https://lat.sputnikportal.rs/20211207/vasington-o-rusiji-i-nesirenju-nato-samo-sprovodimo-politiku-otvorenih-vrata-1132246988.html
Vašington o Rusiji i neširenju NATO: Samo sprovodimo politiku otvorenih vrata
Vašington o Rusiji i neširenju NATO: Samo sprovodimo politiku otvorenih vrata
Sputnik Srbija
Vašington ne smatra da je prekršio obećanje dato Rusiji o neširenju NATO na Istok, samo sprovodi svoju politiku „otvorenih vrata“, rekao je predstavnik Stejt departmenta za medije Ned Prajs.
2021-12-07T09:11+0100
2021-12-07T09:11+0100
2021-12-07T09:11+0100
svet
svet
rusija
politika
nato
amerika
širenje nato-a
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110925/34/1109253402_0:482:3561:2485_1920x0_80_0_0_f2c7ecd733b8b73c139088fa554c1611.jpg
NATO je odbrambeni savez, a ideje da Alijansa ili pretendenti na članstvo, poput Ukrajine, mogu da predstavljaju pretnju po Rusiju bile bi smešne da situacija nije tako ozbiljna, naveo je Prajs.On je o tome govorio na redovnom brifingu nakon podsećanja novinara o tome da je još 1990. godine tadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker obećao bivšem predsedniku SSSR Mihailu Gorbačovu da neće biti širenja NATO na Istok „ni inč“.Prajs je dodao i da SAD podržavaju pravo Ukrajine da „odlučuje o svojoj budućnosti“ u kontekstu članstva u NATO, a zabrinutost u Vašingtonu ne izaziva to pitanje, već Rusija.Na ponovljeno novinarsko pitanje da li u Vašingtonu smatraju da je Bejkerovo obećanje bilo pogrešno i da li je prekršeno i da li su svesni da je Rusija spremna da odgovori na to, Prajs se pozvao da politiku Amerike koja je bila potvrđena na samitu NATO u Bukureštu 2008. godine, ne dajući konkretan odgovor.Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. decembra predložio da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok.Putin je naglasio da je najvažniji zadatak ruske diplomatije: dobijanje pouzdanih i dugoročnih garancija bezbednosti.Ruski predsednik je nedavno govorio i o „crvenim linijama“ za Rusiju i u tom kontekstu naveo je, između ostalog, povećano prisustvo NATO-a u Ukrajini, ali i potencijalni ulazak te bivše sovjetske republike u sastav Alijanse.Dogovor Bejker-GorbačovNakon što je 1989. pao Berlinski zid, javilo se pitanje čiji saveznik će sada biti Nemačka — američki, odnosno NATO-a, Sovjetskog Saveza, to jest Varšavskog pakta, ili ničiji. U Bušovoj administraciji odlučili su da ujedinjena Nemačka treba da postane deo NATO-a.U februaru 1990. godine SAD su Rusiji dale ponudu na čiji sadržaj ukazuje transkript pregovora u Moskvi. Prema toj ponudi tadašnji državni sekretar SAD Džejms Bejker izjavio o spremnosti da pruži SSSR-u jake garancije da se pakt neće proširiti „ni inč“ u zamenu za podršku američkoj poziciji u Nemačkoj.Za manje od nedelju dana kasnije Mihail Gorbačov je pristao. Nikakav formalni dogovor nije zaključen. Međutim, za obe strane bilo je očigledno da je reč o „usluzi za uslugu“: Gorbačov podržava savez Nemačke i Zapada, a SAD ograničavaju širenje NATO-a.Međutim, interni memorandumi i evidencija predstavnika Bušove administracije su pokazali da su se već istog meseca Sjedinjene Države predomislile i odlučile da odustajanje od proširenja vojne alijanse nije u njihovom interesu.Već do oktobra razgovarali su o tome kada treba „istočnoevropskim demokratijama“ da pokažu da je NATO spreman da ih prihvati. Pritom su Amerikanci, izgleda, i dalje pokušavali da ubede Ruse da su interesi Moskve u ovoj situaciji uzeti u obzir.Stoga ne čudi da je Rusija bila besna kada je NATO počeo da poziva u svoje članstvo Poljsku, Mađarsku, Češku, baltičke i druge zemlje.
