https://lat.sputnikportal.rs/20211208/i-da-je-bajden-obecao--putin-mu-ne-bi-poverovao-1132307203.html
I da je Bajden obećao — Putin mu ne bi poverovao
I da je Bajden obećao — Putin mu ne bi poverovao
Sputnik Srbija
Dijalog između predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džozefa Bajdena doprinosi trenutnom smanjivanju tenzija koje su izazvali zapadni mediji glasinama da... 08.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-08T21:08+0100
2021-12-08T21:08+0100
2022-01-26T09:59+0100
rusija
rusija
vladimir putin
rusija – politika
džozef bajden
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/08/1132308844_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_e98bd9243e41edb423e775ed7bc3678e.jpg
Ipak, ne treba očekivati ozbiljan proboj u odnosima zbog neprijateljskog stava američkog političkog establišmenta.Čak i da je Bajden dao garancije koje traži Moskva, a koje isključuju širenje NATO-a na istok i raspoređivanje ofanzivnih sistema u susednim državama sa Rusijom, ostaje veliko pitanje koliko im se može verovati, pošto su Amerikanci lažnim obećanjima Rusiju već jednom izigrali, ocenjuju ruski eksperti.„Rusiju su prevarili kada su obećali da se NATO neće širiti na Istok. To širenje NATO-a Zapad ne tumači kao pretnju Rusiji, jer je NATO odbrambeni blok, nego kao ’otvorenu granicu‘, iako je to u realnosti ozbiljna pretnja Rusiji. Nama je potpuno jasno da se nuklearno oružje može pojaviti u bilo kojoj zemlji NATO-a. Sistemi ’Patriot‘ mogu da nose kako fugasne i kasetne, tako i nuklearne bojeve glave. Ne možemo znati šta se nalazi u svakom projektilu. Recimo da se na ruskoj granici pojavi nuklearno oružje, to će sigurno biti ’sasus belli‘, odnosno povod za rat. Bajdenovo odbijanje da pruži garancije o tome da se NATO neće širiti — ne samo u Ukrajini, nego i u Gruziji i svim bivšim sovjetskim republikama — mi doživljavamo kao zlonamernu nameru“, kaže za Sputnjik politikolog Sergej Sudakov.U ovom slučaju, smatra Sudakov, Rusija će morati da promeni sopstvenu strategiju nacionalne bezbednosti i da odredi koje konkretno oružje ne može biti raspoređeno na određenoj udaljenosti od ruskih granica.„Ne možemo zaustaviti ulazak pojedinih zemalja u NATO, jer to je njihovo suvereno pravo, ali to moramo da registrujemo u našem sopstvenom sistemu nacionalne bezbednosti — ako je vaše nuklearno oružje na našim granicama, oprostite nam, primorani smo da ga eliminišemo“, izričit je Sudakov.Ratnohuškačka retorika ZapadaRuski analitičari ističu da je dvočasovni razgovor između Putina i Bajdena od „globalnog značaja“, jer mnogo zavisi od odnosa Rusije i SAD, dve svetske sile koje poseduju najveći deo nuklearnog arsenala u svetu — više od 90 odsto.„Ovde imamo dva veoma važna momenta — tenzije oko Ukrajine, na granici sa Ukrajinom, koje su namerno stvorene da bi Bajden stvorio imidž nekakvog heroja. Trebalo je pokazati kako Vašington može oštro da razgovara sa Rusijom, da je pritisne i nametne svoju volju. Istovremeno, ogroman broj američkih medija je počeo da prebacuje orijentire sa Rusije kao glavne pretnje celom svetu na Kinu. Si-En-En je nedavno sproveo istraživanje u kome su anketirali prilično veliki broj ljudi u Americi i otkrio je da je Kina i dalje glavna pretnja za građane SAD, zatim Severna Koreja, pa Iran, a ne Rusija“, kaže Sudakov.Sudakov je postavio retoričko pitanje: ako se situacija oko Ukrajine toliko zaoštrava, zašto nema satelitskih snimaka koji bi potvrdili koncentrisanje ruskih trupa na granicama i zašto nema insajderskih informacija koje potvrđuju da je Rusija spremna da izvrši invaziju na teritoriju te suverene države?„Glavni podstrekač bila je agencija ’Blumberg‘, koja je najavila da će Rusija započeti rat u Ukrajini početkom januara, dok svi budu slavili Novu godinu, a onda su svi drugi mediji to preneli“, kaže Sudakov.To je, objašnjava ekspert, dovelo do opšte histerije, iako su ti navodi bili neistiniti, jer Rusija nema nameru nikoga da napada.