Pozorišna rediteljka Ana Tomović i filmski reditelj i scenarista Vuk Ršumović, profesori fakulteta i roditelji dvoje dece Vida i Nađe, svesrdno pomažu jedno drugom u stvaralačkom procesu za koji kažu da ume biti izuzetno težak.
Porodica neiscrpan izvor inspiracije
„Veoma je stimulativno kada ste u partnerskom odnosu i oboje ste kreativci. Niste sami u tom procesu, već imate nekog bliskog sa kojim se razumete, sa kojim možete da preispitate svoje stavove i razmišljanja. Dolazi i do razmimoilaženja, sučeljavanja mišljenja, što se nama ranije mnogo češće dešavalo. I tada osećate stimulans da neke stvari prevaziđete. Kreativan proces je užasno težak, jer se osećate ekstremno ranjivim i to su trenuci kada jedna oštra reč ili komentar mogu da vas distanciraju od rada na sledećih šest meseci. Ana i ja se dugo poznajemo i radimo zajedno tako da razumemo tu dinamiku kreativnog procesa i gledamo da ne blokiramo jedno drugo“, kaže za Sputnjik Vuk Ršumović.
Ana Tomović naglašava da se sve crpi iz porodice, odnosa i onoga što se naučilo tokom odrastanja.
„Porodica je neiscrpan izvor svega. Uvek se vraćamo porodici u traganju za bilo čim. Za nas, ljude koji se bave umetnošću, stabilnost porodice je vrlo važna zato što nam ona omogućava da idemo dalje od sebe i da budemo jako kreativni“, ističe naša sagovornica.
Vuk primećuje da smo dosta zanemarili porodicu kao ključnu jedinicu identiteta i egzistencije, da se svest o tome nekako izgubila u našem haotičnom društvu i vremenu.
To što vi radite je najteži posao
Zbog prirode posla u njihovoj porodici ne postoji rutina, ni strukturirana organizacija, ali se trude da se prilagode jedno drugom.
„Od projekta do projekta prilagođavamo se jedno drugom. Kada Ana radi na novoj predstavi, a često se dešavalo da radi u drugom gradu ili zemlji, ja se prilagodim. Isto to čini i ona, kada ja snimam. Bilo bi bolje da naša deca imaju isplanirane strukturisane živote i mi se trudimo da im to pružimo, ali priroda našeg posla nam to otežava. Sećam se kada smo Ana i ja učestvovali sa projektom na Sarajevo film festivalu i poveli smo Vida. Pripremali smo javnu prezentaciju tog projekta, vežbali i bila je stresna situacija. Vid je tada rekao: 'To što vi radite je najteži posao na svetu i ja neću time da se bavim'. Oni rastu okruženi sa svih strana ljudima koji se bave kreativnim poslom“, kaže Ršumović.
Ršum – tiha pozitivna podrška
Uvek je tu i deda Ljubivoje Ršumović, spreman da pomogne.
„Ljubivoje je tiha pozitivna podrška i izvor beskrane duhovitosti i lepote reči. Vid i Nađa obožavaju da im čitamo njegove pesme. Vreme provedeno sa dedom je uvek šaljivo i pod utiskom njegovih pesama i tog načina sagledavanja sveta“, ističe Ana Tomović.
Ona dodaje da svoju decu navikavaju da uživaju u knjigama, predstavama, filmovima i kvalitetnom druženju.
„Vid izuzetno mnogo čita. Verovatno zato što je uvek bio okružen knjigama i mi smo to od ranih nogu stimulisali. Drago nam je da obožava da čita. Kao roditelj stalno imaš strah da klinci ne čitaju, ali oni su uz nas, dedu i širu porodicu zavoleli knjige“, nadovezuje se ponosan otac.
Porodica u fokusu stranih serija
Vuk Ršumović je, predajući na master programu na Fakultetu za medije i komunikacije, primetio da većina svetskih serija govori o porodici.
„To čini te priče univerzalnim, a mi ovde toga nismo svesni i često se naše priče bave individualcima. Porodica je nukleus. Zdravlje porodice je jednako zdravlju društva i to treba imati u svesti i treba se baviti porodičnim odnosima“, smatra naš sagovornik.
