https://lat.sputnikportal.rs/20211212/kina-amerika-koristi-demokratiju-kao-oruzje-za-masovno-unistenje-1132422941.html
Kina: Amerika koristi demokratiju kao „oružje za masovno uništenje“
Kina: Amerika koristi demokratiju kao „oružje za masovno uništenje“
Sputnik Srbija
Nedavno završeni „Samit za demokratiju“ bio je pokušaj da se „ometa demokratija pod izgovorom demokratije“, navodi kinesko Ministarstvo spoljnih poslova i... 12.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-12T21:03+0100
2021-12-12T21:03+0100
2021-12-12T21:03+0100
svet
svet
kina
politika
sad
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111969/62/1119696214_0:0:3500:1969_1920x0_80_0_0_5cc672a801cc5850cafc4b8ed0b85a96.jpg
Američki predsednik Džo Bajden bio je domaćin dvodnevnog virtuelnog „Samita za demokratiju“ na koji su pozvane samo "odabrane zemlje". To je ponovo otvorilo pitanje šta Americi daje pravo da definiše da li je nacija demokratska ili ne.Međunarodni skup, na kojem nisu učestvovali zvaničnici Kine, Rusije, Irana, Venecuele, Sirije, Srbije, Turske, Mađarske i drugih zemalja, poslužio je da „podstakne podele i konfrontaciju i skrene pažnju sa unutrašnjih problema (Amerike)“, i kao pokušaj da se „očuva hegemonija (Vašingtona) nad svetom“, navodi Peking.Optužujući Vašington da nastoji da nametne svoj politički sistem i vrednosti drugima, Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je pritisak SAD na nacije da uvedu „takozvane ’demokratske reforme’”, zloupotrebljavaju jednostrane sankcije i podstiču revolucije u boji, izazvao „pogubne posledice” po nacije. „Demokratija je postala 'oružje za masovno uništenje' koje koriste Sjedinjene Države da se mešaju u poslove drugih zemalja... Od 2001. godine, ratovi i vojne operacije koje su Sjedinjene Države vodile u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji odnele su stotine hiljade života, izazvao milione povreda i raselio desetine miliona ljudi. Fijasko u Avganistanu pokazao je da nametanje američke demokratije jednostavno ne funkcioniše“, saopštilo je ministarstvo, prenosi međunarodni Sputnjik.Samit su kritikovali zvaničnici Rusije i Kine, dve velike sile koje nisu pozvane na događaj. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je uSAD i njihove saveznike da proizvoljno stvaraju situacione koalicije i pokušavaju da im daju pravo da govore u ime celog sveta. Lavrov je sugerisao da takav „sebičan“ pristup slabo doprinosi poboljšanju međusobnog poverenja ili rešavanju pitanja koja utiču na sve zemlje, uključujući terorizam, transnacionalni kriminal, klimatske promene i nestašicu sveže vode.Samit je održan u pozadini odluke visokog suda u Londonu u petak kojom je osnivaču Vikiliksa Džulijan Asanž dozvoljeno da bude izručen Sjedinjenim Državama, gde mu preti kazna do 175 godina zatvora pod optužbom po Zakonu o špijunaži za krivično delo odavanja informacija u vezi sa razotkrivanjem američkih ratnih zločina u Iraku.
https://lat.sputnikportal.rs/20211211/zaharova-pita-ameriku-i-sta-je-odgovor---jel-mozemo-da-se-bavimo-spijunazom-ili-ne-1132393497.html
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, kina, politika, sad, svet – politika
svet, kina, politika, sad, svet – politika
Kina: Amerika koristi demokratiju kao „oružje za masovno uništenje“
Nedavno završeni „Samit za demokratiju“ bio je pokušaj da se „ometa demokratija pod izgovorom demokratije“, navodi kinesko Ministarstvo spoljnih poslova i naglašava da je demokratija postala 'oružje za masovno uništenje' koje koriste Sjedinjene Države da se mešaju u poslove drugih zemalja..
Američki predsednik Džo Bajden bio je domaćin dvodnevnog virtuelnog „Samita za demokratiju“ na koji su pozvane samo "odabrane zemlje". To je ponovo otvorilo pitanje šta Americi daje pravo da definiše da li je nacija demokratska ili ne.
Međunarodni skup, na kojem
nisu učestvovali zvaničnici Kine, Rusije, Irana, Venecuele, Sirije, Srbije, Turske, Mađarske i drugih zemalja, poslužio je da „podstakne podele i konfrontaciju i
skrene pažnju sa unutrašnjih problema (Amerike)“, i kao pokušaj da se „očuva hegemonija (Vašingtona) nad svetom“, navodi Peking.
Optužujući Vašington da nastoji da nametne svoj politički sistem i vrednosti drugima, Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je pritisak SAD na nacije da uvedu „takozvane ’demokratske reforme’”, zloupotrebljavaju jednostrane sankcije i podstiču revolucije u boji, izazvao „pogubne posledice” po nacije.
„Demokratija je postala '
oružje za masovno uništenje' koje koriste Sjedinjene Države da se mešaju u poslove drugih zemalja... Od 2001. godine, ratovi i vojne operacije koje su Sjedinjene Države vodile u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji odnele su stotine hiljade života, izazvao milione povreda i raselio desetine miliona ljudi.
Fijasko u Avganistanu pokazao je da nametanje američke demokratije jednostavno ne funkcioniše“, saopštilo je ministarstvo,
prenosi međunarodni Sputnjik.
Nažalost, navodi se u saopštenju, Vašington nastavlja da pokušava da „podeli svet na „demokratske“ i „nedemokratske“ tabore na osnovu svojih kriterijuma“. Takvi napori, upozorio je Peking, „samo će doneti veća previranja i katastrofu svetu, i suočiće se sa oštrom osudom i protivljenjem međunarodne zajednice“.
Samit su kritikovali zvaničnici Rusije i Kine, dve velike sile koje nisu pozvane na događaj. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je uSAD i njihove saveznike da proizvoljno stvaraju situacione koalicije i pokušavaju da im daju
pravo da govore u ime celog sveta. Lavrov je sugerisao da takav „sebičan“ pristup slabo doprinosi poboljšanju međusobnog poverenja ili rešavanju pitanja koja utiču na sve zemlje, uključujući terorizam, transnacionalni kriminal, klimatske promene i nestašicu sveže vode.
Samit je održan u pozadini odluke visokog suda u Londonu u petak kojom je osnivaču Vikiliksa Džulijan Asanž
dozvoljeno da bude izručen Sjedinjenim Državama, gde mu preti kazna do 175 godina zatvora pod optužbom po Zakonu o špijunaži za krivično delo odavanja informacija u vezi sa razotkrivanjem američkih ratnih zločina u Iraku.
