https://lat.sputnikportal.rs/20211203/gospodari-digitalnog-sveta-da-li-ce-bil-gejts-i-dzef-bezos-uci-u-ujedinjene-nacije-video-1132102517.html
Gospodari digitalnog sveta: Da li će Bil Gejts i Džef Bezos ući u Ujedinjene nacije? /video/
Gospodari digitalnog sveta: Da li će Bil Gejts i Džef Bezos ući u Ujedinjene nacije? /video/
Sputnik Srbija
Nezadovoljan jer je unipolarni momenat svemoći SAD završio na đubrištu istorije i još nezadovoljniji multipolarnim svetom koji ga je zamenio, magazin „Forin... 03.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-03T22:44+0100
2021-12-03T22:44+0100
2021-12-15T15:34+0100
svet
svet
bil gejts
džef bezos
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
sputnjik video
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/19/1130142245_0:156:3001:1844_1920x0_80_0_0_b2af7f6ffff9f3fdfe504050c0ffbace.jpg
„Nalazimo se u procesu razvoja čitave serije novih tehnika koje će oligarhiji omogućiti da ljude pod njenom kontrolom navedu da zavole svoju potčinjenost“, opomenuo je još pre 60 godina dalekovidi Oldus Haksli, pisac „Vrlog novog sveta“. Bez imalo ironije, „Forin afers“ sad najavljuje dolazak „vrlog novog digitalnog sveta“...Korporativna kontrola društvaUmesto države, s odobravanjem ukazuje vodeći američki spoljnopolitički magazin, lidere neuspele pobune 6. januara — od odlazećeg predsednika Donalda Trampa nadalje — „kaznile su najmoćnije institucije u SAD“: „Tviter“, „Amazon“, „Gugl“ i „Epl“.„Države su glavni akteri u globalnim poslovima već skoro 400 godina. To počinje da se menja, jer im se nekolicina velikih tehnoloških kompanija suprotstavlja u geopolitičkom uticaju“, piše „Forin afers“ i objašnjava da giganti iz Silicijumske doline „više nisu samo velike kompanije; oni su preuzeli kontrolu nad aspektima društva, ekonomije i nacionalne bezbednosti koji su dugo bili u ekskluzivnoj nadležnosti države... Nedržavni akteri, a pre svih tehnološke kompanije, sve više oblikuju geopolitiku... Ove kompanije oblikuju globalno okruženje u kome vlade obavljaju svoje funkcije. One imaju ogroman uticaj na tehnologije i usluge koje će upravljati sledećom industrijskom revolucijom“.„Najveće tehnološke kompanije grade kičmu digitalnog sveta i kontrolišu taj svet u isto vreme“, navodi „Forin afers“ bez prigovora i štaviše, traži da „o najvećim tehnološkim kompanijama počnemo da razmišljamo kao o državama. Ove kompanije imaju suverenitet nad svetom koji se ubrzano širi: nad digitalnim prostorom...“Komercijalne supersileI zato, na istovetnom tragu, portal „Blumberg“, vlasništvo milijardera Majkla Blumberga, zahteva: „Zbog obima njihovih ambicija i naše zavisnosti od njih, gigantski brendovi treba da budu tretirani kao komercijalne supersile“.Uostalom, vrednost „Majkrosoftovih“ akcija veća je od čitavog BDP-a Brazila, dok BDP Republike Južni Sudan, najnovije članice Ujedinjenih nacija, predstavlja otprilike 2 odsto ličnog bogatstva vlasnika „Amazona“ Džefa Bezosa i svega 0,2 odsto vrednosti „Amazonovih“ akcija.„Naravno“, piše „Blumberg“, „ovakva poređenja ne odnose se samo na novac, već i na moć... To ne znači da Južni Sudan ne treba da bude 193. članica UN, ali, zašto ’Amazon‘ ne bi bio 194“?A u perspektivi, piše „Forin afers“ ne skrivajući scenario za koji navija američka spoljnopolitička elita, „era dominacije država napokon će se okončati i biće zamenjena tehno-elitom, koja preuzima odgovornost za javne funkcije koje su nekad vršile vlade... Neke od najmoćnijih tehnoloških firmi predvode harizmatični vizionari“, a ti „tehno-utopisti nadaju se budućnosti u kojoj je paradigma nacionalnih država, koja dominira geopolitikom još od 17. veka, zamenjena nečim sasvim drugačijim“.Donacije Bezosa i GejtsaKao svetli nosioci ove vizije istaknuti su vlasnik „Fejsbuka“ Mark Zakerberg i Ilon Mask koji „otvoreno ističe ambicije da poveže kompjutere sa ljudskim mozgovima“...„Želite da spasite Zemlju? Potrebno nam je još puno Ilona Maska“, preporučuje i „Njujork tajms“. A kako to spašavanje izgleda u praksi, ponajbolje je demonstrirao sâm Mask, kada je na poziv senatora Bernija Sandersa da „ekstremno bogati plate svoj deo“ kroz povećanje poreza, uzvratio osiono: „Stalno zaboravljam da si i dalje živ.“Za razliku od Bernija Sandersa, dobitnik Nobelove nagrade za mir Barak Obama od multimilijardera nije tražio da plate više poreza. Nedavno je od Džefa Bezosa dobio donaciju od 100 miliona dolara... Dok je vlasnika „Majkrosofta“ Bila Gejtsa „Gardijan“ opisao kao „svetog Bila“. Dokumentacija njegove fondacije, inače, pokazuje da je medijima širom sveta donirao barem 319 miliona dolara...Isuviše moćne i opasneKolika je moć ovih supermilijardera i kakve su njihove ambicije? Kakva je njihova veza s američkim vojnim i obaveštajnim sektorom? I da li će multipolarni svet zaista ustuknuti pred tehnopolarnim?Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i publicista Marko Tanasković.„I u samoj Americi u toku je debata oko toga da li su ove kompanije postale isuviše moćne i kao takve opasne po čitavo društvo. Donald Tramp je, kao predsednik Amerike, ulazio i u otvorene sukobe sa vlasnikom ’Amazona‘ Džefom Bezosom“, podseća Marko Tanasković.Portal „Politiko“, s tim u vezi, citira i jednu neimenovanu visoku zvaničnicu Nemačke, koja se usudila da primeti, doduše, pod velom anonimnosti:„Potrebna nam je diskusija o tome što Silicijumska dolina sve više preuzima posao nacionalnih država.“Veto u Savetu bezbednostiNasuprot tome, objašnjavajući da 120 različitih međuvladinih organizacija i specijalizovanih agencija, od Suverenog malteškog reda do Parlamentarne skupštine Mediterana, imaju status posmatrača u UN, „Blumberg“ postavlja pitanje zašto to isto ne bi bilo omogućeno i tehnološkim džinovima iz Silicijumske doline, „a ako bi im bio odobren status posmatrača, zašto ne i punopravno članstvo“?„A zašto onda ne bi ušli i u Savet bezbednosti i dobili pravo veta, ako idemo tom logikom“, do apsurda dovodi ovu ideju Marko Tanasković i objašnjava da primarni motiv ovih korporacija zapravo i nije profit — iako su njihovi profiti ogromni — „već kontrola i nadzor... Oni prikupljaju podatke iz čitavog sveta i skladište ih na svojim serverima i to je zapravo najvažniji deo njihovog posla koga je uzbunjivač iz NSA Edvard Snouden otkrio čitavom svetu“.CIA je prošle godine sklopila ugovor vredan više desetina milijardi dolara s „Amazonom“, „Majkrosoftom“, „Guglom“ i IBM-om. Štaviše, dokumentovano je da su CIA i NSA učestvovale su u stvaranju „Gugla“, Pentagon u stvaranju „Fejsbuka“... Pa i sam Internet je proistekao iz „Arpaneta“, vojno-obaveštajne kompjuterske mreže koja se 1972. našla usred skandala zbog toga što je korišćena u špijuniranju antiratnih aktivista, kako je uverljivo opisano u knjizi američkog novinara Jaše Levina „Tajna vojna istorija Interneta“.Globalizam protiv nacionalnih država„Ovde je reč o borbi globalnog imperijalizma, pre svega zapadnog, protiv nacionalnih država koje su u dosadašnjem toku globalizacije i kroz mehanizme formirane posle Drugog svetskog rata, poput MMF-a i Svetske banke, strahovito oslabljene. Taj sukob u poslednje vreme postaje sve očigledniji i sigurno je da ćemo i u narednom periodu doživeti još tih pokušaja da nas ubede kako moramo da ih pustimo da nam rade šta hoće... Čitavo čovečanstvo, u slučaju da se tako nešto ostvari, ne bi više imalo nikakvog smisla osim da bude u funkciji ostvarivanja što većeg profita za Bila Gejtsa i njegovo društvo“, upozorava Slobodan Reljić.A vodeći mediji i političari na Zapadu njihovom profitu već služe.Ipak, ovakav ishod nije nužan, uvereni su „Sputnjikovi“ sagovornici.„U sukobu države i tehnološkog giganta, Kina se pokazala jačom od svog Bezosa, vlasnika ’Alibabe‘ Džeka Maa“, ukazuje Slobodan Reljić.„Druge dve vodeće svetske sile, Rusija i Kina, imaju ideju da ne dozvole da se tolika moć i novac skoncentrišu u tako malom broju ruku. Pre dvadesetak godina ove ideje možda su i mogle da se sprovedu u delo, ali danas, kada su SAD prinuđene da sa drugima dele kontrolu procesa koji se odvijaju u svetu, tako nešto je nemoguće.“„Moć ovih tehnoloških kompanija čini se ogromnom, čim su u stanju da isključe i samog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, međutim, dovoljno je da nestane struje, što više nije sasvim nezamislivo i videćemo da one zapravo ne vrede ništa... A mislim i da će sve više država ići putem Kine koja je napravila i digitalnu verziju svog Velikog zida, kako bi blokirala tehnološke kompanije sa Zapada i sve što one sa sobom donose. Države će ići u pravcu povećanja, a ne daljeg umanjenja svog suvereniteta, pa i u digitalnoj sferi i zato ipak očekujem da će ove kompanije u budućnosti ipak postajati slabije, a ne jače nego što su danas“, u optimističkom tonu zaključuje Marko Tanasković.
https://lat.sputnikportal.rs/20211113/na-zemlji-ce-ostati-samo-malo-odabranih-milijarder-predvidja-buducnost-covecanstva-1131542819.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211126/bil-gejts-umesao-prste-i-u-izgradnju-eksperimentalnog-nuklearnog-reaktora-1131928954.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211111/era-virtualnosti-vr-1131388975.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, bil gejts, džef bezos, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, sputnjik video, analize i mišljenja
svet, bil gejts, džef bezos, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, sputnjik video, analize i mišljenja
Gospodari digitalnog sveta: Da li će Bil Gejts i Džef Bezos ući u Ujedinjene nacije? /video/
22:44 03.12.2021 (Osveženo: 15:34 15.12.2021) Nezadovoljan jer je unipolarni momenat svemoći SAD završio na đubrištu istorije i još nezadovoljniji multipolarnim svetom koji ga je zamenio, magazin „Forin afers“ najavljuje „tehnopolarni momenat“. U njemu će, umesto nacionalnih država, „digitalne sile preoblikovati svetski poredak“. „Dajte im mesta u Ujedinjenim nacijama“, poziva i portal „Blumberg“.
„Nalazimo se u procesu razvoja čitave serije novih tehnika koje će oligarhiji omogućiti da ljude pod njenom kontrolom navedu da zavole svoju potčinjenost“, opomenuo je još pre 60 godina dalekovidi Oldus Haksli, pisac „Vrlog novog sveta“. Bez imalo ironije, „Forin afers“ sad najavljuje dolazak „vrlog novog digitalnog sveta“...
Korporativna kontrola društva
Umesto države, s odobravanjem ukazuje vodeći američki spoljnopolitički magazin, lidere neuspele pobune 6. januara — od odlazećeg predsednika Donalda Trampa nadalje — „kaznile su najmoćnije institucije u SAD“: „Tviter“, „Amazon“, „Gugl“ i „Epl“.
„Države su glavni akteri u globalnim poslovima već skoro 400 godina. To počinje da se menja, jer im se nekolicina velikih tehnoloških kompanija suprotstavlja u geopolitičkom uticaju“, piše „Forin afers“ i objašnjava da giganti iz Silicijumske doline „više nisu samo velike kompanije; oni su preuzeli kontrolu nad aspektima društva, ekonomije i nacionalne bezbednosti koji su dugo bili u ekskluzivnoj nadležnosti države... Nedržavni akteri, a pre svih tehnološke kompanije, sve više oblikuju geopolitiku... Ove kompanije oblikuju globalno okruženje u kome vlade obavljaju svoje funkcije. One imaju ogroman uticaj na tehnologije i usluge koje će upravljati sledećom industrijskom revolucijom“.
„Najveće tehnološke kompanije grade kičmu digitalnog sveta i kontrolišu taj svet u isto vreme“, navodi „Forin afers“ bez prigovora i štaviše, traži da „o najvećim tehnološkim kompanijama počnemo da razmišljamo kao o državama. Ove kompanije imaju suverenitet nad svetom koji se ubrzano širi: nad digitalnim prostorom...“
I zato, na istovetnom tragu, portal „Blumberg“, vlasništvo milijardera Majkla Blumberga, zahteva: „Zbog obima njihovih ambicija i naše zavisnosti od njih, gigantski brendovi treba da budu tretirani kao komercijalne supersile“.
Uostalom, vrednost „Majkrosoftovih“ akcija veća je od čitavog BDP-a Brazila, dok BDP Republike Južni Sudan, najnovije članice Ujedinjenih nacija, predstavlja otprilike 2 odsto ličnog bogatstva vlasnika „Amazona“ Džefa Bezosa i svega 0,2 odsto vrednosti „Amazonovih“ akcija.
„Naravno“, piše „Blumberg“, „ovakva poređenja ne odnose se samo na novac, već i na moć... To ne znači da Južni Sudan ne treba da bude 193. članica UN, ali, zašto ’Amazon‘ ne bi bio 194“?
A u perspektivi, piše „Forin afers“ ne skrivajući scenario za koji navija američka spoljnopolitička elita, „era dominacije država napokon će se okončati i biće zamenjena tehno-elitom, koja preuzima odgovornost za javne funkcije koje su nekad vršile vlade... Neke od najmoćnijih tehnoloških firmi predvode harizmatični vizionari“, a ti „tehno-utopisti nadaju se budućnosti u kojoj je paradigma nacionalnih država, koja dominira geopolitikom još od 17. veka, zamenjena nečim sasvim drugačijim“.
Kao svetli nosioci ove vizije istaknuti su vlasnik „Fejsbuka“ Mark Zakerberg i Ilon Mask koji „otvoreno ističe ambicije da poveže kompjutere sa ljudskim mozgovima“...
„Želite da spasite Zemlju? Potrebno nam je još puno Ilona Maska“, preporučuje i „Njujork tajms“. A kako to spašavanje izgleda u praksi, ponajbolje je demonstrirao sâm Mask, kada je na poziv senatora Bernija Sandersa da „ekstremno bogati plate svoj deo“ kroz povećanje poreza, uzvratio osiono: „Stalno zaboravljam da si i dalje živ.“
Za razliku od Bernija Sandersa, dobitnik Nobelove nagrade za mir Barak Obama od multimilijardera nije tražio da plate više poreza. Nedavno je od Džefa Bezosa dobio donaciju od 100 miliona dolara... Dok je vlasnika „Majkrosofta“ Bila Gejtsa „Gardijan“ opisao kao „svetog Bila“. Dokumentacija njegove fondacije, inače, pokazuje da je medijima širom sveta donirao barem 319 miliona dolara...
Kolika je moć ovih supermilijardera i kakve su njihove ambicije? Kakva je njihova veza s američkim vojnim i obaveštajnim sektorom? I da li će multipolarni svet zaista ustuknuti pred tehnopolarnim?
Ovo su pitanja o kojima su u „
Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i publicista Marko Tanasković.
„Već decenijama se govori o nadnacionalnim strukturama bogatih i moćnih ljudi koji svetom upravljaju iz senke, iako nikada nisu bili birani ni na kakvim izborima u bilo kojoj zemlji. Zato što sad digitalna sredstva postaju glavna poluga upravljanja, moć se koncentriše u rukama vlasnika tehnoloških giganata, koji su sastavni deo ove strukture“, komentariše Slobodan Reljić.
„I u samoj Americi u toku je debata oko toga da li su ove kompanije postale isuviše moćne i kao takve opasne po čitavo društvo. Donald Tramp je, kao predsednik Amerike, ulazio i u otvorene sukobe sa vlasnikom ’Amazona‘ Džefom Bezosom“, podseća Marko Tanasković.
Portal „Politiko“, s tim u vezi, citira i jednu neimenovanu visoku zvaničnicu Nemačke, koja se usudila da primeti, doduše, pod velom anonimnosti:
„Potrebna nam je diskusija o tome što Silicijumska dolina sve više preuzima posao nacionalnih država.“
Veto u Savetu bezbednosti
Nasuprot tome, objašnjavajući da 120 različitih međuvladinih organizacija i specijalizovanih agencija, od Suverenog malteškog reda do Parlamentarne skupštine Mediterana, imaju status posmatrača u UN, „Blumberg“ postavlja pitanje zašto to isto ne bi bilo omogućeno i tehnološkim džinovima iz Silicijumske doline, „a ako bi im bio odobren status posmatrača, zašto ne i punopravno članstvo“?
„A zašto onda ne bi ušli i u Savet bezbednosti i dobili pravo veta, ako idemo tom logikom“, do apsurda dovodi ovu ideju Marko Tanasković i objašnjava da primarni motiv ovih korporacija zapravo i nije profit — iako su njihovi profiti ogromni — „već kontrola i nadzor... Oni prikupljaju podatke iz čitavog sveta i skladište ih na svojim serverima i to je zapravo najvažniji deo njihovog posla koga je uzbunjivač iz NSA Edvard Snouden otkrio čitavom svetu“.
CIA je prošle godine sklopila ugovor vredan više desetina milijardi dolara s „Amazonom“, „Majkrosoftom“, „Guglom“ i IBM-om. Štaviše, dokumentovano je da su CIA i NSA učestvovale su u stvaranju „Gugla“, Pentagon u stvaranju „Fejsbuka“... Pa i sam Internet je proistekao iz „Arpaneta“, vojno-obaveštajne kompjuterske mreže koja se 1972. našla usred skandala zbog toga što je korišćena u špijuniranju antiratnih aktivista, kako je uverljivo opisano u knjizi američkog novinara Jaše Levina „Tajna vojna istorija Interneta“.
Globalizam protiv nacionalnih država
„Ovde je reč o borbi globalnog imperijalizma, pre svega zapadnog, protiv nacionalnih država koje su u dosadašnjem toku globalizacije i kroz mehanizme formirane posle Drugog svetskog rata, poput MMF-a i Svetske banke, strahovito oslabljene. Taj sukob u poslednje vreme postaje sve očigledniji i sigurno je da ćemo i u narednom periodu doživeti još tih pokušaja da nas ubede kako moramo da ih pustimo da nam rade šta hoće... Čitavo čovečanstvo, u slučaju da se tako nešto ostvari, ne bi više imalo nikakvog smisla osim da bude u funkciji ostvarivanja što većeg profita za Bila Gejtsa i njegovo društvo“, upozorava Slobodan Reljić.
A vodeći mediji i političari na Zapadu njihovom profitu već služe.
„O čemu drugome uopšte i možemo da govorimo nakon vesti da je Džef Bezos javno Obami dao 100 miliona dolara. Pitanje je, samo, da li je reč o vraćanju duga ili o investiciji za budućnost, imajući u vidu sumnje da je Barak Obama izuzetno uticajan i u sadašnjoj administraciji“, ističe Marko Tanasković.
Ipak, ovakav ishod nije nužan, uvereni su „Sputnjikovi“ sagovornici.
„U sukobu države i tehnološkog giganta, Kina se pokazala jačom od svog Bezosa, vlasnika ’Alibabe‘ Džeka Maa“, ukazuje Slobodan Reljić.
„Druge dve vodeće svetske sile, Rusija i Kina, imaju ideju da ne dozvole da se tolika moć i novac skoncentrišu u tako malom broju ruku. Pre dvadesetak godina ove ideje možda su i mogle da se sprovedu u delo, ali danas, kada su SAD prinuđene da sa drugima dele kontrolu procesa koji se odvijaju u svetu, tako nešto je nemoguće.“
„Moć ovih tehnoloških kompanija čini se ogromnom, čim su u stanju da isključe i samog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, međutim, dovoljno je da nestane struje, što više nije sasvim nezamislivo i videćemo da one zapravo ne vrede ništa... A mislim i da će sve više država ići putem Kine koja je napravila i digitalnu verziju svog Velikog zida, kako bi blokirala tehnološke kompanije sa Zapada i sve što one sa sobom donose. Države će ići u pravcu povećanja, a ne daljeg umanjenja svog suvereniteta, pa i u digitalnoj sferi i zato ipak očekujem da će ove kompanije u budućnosti ipak postajati slabije, a ne jače nego što su danas“, u optimističkom tonu zaključuje Marko Tanasković.
