uveren. Prema njegovim rečima, zadatak Metjua Palmera i Angeline Ajnhorst bio je da slome Hrvate da odustanu od svojih zahteva jer su znali da Bošnjaci neće prihvatiti da Hrvati sami biraju svog člana Predsedništva.
„Izetbegović je inače poznat kao političar koji nikada ništa nije odlučio dok se ne konsultuje sa američkom ambasadom ili nekim od američkih diplomata koji su bili u poseti. Dakle, kao i njegov otac, isključivo šta kaže Amerika! Nemoguće je da Palmer nije znao šta će biti pa je otkazao dolazak. On je vrlo dobro šta će se desiti. Čak mislim i da je savetovao Izetbegovića da odustane od izmena izbornog zakona“, tvrdi Kozomara.
Srpsko-hrvatska saradnja biće još čvršća
Posle propasti pregovora može se očekivati još jači pritisak zapadnih centara moći, a kriza u BiH trajaće još dugo vremena, smatra Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije. On podseća da je Nemačka najavila sankcije Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku, ali i da je Hrvatska započela diplomatsku ofanzivu u okvirima EU zalažući se za interese Hrvata u BiH, dok šef hrvatske diplomatije Grlić Radman govori protiv sankcija Republici Srpskoj. U isto vreme Srbija najavljuje da će, kao strana potpisnica Dejtonskog sporazuma, štititi integritet Republike Srpske.
„Sve to navodi nas na zaključak da će srpsko-hrvatska saradnja, odnosno saradnja između Banjaluke i Mostara biti još čvršća u narednom periodu s obzirom da se nakon propalih pregovora hrvatska strana oseća još više ugroženom. U poslednjim izjavama Bakira Izetbegovića mogli smo čuti da političko Sarajevo može „slučaj Željka Komšića“ da spusti na niže institucije, dakle da Bošnjaci, zahvaljujući svojoj mnogobrojnosti, Hrvatima biraju i druge predstavnike“, navodi Petrović.
Iz izjava bošnjačkih političara, ne samo Izetbegovićevih, već i iz izjava Šefika Džaferovića i Harisa Silajdžića, koji su pozivali na vojnu intervenciju u BiH, vidi se da bošnjačka strana ne želi da popusti kada je reč o reformi izbornog zakona, dodaje Petrović.
„Prema tome, očekujem produbljivanje krize, koja bi, pored veće uključenosti Hrvatske i Srbije kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, mogla da znači i još veće i konkretnije uključivanje, ne samo zapadnih centara moći, već prilično sam siguran, i Rusije i Kine“, zaključuje Petrović.
