„Lubarda – jedna priča“: Mini retrospektiva – od pariskih galerija do „Patnji naroda“ /foto/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Izložba „Lubarda – jedna priča“ je mini retrospektiva radova velikog jugoslovenskog slikara na kojoj su predstavljeni radovi iz svih faza njegovog stvaralaštva – od školovanja u Parizu između dva svetska rata, preko ratnih odjeka poput slike „Patnja naroda“ koja je prvi put izložena pred publikom, do posleratnog perioda kad je stekao svetsku slavu.
Izložba „Lubarda – jedna priča“ otvorena je u danas u galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu. Na izložbi je predstavljeno ukupno 29 dela Petra Lubarde, jednog od najvećih jugoslovenskih slikara 20. veka.
Među Lubardinim reprezentativni delima našla su se i ona koja nisu u stalnoj postavci njegovog legata kao i ona koja se veoma retko izlažu iz Umetničke zbirke Doma Vojske Srbije i Muzeja Jugoslavije ali i do sada nepoznata arhivska foto-građa. Kustoskinje izložebe su Dina Pavić iz Kuće legata, Jelena Knežević iz Galerije Doma Vojske i Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije.
Mini retrospektiva Petra Lubarde
Dina Pavić kaže za Sputnjik da je reč o projektu podsećanja na velikog autora i dodaje da je ova godina bila posvećena obeležavanju godišnjice prve konferencije nesvrstanih, tako da je Lubarda imao svoje važno mesto u okviru izložbe „Prometeji novog veka“ u Muzeju Jugoslavije.
Po povratku iz Indije, Petar Lubarda je imao veliku izložbu 1964. u istoj galeriji u kojoj se održava i aktuelna, tako da će publika imati priliku da prvi put vidi deo arhivskog materijala, upravo sa otvaranja te izložbe.
Petar Lubarda kao mladić u Parizu (1928.), fotografija iz Foto-arhiva Medija centra Odbrana
© Sputnik / Lola Đorđević
Sama izložba je koncipirana kao mini-retrospektiva tako da publika može da vidi Lubardine radove iz perioda između dva svetska rata, kao i one vezane za njegovo ratno iskustvo, ali i iz njegovog najznačajnijeg perioda, posle Drugog svetskog rata.
Od pariskih šetnji do „Patnji naroda“
U međuratnom periodu, Lubardu odlikuje realistično poimanje sveta oko sebe.
„On je klasično obrazovan, počeo je školovanje na Umetničkoj školi u Beogradu, kasnije je nastavio u Parizu i ta tzv. pariska škola imala je na njega najveći uticaj. Kratko je boravio na Akademiji de bo art u Parizu, on je sam govorio kako je u Parizu šetao kroz muzeje i galerije i na kraju je, gledajući velike majstore, i sam učio“, ističe Dina Pavić.
Izložba Lubarda–Jedna priča
© Sputnik / Lola Đorđević
Kad je reč o Lubardinom ratnom iskustvu, publika će moći da vidi radove koji su njegovi osvrti na ratni period, a Dina Pavić ističe sliku „Patnje naroda“ koja se prvi put predstavlja javnosti na ovoj izložbi.
Kako je predstava „Kosa“ uticala na Lubardu
Posle Drugog svetskog rata Petar Lubarda biva i međunarodno vrlo promovisan, ima veliku podršku kritike, voljen je od strane publike i dobija vrlo vredne domaće i strane nagrade. Od radova iz tog perioda zastupljenih na izložbi, Dina Pavić izdvaja:
Izložba Lubarda–Jedna priča
© Sputnik / Lola Đorđević
„Skrećem pažnju da je Lubarda radio čitav ciklus 'Horoskopski znaci' a u kolekciji Kuće legata nalazi se 'Akvarijus' ili 'Vodolija'. Po novinskom članku sam otkrila da je taj rad nastao nakon tada vrlo značajne pozorišne predstave 'Kosa' koju je imao prilike da vidi. Pod utiskom predstave nastao je i rad 'Vodolija'“.
Pokloni Titu s kojim se nikad nije sreo
Prema njenim rečima, Lubardini radovi iz Muzeja Jugoslavije predstavljeni na izložbi jesu bili poklon Josipu Brozu Titu, ali je interesantno da se veliki slikar nikad nije sastao sa bivšim maršalom Jugoslavije.
"Karađorđe" - Petar Lubarda
© Sputnik / Lola Đorđević
„Ne znamo koje je bilo mišljenje samog Broza o stvaralaštvu Petra Lubarde, ali ću podsetiti da iako se njih dvojica nikada nisu sreli, danas kad uđete u bilo koju veliku, značajnu državnu zgradu kao što je nekadašnji SIV današnja Palata Srbije, videćete dva velika Lubardina murala a to su 'Velika štafeta ljudskog razuma' i 'Putovanje u kosmos'. U današnjem Predsedništvu Srbije nalazi se još jedan Lubardin mural 'Kosovski boj' iz 1953. godine“, podseća Dina Pavić.
Iako se nisu susretali, postojali su neki ljudi koji su stajali iza tadašnjeg predsednika i upućivali ga da je Lubarda nešto najbolje i najmodernije što je u tom trenutku moglo da se predstavi, zaključila je ona.
Izložba „Lubarda – jedna priča“ zatvara 5. februara 2022. godine.