„Video-konferencija dva predsednika trebalo je da pokaže američkim biračima da je njihov predsednik u uniformi i da je spreman da se umeša u teške situacije, uključujući i one van SAD. Ovde ne važi princip ’Amerika na prvom mestu‘, nego ’Amerika je velika‘. Američka superiornost, pre svega“, ocenjuje Sudakov.Amerika neće poslati vojsku u Ukrajinu?Tenzije oko Ukrajine posle razgovora dva lidera neće se u potpunosti stišati. Prema rečima Sudakova, „talasanje“ o eskalaciji oko Ukrajine biće nastavljeno.Sudakov prognozira da će ovi agresivni scenariji prema Rusiji trajati do marta iduće godine, kada počinje kampanja za izbore za američki Kongres, zakazane za 8. novembar, a da će se tada svi američki političari, uključujući i samog Bajdena, okrenuti unutrašnjim trenjima.„Bukvalno nekoliko sati pre razgovora predsednika pojavila se informacija da bi apsolutna većina država glasala za Trampa da su izbori održani ovog utorka. To je ogroman udarac za Bajdenovu reputaciju i stoga rezultate pregovora treba posmatrati kao održavanje njegovog rejtinga u zemlji. Verujem da će neko vreme u tome i uspevati, ali ne više od nekoliko nedelja“, kaže Sudakov.Za mnoge ruske eksperte najvažniji zaključak posle razgovora Putina i Bajdena je da u bilo kom scenariju SAD neće slati vojsku da podrži Ukrajinu. To se tumači i kao poruka Kijevu da ne može da računa na neposrednu pomoć Amerike ukoliko odluči da ponovi ono što je svojevremeno uradio Mihail Sakašvili, 2008. godine. Očekuje se da će to ohladiti usijane glave u Kijevu, a kao potvrdu tome stručnjaci navode i 300 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini , što je, kako dodaju, 10 puta manje nego godišnja pomoć koju Amerika pruža Izraelu.
https://lat.sputnikportal.rs/20211208/zapadni-mediji-priznali-malu-pobedu--putina-i-da-je-bajden-pokazao---slabost--1132290124.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211208/putin-rusija-se-svima-dopadala-kad-su-joj-slali-krompir-kao-pomoc-a-cim-je-ojacala--obuzdavanje-1132305720.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/08/1132308844_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_984f3ff5fb6fd012957d269a368c993b.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, vladimir putin, rusija – politika, džozef bajden
rusija, vladimir putin, rusija – politika, džozef bajden
I da je Bajden obećao — Putin mu ne bi poverovao
21:08 08.12.2021 (Osveženo: 09:59 26.01.2022) Dijalog između predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džozefa Bajdena doprinosi trenutnom smanjivanju tenzija koje su izazvali zapadni mediji glasinama da Rusija planira invaziju na Ukrajinu. Putin je pokazao da Rusija nije zainteresovana ni za rat sa SAD, ni sa Ukrajinom.
Ipak, ne treba očekivati ozbiljan proboj u odnosima zbog neprijateljskog stava američkog političkog establišmenta.
Čak i da je Bajden dao garancije koje traži Moskva, a
koje isključuju širenje NATO-a na istok i raspoređivanje ofanzivnih sistema u susednim državama sa Rusijom, ostaje veliko pitanje koliko im se može verovati, pošto su Amerikanci lažnim obećanjima Rusiju već jednom izigrali, ocenjuju ruski eksperti.
„Rusiju su prevarili kada su obećali da se NATO neće širiti na Istok. To širenje NATO-a Zapad ne tumači kao pretnju Rusiji, jer je NATO odbrambeni blok, nego kao ’otvorenu granicu‘, iako je to u realnosti ozbiljna pretnja Rusiji. Nama je potpuno jasno da se nuklearno oružje može pojaviti u bilo kojoj zemlji NATO-a. Sistemi ’Patriot‘ mogu da nose kako fugasne i kasetne, tako i nuklearne bojeve glave. Ne možemo znati šta se nalazi u svakom projektilu. Recimo da se na ruskoj granici pojavi nuklearno oružje, to će sigurno biti ’sasus belli‘, odnosno povod za rat. Bajdenovo odbijanje da pruži garancije o tome da se NATO neće širiti — ne samo u Ukrajini, nego i u Gruziji i svim bivšim sovjetskim republikama — mi doživljavamo kao zlonamernu nameru“, kaže za Sputnjik politikolog Sergej Sudakov.
U ovom slučaju, smatra Sudakov, Rusija će morati da promeni sopstvenu strategiju nacionalne bezbednosti i da odredi koje konkretno oružje ne može biti raspoređeno na određenoj udaljenosti od ruskih granica.
