https://lat.sputnikportal.rs/20211210/da-li-nase-sunce-ima-zlog-brata-blizanca-1132371696.html
Da li naše Sunce ima zlog brata blizanca
Da li naše Sunce ima zlog brata blizanca
Sputnik Srbija
Nedavna teorija o tome kako se zvezde formiraju ide u prilog teoriji da se većina – ako ne i sve – zvezde rađaju u leglu sa najmanje jednim bratom ili sestrom... 10.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-10T19:26+0100
2021-12-10T19:26+0100
2021-12-10T19:36+0100
nauka i tehnologija
astronomija
svemir
sunce
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0a/1132371412_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_ec5f1a12f27e8b2c1764d622c434dfea.jpg
Nakon analize podataka radio-nadzora u sazvežđu Persej, dva istraživača astrofizičke opservatorije sa Univerziteta Berkli i Harvard-Smitsonijan zaključili su još 2017. da su sve zvezde slične Suncu verovatno rođene sa pratiocem.„Pokrenuli smo seriju statističkih modela da vidimo možemo li da objasnimo veze mladih pojedinačnih zvezda i binarnih sistema svih razdvajanja u molekularnom oblaku Perseja, a jedini model koji je odgovarao podacima bio je onaj u kome se sve zvezde u početku formiraju kao široki binarni sistemi“, rekao je astronom Stiven Staler u junu 2017.Godinama su se astronomi pitali da li je veliki broj dvostrukih i trostrukih zvezdanih sistema u našoj galaksiji stvoren jedan do drugog ili padaju zajedno nakon što se formiraju.Teorija „zvezdanih blizanaca“ bila je omiljena, a simulacije razvijene poslednjih decenija pokazale su da bi se skoro sve zvezde mogle roditi kao višestruke zvezde koje se često posle odvajaju.Istraživači su mapirali radio-talase iz guste čaure prašine udaljene oko 600 svetlosnih godina koja je sadržala čitav rasadnik mladih zvezda. To je omogućilo popis zvezda mlađih od pola miliona godina pod nazivom zvezde „klase 0“ – bebe-zvezde – i zvezda malo starije između 500.000 godina i milion godina, nazvanih „klasa 1“.U kombinaciji sa ostalim podacima, naučnici su pronašli 45 usamljenih zvezda, 19 binarnih zvezdanih sistema i još pet koji su sadržali više od dve zvezde.Dok njihovi rezultati predviđaju da su sve zvezde rođene kao binarne, oni su izmenili zaključak kako bi uzeli u obzir ograničenja u modelu, rekavši da je većina zvezda formiranih unutar gustog jezgra oblaka prašine rođena sa partnerom.„Mislim da imamo najjače dokaze do sada za takvu tvrdnju“, rekao je tada Staler.Pažljivo posmatrajući udaljenosti između zvezda, istraživači su otkrili da su sve binarne jedinice na razmaku od 500 astronomskih jedinica ili više, gde su zvezde „klase 0“, i poravnate sa osom oblaka u obliku jajeta koji ih okružuje.Zvezde „klase 1“, s druge strane, obično su bliže jedna drugoj na oko 200 astronomskih jedinica i nisu bile poravnate sa svojom osom „jajeta“.Ako se većina zvezda rađa sa partnerom, gde je naš?Udaljenost od 500 astronomskih jedinica je otprilike 0,008 svetlosnih godina. Da to stavimo u perspektivu, Neptun je udaljen oko 30 astronomskih jedinica, sonda „Vojažer 1“ je trenutno udaljena nešto manje od 140 astronomskih jedinica.Dakle, ako Sunce ima blizanca, to gotovo sigurno nije lako vidljivo u našem susedstvu.Ali postoji teorija da naše Sunce ima blizanca koji s vremena na vreme prođe i uzburka stvari.S obzirom na ime Nemeza, ovaj izazivač nevolja predložen je kao razlog za očigledno 27 miliona godina ciklusa izumiranja na Zemlji, uključujući i onaj koji je ispratio dinosauruse.Astronom Ričard Miler ukazao je pre 23 godine da bi crveni patuljak udaljen 1,5 svetlosne godine možda povremeno putuje kroz ledene spoljne granice našeg Sunčevog sistema i uzburkava materijal svojom gravitacijom, pritom udarajući neke svemirske gromade, piše „Sajens alert“,.Mutna zvezda u prolazu, kao što je smeđi patuljak, takođe bi mogla da objasni druge anomalije na rubovima našeg Sunčevog sistema, kao što je čudna široka orbita patuljaste planete Sedne.Nema znakova Nemeze, ali davno izgubljeni binarni partner našeg Sunca mogao bi da se uklopi u teoriju.U tom slučaju bi naše Sunce skupilo lavovski deo prašine i gasa, čini se, ostavljajući svog blizanca tamnog i zakržljalog.Nije ni čudo ako je malo ljut.
https://lat.sputnikportal.rs/20211118/da-li-misteriozna-deveta-planeta-luta-suncevim-sistemom-1131710822.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
astronomija, svemir, sunce, nauka i tehnologija
astronomija, svemir, sunce, nauka i tehnologija
Da li naše Sunce ima zlog brata blizanca
19:26 10.12.2021 (Osveženo: 19:36 10.12.2021) Nedavna teorija o tome kako se zvezde formiraju ide u prilog teoriji da se većina – ako ne i sve – zvezde rađaju u leglu sa najmanje jednim bratom ili sestrom. Naša zvezda u centru Sunčevog sistema verovatno nije izuzetak, a neki astronomi sumnjaju da bi Sunčev otuđeni blizanac mogao biti kriv za smrt dinosaurusa.
