https://lat.sputnikportal.rs/20211215/oni-se-nece-lako-zaustaviti-uticajni-sve-vise-ulaze-u-svaki-dom--vise-ne-samo-zbog-zabave-1132501824.html
Oni se neće lako zaustaviti: „Uticajni“ sve više ulaze u svaki dom — više ne samo zbog zabave
Oni se neće lako zaustaviti: „Uticajni“ sve više ulaze u svaki dom — više ne samo zbog zabave
Sputnik Srbija
Izolacija zbog pandemije virusa korona lansirala je influensere u Srbiji u nebo, svaki četvrti građanin prati između 10 i 19 „uticajnih“ na internetu i slepo... 15.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-15T15:10+0100
2021-12-15T15:10+0100
2021-12-16T10:40+0100
srbija
deca
mladi
uticaj
instagram
tiktok
influenseri
jutjuberi
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112233/76/1122337616_0:0:1025:577_1920x0_80_0_0_d65cb2f7afe0fae1c716868a30b51fa8.jpg
Zabrinjavajuće podatke o praćenju influensera pokazala je anketa urađena za program koji se bavi novom, digitalnom pismenošću, koja je neophodna za snalaženje u savremenom, digitalizovanom društvu.Zašto raste popularnost influenseraRezultati pokazuju da je do povećanja praćenja influensera došlo na dva nivoa, pasivnom i aktivnom. Influensere prate i oni koji ih samo gledaju i čitaju, ali i oni koji ih komentarišu, lajkuju, dele njihove sadržaje na mrežama, a čak svaki deveti kupuje proizvode koje oni preporučuju.„Trend rasta praćenja influensera ne postoji samo među mladima, već i kod ostatka populacije, razlog je u više faktora, od izbijanja pandemije više smo okrenuti digitalnom svetu, mnogo više koristimo onlajn platforme, na njima tražimo konekciju sa ljudima, podršku, zanimaciju, zabavu i druge sadržaje. Logično je došlo do porasta korišćenja društvenih mreža, pa i porasta praćenja influensera“, kaže za Sputnjik Vanja Banković iz organizacije „Propalšn“.Neće se lako zaustavitiOna dodaje da se trend rasta broja i popularnosti ljudi sa interneta koji mnogima kreiraju stvarnost neće lako zaustaviti, jer teško da će se promeniti trend korišćenja društvenih mreža, odnosno digitalizacije. Ona će se širiti, a tako i broj i uticaj influensera.Istraživanje je pokazalo da ljudi dele i stavove influensera koje prate. Međutim, ovogodišnje, za razliku od prethodnog, pokazalo je jednu utešnu novinu, oni koji prate influensere, počeli su pažljivije da biraju sadržaj.„Danas, posebno sa pojavom novih platformi kao što je Tik Tok, na kome su najprisutniji mladi koji pripadaju generaciji Zed, od 15 do 25 godina, oni pokazuju tendenciju netolerancije prema štetnim sadržajima. Netoleranciju prema diskriminaciji, govoru mržnje i onlajn nasilju. Izgleda da se kensl kultura ne zadržava samo u javnom životu nad glumcima, pevačima, rediteljima, već se prenosi i u svet influensera. Tik Tok zajednica ima sve manje tolerancije za ove pojave“, ističe Bankovićeva.Top tri temePored netolerancije na štetne sadržaje, fanovi sve češće biraju kvalitet, odnosno edukativno-informativne sadržaje, pa će influenseri morati da spajaju zabavno i korisno, što je do sada bio redak slučaj. To je, dakle, znak da će ubuduće imati mnogo teži zadatak da budu zanimljivi.„U top tri su i prošle i ove godine zanimljivosti, zabava i humor. Čak 30 odsto mladih ističe zanimljivosti kao temu zbog koje prate influensere. Međutim, kategorija edukacije je znatno porasla. Sada je čak na četvrtom mestu kao relevantna mladima. Danas taj sadržaj mora da bude mnogo kreativniji, mora biti upregnut sa informacijama, pa je tako fenomen jedna od naših profesorki fizike na Univerzitetu postala jedna od poznatijih Tiktokerki, na svom kanalu deli edukativne lekcije, informacije o fizici“, kaže Bankovićeva i dodaje da je sve veća zvezda i jedna studentkinja astrofizike koja je popularizovala nauku među svojom generacijom.Deca još prate štetne sadržajeOvakvih primera ima još, a odnose se isključivo na Tik Tok, jer Instagram i Jutjub i dalje kaskaju za sadržajem koji je masovno popularan, a koristan, ili makar neškodljiv.Jutjub influenseri koji imaju najviše pratilaca, Baka Prase, Muđa, Zorana, Čoda, zadržali su ih, jer je, objašnjava naša sagovornica, kultura otpraćivanja na Jutjubu retka, pa mnogi iako ih prate, ne gledaju klipove, postali su osetljivi na njihove štetne sadržaje.Međutim, još je zastrašujuće veliki broj dece koja „zapraćuju“ influensere koji promovišu štetne sadržaje. Mnogi roditelji ne znaju šta se dešava, ne mogu da prevaziđu generacijski jaz koji je stvorila moderna tehnologija.Psihoterapeut Aleksandra Janković iz Kliničkog centra Srbije kaže da je veliki broj roditelja koji ne razumeju društvene mreže, neki ne znaju ni kako se na njih ulazi. Oni koji znaju, uglavnom kao meru zaštite upotrebljavaju zabrane, što je pogrešan put.