TV Serije: Oružje meke moći u kulturnom ratu Holivuda i svih ostalih, Srbija dominira u regionu
11:19 12.12.2021 (Osveženo: 13:45 24.01.2022)
© Foto : Promo
Pratite nas
U poslednjih nekoliko godina, televizijske serije su postale oružje meke moći u kulturnom ratu Holivuda i svih ostalih. Srpska produkcija TV serija apsolutno dominira u regionu.
Kad se pre sedam godina pojavio prevod knjige Žan-Pjer Eškenazija „TV serije – budućnost filma“ u tom trenutku to je bila stvarnost, a nama je delovalo kao predviđanje budućnosti u kojoj se trenutno nalazimo, kaže Nevena Daković, profesor teorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti.
„Ne bih rekla da su TV serije budućnost filma već da su se sa distribucijom sa striming platformi i brojnih kablovskih kanala u svesti gledalaca izjednačili filmovi pravljeni za platforme i TV serije. TV serije su postale zapravo jedan produženi film i možemo ih gledati kao i klasične filmove u jednom neprekinutom nizu zahvaljujući u bindžovanju. Optimistički mislim da u budućnosti ima mesta i za film i za TV serije“.
Holivud i svi ostali
Stanko Crnobrnja teoretičar medija, TV reditelj i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum ističe da je pandemija doprinela tome da se ljudi više okreću ekranima i ostaju kod kuće i dodaje da je striming tehnologija otvarila novu etapu u razvoju audio-vizuelnog jezika.
„Kad pričamo o filmu i TV serijama onda možemo reći: Holivud i svi ostali, pošto je Holivud jedan od producenata, možda najjači, ali imamo širom sveta izvanredne tačke produkcije koje se upravo manifestuju kroz fantastične serije. To je dobra strana cvetanja produkcije širom planete uz istovremeno podizanja kvaliteta, na dobrobit publike“, kaže Crnobrnja za „Orbitu kulture“.
Prema njegovim rečima, film i TV serije su suštinski dva različita sveta iako se služe sličnim, možda neki put identičnim jezicima, ali to je samo varka.
„Ne možemo govoriti samo o autorima jer, u suštini, u tom komercijalnom pa čak i u umetničkom izvođenju igara, zvezde su ljudi koji se pojavljuju ispred kamere i one faktički privlače publiku. I to je račun. Sistem zvezda je opstao i on će uvek postojati zato što je to ta udica na koju se peca publika“.
Rušenje zapadnog egocentričnog elitizma
Saša Radojević, filmski kritičar i urednik u redakciji dramskog i domaćeg serijskog programa na RTS-u smatra da je račun beznačajan ako ne postoji verifikacija u institucionalnom i kulturnom pogledu, jer „ekonomija je nevažna kad se govori o statusu pojedine kulture“.
„Poenta je da novac koji se, recimo, zaradi u Indiji za neke od bolivudskih filmova može biti enorman, ali mi ćemo znati samo za nekog autora. U Nigeriji se godišnje proizvede 1.300 filmova i oni zarađuju enorman novac jer pokrivaju celu zapadnu Afriku i svu tu dijasporu, ali nemamo nijednog autora“, ocenjuje Radojević.
Prema Crnobrnji, novi mediji poput Tik Toka potvrdili su Nam Džun Pajkovo predviđanje iz sedamdesetih da će svaki umetnik imati svoj audio-vizuelni kanal, a to je faza razvoja u kojoj se manifestuju potpuno nove situacije.
„To su odvojeni svetovi koji drugačije funkcionišu na ekonomskim principima gde se vrednosti kalkulišu na drugi način i ostaju u nekoj kulturnoj tradiciji. Sada imamo veliku borbu za ostvarivanje, za rušenje zapadnog etnocentričnog i egocentričnog elitizma – ako nisi verifikovan u Kanu ili Oskarom, ti nisi autor. To je potpuno prevaziđeno i totalno besmisleno upravo u svetu serija, Tik Toka ili Jutjuba. Indija ima najveću proizvodnju na svetu, a Afrika je izvršila veći uticaj nego Holivud. Cela Afrika gleda nigerijsku kinematografiju i ko smo mi da kažemo da oni nemaju kulturnu vrednost? Te zvezde kad se tamo pojave, oni su ko kraljevi“.