„Ne možemo zaustaviti ulazak pojedinih zemalja u NATO, jer to je njihovo suvereno pravo, ali to moramo da registrujemo u našem sopstvenom sistemu nacionalne bezbednosti — ako je vaše nuklearno oružje na našim granicama, oprostite nam, primorani smo da ga eliminišemo“, izričit je Sudakov.
Ratnohuškačka retorika Zapada
Ruski analitičari ističu da je
dvočasovni razgovor između Putina i Bajdena od „globalnog značaja“, jer mnogo zavisi od odnosa Rusije i SAD, dve svetske sile koje poseduju najveći deo nuklearnog arsenala u svetu — više od 90 odsto.
„Ovde imamo dva veoma važna momenta — tenzije oko Ukrajine, na granici sa Ukrajinom, koje su namerno stvorene da bi Bajden stvorio imidž nekakvog heroja. Trebalo je pokazati kako Vašington može oštro da razgovara sa Rusijom, da je pritisne i nametne svoju volju. Istovremeno, ogroman broj američkih medija je počeo da prebacuje orijentire sa Rusije kao glavne pretnje celom svetu na Kinu. Si-En-En je nedavno sproveo istraživanje u kome su anketirali prilično veliki broj ljudi u Americi i otkrio je da je Kina i dalje glavna pretnja za građane SAD, zatim Severna Koreja, pa Iran, a ne Rusija“, kaže Sudakov.
Sudakov je postavio retoričko pitanje: ako se situacija oko Ukrajine toliko zaoštrava, zašto nema satelitskih snimaka koji bi potvrdili koncentrisanje ruskih trupa na granicama i zašto nema insajderskih informacija koje potvrđuju da je Rusija spremna da izvrši invaziju na teritoriju te suverene države?
„Glavni podstrekač bila je agencija ’Blumberg‘, koja je najavila da će Rusija započeti rat u Ukrajini početkom januara, dok svi budu slavili Novu godinu, a onda su svi drugi mediji to preneli“, kaže Sudakov.
To je, objašnjava ekspert, dovelo do opšte histerije, iako su ti navodi bili neistiniti, jer Rusija nema nameru nikoga da napada.
„Video-konferencija dva predsednika trebalo je da pokaže američkim biračima da je njihov predsednik u uniformi i da je spreman da se umeša u teške situacije, uključujući i one van SAD. Ovde ne važi princip ’Amerika na prvom mestu‘, nego ’Amerika je velika‘. Američka superiornost, pre svega“, ocenjuje Sudakov.
Amerika neće poslati vojsku u Ukrajinu?
Tenzije oko Ukrajine
posle razgovora dva lidera neće se u potpunosti stišati. Prema rečima Sudakova, „talasanje“ o eskalaciji oko Ukrajine biće nastavljeno.
„Mnogi će sada pisati da je Bajden zastrašio Putina i da je Rusija odustala od navodne namere da napadne Ukrajinu i započne rat, ali bukvalno, za nedelju dana uslediće nova saopštenja o nastavku eskalacije. Američke službe funkcionišu po ovom principu — prvi talas, drugi talas, treći talas podrške predsedniku, onda dolazi do opadanja, a onda se tema, čak i ako je potpuno lažna, ponovo vraća u informacioni prostor“, objašnjava ekspert.
Sudakov prognozira da će ovi agresivni scenariji prema Rusiji trajati do marta iduće godine, kada počinje kampanja za izbore za američki Kongres, zakazane za 8. novembar, a da će se tada svi američki političari, uključujući i samog Bajdena, okrenuti unutrašnjim trenjima.
„Bukvalno nekoliko sati pre razgovora predsednika pojavila se informacija da bi apsolutna većina država glasala za Trampa da su izbori održani ovog utorka. To je ogroman udarac za Bajdenovu reputaciju i stoga rezultate pregovora treba posmatrati kao održavanje njegovog rejtinga u zemlji. Verujem da će neko vreme u tome i uspevati, ali ne više od nekoliko nedelja“, kaže Sudakov.
Za mnoge ruske eksperte najvažniji zaključak posle razgovora Putina i Bajdena je da u bilo kom scenariju SAD neće slati vojsku da podrži Ukrajinu. To se tumači i kao poruka Kijevu da ne može da računa na neposrednu pomoć Amerike ukoliko odluči da ponovi ono što je svojevremeno uradio Mihail Sakašvili, 2008. godine. Očekuje se da će to ohladiti usijane glave u Kijevu, a kao potvrdu tome
stručnjaci navode i 300 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini , što je, kako dodaju, 10 puta manje nego godišnja pomoć koju Amerika pruža Izraelu.