„Isti ti roditelji koji na društvenim mrežama objavljuju klipove svojih letovanja, zimovanja, odlazaka sa detetom na razna mesta, deci kažu da je nepoželjno biti prisutan na društvenim mrežama i nekog pratiti. Ozbiljno licemerje je u pitanju“, kaže Jankovićeva.Roditelji kao influenseriOna dodaje da zabrana boravka na internetu takođe ne daje efekte, da je bolje od svake zabrane da se roditelji digitalno opismene, saznaju šta deca na internetu rade. Ističe da do popularnosti influensera nije došlo brzo, to je proces koji se odvijao van naše svesti. Zato je najvažnija od svega komunikacija sa detetom.„I ovde je u pitanju ozbiljno licemerje. Naravno da na decu utiču influenseri, kada pogledate savremene mame i tate koji šetaju decu u kolicima, svaki drugi, ako ne i svaki je na telefonu. Ili priča ili čandrlja po njemu. Ono što im najmanje pada na pamet je da šetnju sa decom iskoriste za komunikaciju“, kaže Jankovićeva.Na kraju razgovora za Sputnjik ona dodaje da generacijski jaz, raskorak između dece i roditelja, u smislu tehnološke pismenosti i otklona roditelja prema novim sadržajima, može lako da se reši.„Roditelji bi trebalo da budu prvi influenseri, ako taj influenser zakaže ili je po mišljenju deteta potpuno aut, demode, deca će tražiti one koji su zanimljiviji. Oni imaju potrebu za dinamikom, za pronalaženjem nečeg što je potpuno novo“, zaključuje Jankovićeva.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, influenseri, uticaj, tik tok, instagram, jutjub, deca, mladi, vanja banković, aleksandra janković, srbija, influenseri, tik tok, instagram, youtube, uticaj, deca, mladi, vanja bankovic, aleksandra jankovic,
srbija, influenseri, uticaj, tik tok, instagram, jutjub, deca, mladi, vanja banković, aleksandra janković, srbija, influenseri, tik tok, instagram, youtube, uticaj, deca, mladi, vanja bankovic, aleksandra jankovic,
Oni se neće lako zaustaviti: „Uticajni“ sve više ulaze u svaki dom — više ne samo zbog zabave
15:10 15.12.2021 (Osveženo: 10:40 16.12.2021) Izolacija zbog pandemije virusa korona lansirala je influensere u Srbiji u nebo, svaki četvrti građanin prati između 10 i 19 „uticajnih“ na internetu i slepo im veruje, a deca najviše. Ali, ankete pokazuju i da mladi sve više odbacuju štetne sadržaje. Baku Praseta i ostale popularne likove sada ugrožava jedna — profesorka fizike.
Zabrinjavajuće podatke o praćenju influensera pokazala je anketa urađena za program koji se bavi novom, digitalnom pismenošću, koja je neophodna za snalaženje u savremenom, digitalizovanom društvu.
Zašto raste popularnost influensera
Rezultati pokazuju da je do povećanja praćenja influensera došlo na dva nivoa, pasivnom i aktivnom. Influensere prate i oni koji ih samo gledaju i čitaju, ali i oni koji ih komentarišu, lajkuju, dele njihove sadržaje na mrežama, a čak svaki deveti kupuje proizvode koje oni preporučuju.
„Trend rasta praćenja influensera ne postoji samo među mladima, već i kod ostatka populacije, razlog je u više faktora, od izbijanja
pandemije više smo okrenuti digitalnom svetu, mnogo više koristimo onlajn platforme, na njima tražimo konekciju sa ljudima,
podršku, zanimaciju,
zabavu i druge sadržaje. Logično je došlo do porasta korišćenja društvenih mreža, pa i porasta praćenja influensera“, kaže za Sputnjik
Vanja Banković iz organizacije „
Propalšn“.
Ona dodaje da se trend rasta broja i popularnosti ljudi sa interneta koji mnogima kreiraju stvarnost neće lako zaustaviti, jer teško da će se promeniti trend korišćenja društvenih mreža, odnosno digitalizacije. Ona će se širiti, a tako i broj i uticaj influensera.
Istraživanje je pokazalo da ljudi dele i stavove influensera koje prate. Međutim, ovogodišnje, za razliku od prethodnog, pokazalo je jednu utešnu novinu, oni koji prate influensere, počeli su pažljivije da biraju sadržaj.
„Danas, posebno sa pojavom novih platformi kao što je Tik Tok, na kome su najprisutniji mladi koji pripadaju generaciji Zed, od 15 do 25 godina, oni pokazuju tendenciju netolerancije prema štetnim sadržajima. Netoleranciju prema diskriminaciji, govoru mržnje i onlajn nasilju. Izgleda da se kensl kultura ne zadržava samo u javnom životu nad glumcima, pevačima, rediteljima, već se prenosi i u svet influensera. Tik Tok zajednica ima sve manje tolerancije za ove pojave“, ističe Bankovićeva.
Pored netolerancije na štetne sadržaje, fanovi sve češće biraju kvalitet, odnosno edukativno-informativne sadržaje, pa će influenseri morati da spajaju zabavno i korisno, što je do sada bio redak slučaj. To je, dakle, znak da će ubuduće imati mnogo teži zadatak da budu zanimljivi.
„U top tri su i prošle i ove godine zanimljivosti, zabava i humor. Čak 30 odsto mladih ističe zanimljivosti kao temu zbog koje prate influensere. Međutim, kategorija edukacije je znatno porasla. Sada je čak na četvrtom mestu kao relevantna mladima. Danas taj sadržaj mora da bude mnogo kreativniji, mora biti upregnut sa informacijama, pa je tako fenomen jedna od naših profesorki fizike na Univerzitetu postala jedna od poznatijih Tiktokerki, na svom kanalu deli edukativne lekcije, informacije o fizici“, kaže Bankovićeva i dodaje da je sve veća zvezda i jedna studentkinja astrofizike koja je popularizovala nauku među svojom generacijom.
Deca još prate štetne sadržaje
Ovakvih primera ima još, a odnose se isključivo na Tik Tok, jer Instagram i Jutjub i dalje kaskaju za sadržajem koji je masovno popularan, a koristan, ili makar neškodljiv.
Jutjub influenseri koji imaju najviše pratilaca, Baka Prase, Muđa, Zorana, Čoda, zadržali su ih, jer je, objašnjava naša sagovornica, kultura otpraćivanja na Jutjubu retka, pa mnogi iako ih prate, ne gledaju klipove, postali su osetljivi na njihove štetne sadržaje.
Međutim, još je zastrašujuće veliki broj dece koja „zapraćuju“ influensere koji promovišu štetne sadržaje. Mnogi roditelji ne znaju šta se dešava, ne mogu da prevaziđu generacijski jaz koji je stvorila moderna tehnologija.
Psihoterapeut Aleksandra Janković iz Kliničkog centra Srbije kaže da je veliki broj roditelja koji ne razumeju društvene mreže, neki ne znaju ni kako se na njih ulazi. Oni koji znaju, uglavnom kao meru zaštite upotrebljavaju zabrane, što je pogrešan put.
„Isti ti roditelji koji na društvenim mrežama objavljuju klipove svojih letovanja, zimovanja, odlazaka sa detetom na razna mesta, deci kažu da je nepoželjno biti prisutan na društvenim mrežama i nekog pratiti. Ozbiljno licemerje je u pitanju“, kaže Jankovićeva.
Roditelji kao influenseri
Ona dodaje da zabrana boravka na internetu takođe ne daje efekte, da je bolje od svake zabrane da se roditelji digitalno opismene, saznaju šta deca na internetu rade. Ističe da do popularnosti influensera nije došlo brzo, to je proces koji se odvijao van naše svesti. Zato je najvažnija od svega komunikacija sa detetom.
„I ovde je u pitanju ozbiljno licemerje. Naravno da na decu utiču influenseri, kada pogledate savremene mame i tate koji šetaju decu u kolicima, svaki drugi, ako ne i svaki je na telefonu. Ili priča ili čandrlja po njemu. Ono što im najmanje pada na pamet je da šetnju sa decom iskoriste za komunikaciju“, kaže Jankovićeva.
Na kraju razgovora za Sputnjik ona dodaje da generacijski jaz, raskorak između dece i roditelja, u smislu tehnološke pismenosti i otklona roditelja prema novim sadržajima, može lako da se reši.
„Roditelji bi trebalo da budu prvi influenseri, ako taj influenser zakaže ili je po mišljenju deteta potpuno aut, demode, deca će tražiti one koji su zanimljiviji. Oni imaju potrebu za dinamikom, za pronalaženjem nečeg što je potpuno novo“, zaključuje Jankovićeva.
.jpg){kind=link}