https://lat.sputnikportal.rs/20211201/lavrov-nato-pokusava-da-pretvori-ukrajinu-u-antirusiju-1132076446.html
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
amerika, rusija, nato, širenje nato na istok, obećanje, prekršeno obećanje, politika otvorenih vrata, amerika, rusija, nato, širenje nato na istok, obećanje, prekršeno obećanje, politika otvorenih vrata
amerika, rusija, nato, širenje nato na istok, obećanje, prekršeno obećanje, politika otvorenih vrata, amerika, rusija, nato, širenje nato na istok, obećanje, prekršeno obećanje, politika otvorenih vrata
Vašington o Rusiji i neširenju NATO: Samo sprovodimo politiku otvorenih vrata
Vašington ne smatra da je prekršio obećanje dato Rusiji o neširenju NATO na Istok, samo sprovodi svoju politiku „otvorenih vrata“, rekao je predstavnik Stejt departmenta za medije Ned Prajs.
„Jasno smo stavili do znanja ... da su vrata NATO otvorena i da smo privrženi takvoj politici“, rekao je Prajs i dodao da Alijansa mora da ima takvu opciju.
NATO je odbrambeni savez, a ideje da Alijansa ili pretendenti na članstvo, poput Ukrajine, mogu da predstavljaju pretnju po Rusiju bile bi smešne da situacija nije tako ozbiljna, naveo je Prajs.
On je o tome govorio na redovnom brifingu nakon podsećanja novinara o tome da je još 1990. godine tadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker obećao bivšem predsedniku SSSR Mihailu Gorbačovu da neće biti širenja NATO na Istok „ni inč“.
Prajs je dodao i da SAD podržavaju pravo Ukrajine da „odlučuje o svojoj budućnosti“ u kontekstu članstva u NATO, a zabrinutost u Vašingtonu ne izaziva to pitanje, već Rusija.
Na ponovljeno novinarsko pitanje da li u Vašingtonu smatraju da je Bejkerovo obećanje bilo pogrešno i da li je prekršeno i da li su svesni da je Rusija spremna da odgovori na to, Prajs se pozvao da politiku Amerike koja je bila potvrđena na samitu NATO u Bukureštu 2008. godine, ne dajući konkretan odgovor.
Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. decembra predložio da se krene u pregovore oko postizanja
pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok.
Putin je naglasio da je najvažniji zadatak ruske diplomatije: dobijanje pouzdanih i dugoročnih garancija bezbednosti.
Ruski predsednik je nedavno govorio i o „crvenim linijama“ za Rusiju i u tom kontekstu naveo je, između ostalog, povećano prisustvo NATO-a u Ukrajini, ali i potencijalni ulazak te bivše sovjetske republike u sastav Alijanse.
Nakon što je 1989. pao Berlinski zid, javilo se pitanje čiji saveznik će sada biti Nemačka — američki, odnosno NATO-a, Sovjetskog Saveza, to jest Varšavskog pakta, ili ničiji. U Bušovoj administraciji odlučili su da ujedinjena Nemačka treba da postane deo NATO-a.
U februaru 1990. godine SAD su Rusiji dale ponudu na čiji sadržaj ukazuje transkript pregovora u Moskvi. Prema toj ponudi tadašnji državni sekretar SAD Džejms Bejker izjavio o spremnosti da pruži SSSR-u jake garancije da se pakt neće proširiti „ni inč“ u zamenu za podršku američkoj poziciji u Nemačkoj.
Za manje od nedelju dana kasnije Mihail Gorbačov je pristao. Nikakav formalni dogovor nije zaključen. Međutim, za obe strane bilo je očigledno da je reč o „usluzi za uslugu“: Gorbačov podržava savez Nemačke i Zapada, a SAD ograničavaju širenje NATO-a.
Međutim, interni memorandumi i evidencija predstavnika Bušove administracije su pokazali da su se već istog meseca Sjedinjene Države predomislile i odlučile da odustajanje od proširenja vojne alijanse nije u njihovom interesu.
Već do oktobra razgovarali su o tome kada treba „istočnoevropskim demokratijama“ da pokažu da je NATO spreman da ih prihvati. Pritom su Amerikanci, izgleda, i dalje pokušavali da ubede Ruse da su interesi Moskve u ovoj situaciji uzeti u obzir.
Stoga ne čudi da je Rusija bila besna kada je NATO počeo da poziva u svoje članstvo Poljsku, Mađarsku, Češku, baltičke i druge zemlje.
