Sledi li novi istorijski susret: Vatikan se nada, Moskva vaga
© Sputnik / Sergeй Pяtakov
/ Pratite nas
Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja izjavio je da je spreman da doputuje u Rusiju, gde bi trebalo da se sastane sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom. Ako do toga zaista dođe, to će biti drugi susret poglavara dve crkve od 11. veka.
Prethodni istorijski susret, prvi posle velikog raskola Crkve 1054. godine, dogodio se u Havani, na Kubi, u februaru 2016. godine, gde je potpisana zajednička deklaracija i gde se razgovaralo o progonu hrišćana od strane ekstremista na Bliskom istoku, Africi i u drugim regionima, što je zahtevalo neodložne mere i bližu saradnju hrišćanskih crkava.
Sada i u Moskvi ima potvrda da se o susretu patrijarha Kirila i pape Franje pregovara, pošto je najavljeno da će se šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije mitropolit Ilarion sastati sa rimskim papom krajem decembra u Vatikanu, kako bi o tom pitanju razgovarali. Mitropolit je saopštio da namerava da u ime patrijarha Kirila čestita papi 85. rođendan, kao i da sa njim razgovara o širokom spektru pitanja bilateralnih odnosa dve crkve, među kojima je i pitanje mogućeg susreta pape Franje sa patrijarhom Kirilom. On je naglasio da ni mesto ni datum tog susreta još nisu određeni.
Nadežda Beljakova, viši naučni saradnik Centra za istoriju religije i crkve Instituta za opštu istoriju Ruske akademije nauka, ocenjuje da je taj susret i dalje upitan.
„Papa Franja je najavio ovaj susret na konferenciji za novinare u avionu. Polazeći od ruske perspektive i unutarcrkvenog konteksta, format sastanka i njegov dnevni red još nisu jasni. Susret bi mogao da se održi u okviru patrijarhove posete Finskoj, ali te posete, po svemu sudeći, neće biti. Sastanak je planiran za sledeću godinu, ali na današnji dan je očigledno da papa neće biti pozvan u Moskvu“, kaže Beljakova.
Tema na pretek, od Bliskog istoka do Ukrajine
Kako prenose italijanske agencije, papa Franja je o nameri da poseti Moskvu saopštio tokom tradicionalne konferencije za štampu na letu iz Atine u Rim posle posete Kipru i Grčkoj. On je rekao da za dijalog sa bratom nisu potrebni protokoli.
Međutim, Beljkova napominje da ovaj sastanak za sada nije uvršten u program patrijarha Kirila i da se još ne priprema.
„Neizvesnost i neupućenost ljudi veoma bliskih crkvenom aparatu o detaljima potencijalnog susreta navodi nas na pretpostavku da je izjava o istorijskom susretu, poput papine spremnosti da dođe u Moskvu, na mnogo načina pi-ar katoličke strane. RPC ne poriče sastanak, ali niko sada nije spreman da iznosi bilo kakve detalje“, kaže Beljkova.
Ako do sastanka ipak dođe, Beljkova smatra da će na dnevnom redu biti migrantska kriza, pandemija, nejedinstvo i dezintegracija u svetu. Istovremeno, dva poglavara bi mogli da razmotre i ukrajinsko pitanje. Beljkova napominje da je papa Franja podržao kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovskog patrijarhata.
„U slučaju ukrajinskog crkvenog konflikta, mora se imati na umu da papa Franja ima prilično komplikovan odnos sa grkokatolicima unutar Katoličke crkve. Katolici istočnog obreda, često nacionalno orijentisani, njega uglavnom ne interesuju — on tvrdi da je unija istorijski zastareli put odnosa dveju crkava. Štaviše, Franja je sa drugog kontinenta, bukvalno sa druge planete, a unutarpravoslavna trenja u istočnoj Evropi nisu mu bliska“, kaže Beljkova.
Sagovornica Sputnjika takođe napominje da bi se potencijalni susret mogao razmotriti iz nekoliko aspekata. Prvo, iz ruskog konteksta, iz aspekta ruske spoljne politike i toga kako je rusko Ministarstvo spoljnih poslova uticalo (ili nije uticalo) na razvoj odnosa Moskve sa Vatikanom tokom dužeg perioda.