Nakon analize podataka radio-nadzora u sazvežđu Persej, dva istraživača astrofizičke opservatorije sa Univerziteta Berkli i Harvard-Smitsonijan zaključili su još 2017. da su sve zvezde slične Suncu verovatno rođene sa pratiocem.
„Pokrenuli smo seriju statističkih modela da vidimo možemo li da objasnimo veze mladih pojedinačnih zvezda i binarnih sistema svih razdvajanja u molekularnom oblaku Perseja, a jedini model koji je odgovarao podacima bio je onaj u kome se sve zvezde u početku formiraju kao široki binarni sistemi“, rekao je astronom Stiven Staler u junu 2017.
Godinama su se astronomi pitali da li je veliki broj dvostrukih i trostrukih zvezdanih sistema u našoj galaksiji stvoren jedan do drugog ili padaju zajedno nakon što se formiraju.
Teorija „zvezdanih blizanaca“ bila je omiljena, a simulacije razvijene poslednjih decenija pokazale su da bi se skoro sve zvezde mogle roditi kao višestruke zvezde koje se često posle odvajaju.
„Naš rad je korak napred u razumevanju kako se binarni sistemi formiraju i uloge koju binarni sistemi igraju u ranoj zvezdanoj evoluciji“, rekao je Staler.
Istraživači su mapirali radio-talase iz guste čaure prašine udaljene oko 600 svetlosnih godina koja je sadržala čitav rasadnik mladih zvezda. To je omogućilo popis zvezda mlađih od pola miliona godina pod nazivom zvezde „klase 0“ – bebe-zvezde – i zvezda malo starije između 500.000 godina i milion godina, nazvanih „klasa 1“.
U kombinaciji sa ostalim podacima, naučnici su pronašli 45 usamljenih zvezda, 19 binarnih zvezdanih sistema i još pet koji su sadržali više od dve zvezde.
Dok njihovi rezultati predviđaju da su sve zvezde rođene kao binarne, oni su izmenili zaključak kako bi uzeli u obzir ograničenja u modelu, rekavši da je većina zvezda formiranih unutar gustog jezgra oblaka prašine rođena sa partnerom.
„Mislim da imamo najjače dokaze do sada za takvu tvrdnju“, rekao je tada Staler.
Pažljivo posmatrajući udaljenosti između zvezda, istraživači su otkrili da su sve binarne jedinice na razmaku od 500 astronomskih jedinica ili više, gde su zvezde „klase 0“, i poravnate sa osom oblaka u obliku jajeta koji ih okružuje.
Zvezde „klase 1“, s druge strane, obično su bliže jedna drugoj na oko 200 astronomskih jedinica i nisu bile poravnate sa svojom osom „jajeta“.
„Još ne znamo tačno šta to znači, ali nije slučajno i mora reći nešto o načinu na koji se formiraju široki binarni sistemi“, rekla je Sara Sadavoj iz Harvard-Smitsonijan astrofizičke opservatorije.
Ako se većina zvezda rađa sa partnerom, gde je naš?
Udaljenost od 500 astronomskih jedinica je otprilike 0,008 svetlosnih godina. Da to stavimo u perspektivu, Neptun je udaljen oko 30 astronomskih jedinica, sonda „Vojažer 1“ je trenutno udaljena nešto manje od 140 astronomskih jedinica.
Dakle, ako Sunce ima blizanca, to gotovo sigurno nije lako vidljivo u našem susedstvu.
Ali postoji teorija da naše Sunce ima blizanca koji s vremena na vreme prođe i uzburka stvari.
S obzirom na ime Nemeza, ovaj izazivač nevolja predložen je kao razlog za očigledno 27 miliona godina ciklusa izumiranja na Zemlji, uključujući i onaj koji je ispratio dinosauruse.
Astronom Ričard Miler ukazao je pre 23 godine da bi crveni patuljak udaljen 1,5 svetlosne godine možda povremeno putuje kroz ledene spoljne granice našeg Sunčevog sistema i uzburkava materijal svojom gravitacijom, pritom udarajući neke svemirske gromade,
piše „Sajens alert“,.
Mutna zvezda u prolazu, kao što je smeđi patuljak, takođe bi mogla da objasni druge anomalije na rubovima našeg Sunčevog sistema, kao što je čudna široka orbita patuljaste planete Sedne.
Nema znakova Nemeze, ali davno izgubljeni binarni partner našeg Sunca mogao bi da se uklopi u teoriju.
„Mi kažemo - da, verovatno je postojala Nemeza davno“, rekao je Staler.
U tom slučaju bi naše Sunce skupilo lavovski deo prašine i gasa, čini se, ostavljajući svog blizanca tamnog i zakržljalog.
Nije ni čudo ako je malo ljut.