Pretresanje kulturnih ratova
Nigerija i Egipat su supersile koje proizvode „sadržaj koji mi ne možemo ni da zamislimo“, a nemamo pojma o tome zato što smo „ograđeni u naš geto, komercijalni, zapadnjački, takav kakav jeste“. Nemamo kontakt s tom kulturom koja je ozbiljna i traje hiljadama godina, ističe Crnobrnja i dodaje da će Kusturica biti „šef na Kairskom festivalu“ što znači da „oni prepoznaju nas, a mi teško prepoznajemo njih“.
„Kulturni ratovi i odnosi među kulturama sada doživljavaju jako ozbiljno pretresanje. Protiv sam te evropocentrične vizije kulturnih vrednosti. Šta rade Indusi? To je ozbiljna kultura zasnovana na tradiciji, a to što njihova tradicija nama izgleda smešno nema veze, jer to što rade je na vrhunskom umetničkom nivou. I ko smo mi da kažemo: Nisi bio u Kanu, ti si niko i ništa? To je potpuno prevaziđena stvar“.
Međutim, Radojević smatra da se kulturni ratovi vode preko imena a pitanje je da li će autor preći granicu ili ne, da li ćeš biti verifikovan van granica ili biti predstavljen u samo u svojoj sredini. Ignorisanjem i prepoznavanjem takođe se vodi kulturna misija, ocenjuje on.
TV serije –polje meke moći
Nevane Daković smatra da bi neko bio šire prepoznat, mora da postoji kanal preko kog može da prođe na internacionalnu scenu. Sa novim medijima, ukoliko su TV serije novi medij, mnogo je širi taj kanal gde se mogu plasirati sadržaji iz jedne zemlje u drugu i na drugi kontinent.
„TV serija se prepoznaje kao pripadanje određenoj nacionalnoj produkciji i tu bih rekla da su TV serije još uvek neprepoznate kao polje meke moći. Za razliku od filma koji se vezivao za autorstvo i tu je bila njegova meka moć, pa se autor vezivao za državu i nacionalnu produkciju, uz TV seriju ide nacionalna produkcija i onda je to polje meke moći delovanje na spoljni svet, što znači da im možda ne treba ta autorska prepoznatljivost“.
„Globalni jug“ – srpske serije dominantne u regionu
Kao što postoji severnoatlantski kulturni prostor, sada postoji nešto što se zove „Globalni jug“. U TV serije globalnog juga spadaju i brazilske TV novele, balkanske i turska, a izraelska produkcija je tu veoma bitna, ističe Nevena Daković.
Status srpskih TV serija u regionu je prepoznat kao vodeći, navodi ona i dodaje da je za prošlu godinu zvaničan iznos koji je uložen u produkciju TV serija bio 60 miliona evra, „što je potpuno fascinantan iznos i čini mi se da prevazilazi filmsku produkciju“.
Radojević kaže da je Filmski centar Srbije barem pet ili šest puta manje ulaže u film, iako u filmu postoje dodatni izvori prihoda, ali sigurno je da je bar dva tri puta veći novac koji se ulaže u TV serije nego u filmove.
„Za narednu godinu su planirane 22 serije na programima RTS-a, nešto obnovljenih sezona, nešto novih proizvoda ali tu postoji problem da li će i RTS da poklekne i da se bavi franšizama“, dodaje Radojević.
Najbolje srpske serije
Crnobrnja dodaje da u Srbiji postoji interesantan fenomen da je naša televizija od prvog dana postavljena na autorstvu. Cela država je znala ko su Lola Đukić i Novak Novak i tako je do današnjeg dana. Svi znaju autore što je manifestacija opredeljenja iz 1958. godine da se svaki TV žanr autorizuje.
„Po autorima se i danas identifikuju serije. Kralj serija u ovom trenutku je Miša Vukobratović koji upravo radi 647. epizodu i vrlo mudro svoje ime ne koristi“, naglašava Crnobrnja.
Kao najkvalitetnije srpske serije Nevena Daković navodi „Senke nad Balkanom“, „Državnog službenika“, „Besu“ i „Porodicu“ koja je dobila nagradu „Srce Sarajeva“ za najbolju TV seriju.
Serije favoriti Saše Radojevića su „Nečista krv“, „Senke nad Balkanom“ i „Žmurke“. I Crnobrnja navodi seriju „Žmurke“ Miše Radivojevića koju karakteriše rukopis zrelog autora i „Senke nad Balkanom“ kojom je postignut jedan novi standard.
29 Novembar 2021, 18:48
27 Novembar 2021, 11:54