„Znamo da je sovjetsko rukovodstvo od pedesetih godina prošlog veka sa određenim interesovanjem i pažnjom reagovalo na papin mirovni plan i na njegovo učešće u rešavanju konflikata različitih nivoa. Na temu mirotvorstva čak je i SSSR bio spreman da kontaktira sa predstavnicima Vatikana, a sećamo se i da se ta priča potegla i tokom sastanka na Kubi. Generalno, s obzirom na tešku spoljnopolitičku situaciju za Rusiju, razvoj odnosa sa Vatikanom mogao bi biti dobar potez kako bi se donekle poboljšao imidž Rusije i prevazišla politika izolacije“, navodi Beljkova.
Moguće je da će Moskovska patrijaršija staviti pred sebe ambiciozan zadatak, kako bi pokazala da moskovski patrijarh i papa Franja, kao lideri hrišćanskog sveta kog muče podele i konfrontacije, pružiti jedan drugom ruku, bratski štiteći hrišćanske vrednosti, smatra Beljkova.
„Međutim, ni u ovom slučaju ne vidim razvoj međucrkvenog dijaloga, jasno je da je to geopolitički događaj“, dodala je ona.
Beljkova ne misli da će ovaj susret biti na bilo koji način interesantan sa stanovišta teologije, traženja platforme za zbližavanje pozicija katolika i pravoslavaca, a tim pre, neće biti reči o jačanju uticaja ili prisustva Katoličke crkve u Rusiji.
„U Rusiji je formiran razrađen sistem odnosa koji traje dugi niz godina i koji se neće promeniti tokom ovog sastanka — i sekularni i crkveni predstavnici Rusije zainteresovani su za komunikaciju sa Vatikanom radi rešavanja međunarodnih geopolitičkih problema. Na primer, spremni su da sarađuju u oblasti očuvanja mira ili zaštite hrišćanskih vrednosti, ali ne planiraju da daju Katoličkoj crkvi šansu da ojača svoju poziciju unutar Rusije i utiču na rusku unutrašnju agendu“, ističe Beljkova.
Prema njenim rečima, sâm sastanak će u svakom slučaju izazvati burne reakcije pravoslavnih fundamentalista, ali pošto su njihove reakcije predvidive, to neće biti iznenađenje ni za patrijarha, ni za njegovo okruženje, ni za rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Kubanski sastanak
Beljkova ocenjuje da danas u međunarodnim odnosima mnogo toga podseća ili, preciznije, vuče korene iz sedamdesetih godina prošlog veka, napominjući istovremeno i da je i do karijernog rasta dva poglavara došlo upravo u tom periodu.
Patrijarh Kiril je svoju crkvenu karijeru započeo kao crkveni diplomata, a tokom Hladnog rata, RPC je bila uticajna sila, važan partner, između ostalog, i Vatikana. Današnja međunarodna napetost, po svemu sudeći, daje šanse za intenziviranje crkvene diplomatije, ocenila je Beljkova.
„Mogu da pretpostavim da ovde postoji još jedna značajna komponenta — Franjina latinoamerička prošlost mogla bi da bude osnova za uspostavljanje dijaloga između crkvenih lidera u kontekstu levičarske društvene agende. Artikulisanje priče o društvenoj odgovornosti i pravdi, zajedno sa hrišćanskim vrednostima, može postati osnova za zbližavanje“, ocenila je Beljkova.
Podsetimo, sredinom februara 2016. godine na međunarodnom aerodromu Hose Marti u Havani održan je prvi susret ruskog patrijarha i pape posle hiljadu godina. Poglavari dve crkve Kiril i Franja razgovarali su u prostoriji u kojoj su bile izložene zastave Vatikana i znamenje poglavara Ruske pravoslavne crkve.
Taj susret je nazvan „istorijskim događajem“, jer tokom cele istorije kontakata Ruske pravoslavne i Rimokatoličke crkve ovakvih susreta nije bilo.
Poglavari dve Crkve su u zajedničkom saopštenju pozvali međunarodnu zajednicu da zaustavi diskriminaciju hrišćana na Bliskom istoku i u Severnoj i Centralnoj Africi i drugim regionima, gde su hramovi podvrgnuti varvarskom razaranju i pljački, svetinje — skrnavljenju, spomenici — uništavanju.
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril i papa rimski Franja pozvali su tada međunarodnu zajednicu da se ujedini u borbi protiv terorizma, okonča nasilje na planeti i spreči novi svetski rat.