Rasturene porodice sve češća pojava
Anu je je zato privukla priča komada „Sin“ Florijana Zelera koji postavlja u Ateljeu 212.
„U centru priče je rasturena porodica - razvedeni roditelji i sin koji zbog toga i svojih godina prolazi kroz adolescentnu depresiju. Roditelji pokušavaju da mu pomognu, ali je to težak proces. Depresija dobro prikrivena bolest i može imati strašne posledice ako se ne leči adekvatno i na vreme. Ovde se otvara više tema, ali uzrok problema jeste rasturena porodica“, pojašnjava Tomović.
Nju je komadu privukla tema, emocija i dobro pogođen kritički odnos prema stvarnosti, porodici i društvenom fenomenu.
„Posmatramo sve učestaliji fenomen razvoda, raspada porodice, svađe i kako se to odražava na decu koja sve posmatrju drugačije nego odrasli. To je danas postala maltene uobičajna stvar - više ljudi se razvede nego što ostane u braku. Roditelji i deca su vezani čitav život i sve što se tiče roditelja, tiče se i dece. To je neraskidiva veza koja onda može da ima razmere poput antičke tragedije u svom efektu“, ističe poznata rediteljka.
„Sin“ je prva drama Florijana Zelera koja se postavlja u Srbiji i deo je trilogije koju čine „Majka“ i „Otac“. U komadu „Majka“ u Njujorku igra Izabel Iper, a prema drami „Otac“ snimljen je film sa Entoni Hopkinsom i Olivijom Kolman.
„Meni je sjajno što se njegove priče tiču svih. Zeler se ne trudi da bude originalan, već piše o situacijama u kojima apsolutno svako može da se nađe i sa kojom može da se identifikuje. Bez obzira što je nov pisac, on ima savršenu samouverenost. Ne mora da izmišlja toplu vodu da bi bio ubeđen u snagu onoga što govori“, smatra Ršumović.
Moderna Antigona
Odnos prema porodici je u fokusu i novog projekta Vuka Ršumovića „Priča o Fateme“.
„To je istinita priča o mladoj ženi iz Avaganistana koja dolazi u Beograd u leto 2015. sa troje dece i mužem. Po dolasku saznaje da se mladi Avganistanac nekoliko nedelja pre toga utopio u reci i ustanovljava da je to njen brat sa kojim je tokom puta izgubila kontakt. Priča se desila u jeku izbegličke krize kada je na desetine hiljada ljudi prolazilo kroz našu zemlju na putu ka Evropi, a paralelno je Mađarska krenula da gradi bodljikavu žicu na granici. Oni treba da nastave putovanje istog dana, ali ona odlučuje da ostane i sahrani svog brata po običajima svoje vere, sa imenom i prezimenom, nasuprot celom svetu, logici, opstanku. Čini to uverena da život nije samo preživeti, već je važan odnos prema bratu, sopstvenom identitetu, samoj sebi“, ističe Ršumović.
Naglašava da je to priča o modernoj Antigoni, bliska zapadnoj civilizaciji.
„Grčka tragedija koja govori o našem identitetu, a u novom geopolitičkom kontekstu dobija nove konotacije. Bez obzira što je u pitanju žena iz Avganistana, njena priča govori jako mnogo o nama samima, našem i evropskom identitetu i civilizaciji uopšte“, pojašnjava reditelj koji je ostvario veliki uspeh sa prethodnim ostvarenjem „Ničije dete“.
Snimanje filma, u koprodukciji Srbije, Italije, Hrvatske i Irana, podržan od strane fonda Eurimaž, trebalo bi da počne na leto, a do tada Ana i Vuk rade na razvijanju svojih zajedničkih projekata.
„Imamo nekoliko zajedničkih projekata koje razvijamo i koji kod oboje bude podjednaku strast“, kaže Tomović, a Ršumović dodaje da Ana ima talenat da prepozna dobre priče.
Pročitajte još:
