https://lat.sputnikportal.rs/20211201/revolucija-u-istrazivanju-novih-lekova-naucnici-uspeli-da-odrze-u-zivotu-komadic-ljudskog-mozga-1132082882.html
Revolucija u istraživanju novih lekova: Naučnici uspeli da održe u životu komadić ljudskog mozga
Revolucija u istraživanju novih lekova: Naučnici uspeli da održe u životu komadić ljudskog mozga
Sputnik Srbija
Grupa naučnika pod vođstvom Eme Luiz Laut sa Univerziteta u Kopenhagenu održala je u životu, u takozvanoj petrijevoj šolji, komadić ljudskog mozga dužine jednog... 01.12.2021, Sputnik Srbija
2021-12-01T22:15+0100
2021-12-01T22:15+0100
2021-12-01T22:15+0100
nauka i tehnologija
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112206/13/1122061397_0:114:3068:1840_1920x0_80_0_0_9fe5ae6090f2e77c9762c3776946a50e.jpg
Grupa naučnika je iz pacijentovog korteksa izvukla komad moždanog tkiva i brzo započela novi proces kako bi osigurala njegovo preživljavanje.Tim je prvo ohladio tkivo, održavajući mu protok kiseonika kako bi ćelije ostale žive, a zatim stavio mali komadić u mešavinu jona i minerala - istih sastojaka koji se nalaze u cerebralnoj spinalnoj tečnosti, piše Dejli mejl.Lautova je u saopštenju objasnila da su ona i njen tim uspeli da održe moždano tkivo u životu 12 sati, što je omogućilo sprovođenje studije i ogleda koji su do sada bili mogući samo na životinjama.„Znamo da postoje razlike u vrstama ćelija i ekspresiji određenih receptora, pa je zbog toga mogućnost direktnog testiranja na ljudskom tkivu jedinstvena prilika“, dodala je Lautova.Prethodna studija usredsredila se na veze između neurona ljudi i neurona miševa koje su pojačane dopaminom, a pokazala je da „neurotransmiter povezan s nagradom“, odnosno, dopaminom, jača veze između neurona u ljudskom mozgu.Saznanje o tome moglo bi, prema Lautovoj, da dovede do novih mogućnosti lečenja i rehabilitacije nakon moždanog udara ili drugih vrsta akutnog oštećenja mozga, gde se kod pacijenata gube veze između moždanih ćelija.Međutim, postavljaju se mnoga pitanja u vezi sa rezanjem živog ljudskog moždanog tkiva, premda Lautova tvrdi da „ono“ ne oseća bol.„Svaka emocija ili misao mora da prođe kroz mnoge delove mozga“, napomenula je ona.„Deo na kojem radimo je veličine najudaljenijeg dela vašeg palca i više nije povezan s drugim područjima mozga. Razumem zašto se ljudi pitaju imaju li neuroni u petrijevoj šolji pamćenje, ali to jednostavno nije moguće“, zaključila je ona.Grupa istraživača trenutno radi na metodi koja može da održi male komadiće mozga u životu do deset dana.
https://lat.sputnikportal.rs/20211127/poguban-uticaj-secera-na-mozak-istrazivanje-pokazalo-da-ostari-cak-11-godina-1131871636.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211118/studija-otkrila-da-se-ljudski-mozak-smanjuje-stiglo-i-upozorenje-naucnika-1131702284.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211113/kako-izvuci-maksimum-iz-svog-mozga-i-osetiti-srecu-1131139274.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
medicina
Revolucija u istraživanju novih lekova: Naučnici uspeli da održe u životu komadić ljudskog mozga
Grupa naučnika pod vođstvom Eme Luiz Laut sa Univerziteta u Kopenhagenu održala je u životu, u takozvanoj petrijevoj šolji, komadić ljudskog mozga dužine jednog centimetra. Ovo je prvi put da je takav poduhvat nekome uspeo, a deo je revolucionarne studije koja će pomoći u pronalaženju novih lekova i tretmana za smrtonosne bolesti.
Grupa naučnika je iz pacijentovog korteksa izvukla komad moždanog tkiva i brzo započela novi proces kako bi osigurala njegovo preživljavanje.
Tim je prvo ohladio tkivo, održavajući mu protok kiseonika kako bi ćelije ostale žive, a zatim stavio mali komadić u mešavinu jona i minerala - istih sastojaka koji se nalaze u cerebralnoj spinalnoj tečnosti,
piše Dejli mejl.
Lautova je u saopštenju objasnila da su ona i njen tim uspeli da održe moždano tkivo u životu 12 sati, što je omogućilo sprovođenje studije i ogleda koji su do sada bili mogući samo na životinjama.
„Da pozajmimo analogiju drugih istraživača: studije na ćelijama miša u poređenju sa istraživanjima na ljudima su poput gledanja u nokiju 3310 dok pokušavate da popravite ajfon“, rekla je ona i dodala: „Imaju iste osnovne funkcije, ali ljudski mozak je složeniji“.
„Znamo da postoje razlike u vrstama ćelija i ekspresiji određenih receptora, pa je zbog toga mogućnost direktnog testiranja na ljudskom tkivu jedinstvena prilika“, dodala je Lautova.
Prethodna studija usredsredila se na veze između neurona ljudi i neurona miševa koje su pojačane dopaminom, a pokazala je da „neurotransmiter povezan s nagradom“, odnosno, dopaminom, jača veze između neurona u ljudskom mozgu.
Saznanje o tome moglo bi, prema Lautovoj, da dovede do novih mogućnosti lečenja i rehabilitacije nakon moždanog udara ili drugih vrsta akutnog oštećenja mozga, gde se kod pacijenata gube veze između moždanih ćelija.
Međutim, postavljaju se mnoga pitanja u vezi sa rezanjem živog ljudskog moždanog tkiva, premda Lautova tvrdi da „ono“ ne oseća bol.
„Svaka emocija ili misao mora da prođe kroz mnoge delove mozga“, napomenula je ona.
„Deo na kojem radimo je veličine najudaljenijeg dela vašeg palca i više nije povezan s drugim područjima mozga. Razumem zašto se ljudi pitaju imaju li neuroni u
petrijevoj šolji pamćenje, ali to jednostavno nije moguće“, zaključila je ona.
Grupa istraživača trenutno radi na metodi koja može da održi male komadiće mozga u životu do deset dana.
