Održana Blokčejn pravna radionica: Kako propisi u Srbiji utiču na digitalnu imovinu
18:56 01.12.2021 (Osveženo: 21:49 01.12.2021)
© Sputnik / Stefan Đurić
Pratite nas
Blokčejn pravna radionica, prvi deo četvrtog Srpskog blokčejn samita, održana je u sredu 1. decembra u hotelu „Zira“ u Beogradu. Konferencija je okupila domaće stručnjake i kripto-entuzijaste koji su govorili o zakonskim i poreskim okvirima, problemima i prilikama vezanim za digitalnu imovinu.
Zakon o digitalnoj imovini stupio je na snagu u Srbiji 29. juna ove godine. Njime su definisani osnovni pojmovi, poput virtuelnih valuta i digitalnih tokena, i oblast izdavanja, trgovine i pružanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Srbiji. Nadzorni organi određeni Zakonom su Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.
Blokčejn pravna radionica
Konferencija je otvorena pričom o poresko-pravnom okviru digitalne imovine i upravljanju povezanim rizicima, o čemu je govorio Uroš Preočanin, poreski direktor „BDO Srbija“. On je predočio da neke odredbe Zakona treba da se izmene i dopune da bi ulile opštu pravnu sigurnost fizičkim i pravnim licima koja trguju digitalnom imovinom ili je „rudare“.
„Novi poreski okvir tretira prenos digitalne imovine, koji upada u koncept oporezivanja porezom na kapitalni dobitak. Suština je da se, u teoriji, porez na kapitalne dobitke plaća samo na razliku između nabavne i prodajne cene, tako da bismo plaćali porez od 15 odsto na ono što smo zaradili u prenosu digitalne imovine“, pojašnjava Preočanin.
Neke odredbe Zakona treba da se izmene i dopune da bi ulile opštu pravnu sigurnost fizičkim i pravnim licima koja trguju digitalnom imovinom ili je „rudare“
© Sputnik / Stefan Đurić
Žarko Ptiček, pravni savetnik u oblasti IT-a, istakao je da Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o izvršenju i obezbeđenju omogućavaju izvršavanje prinudne naplate digitalne imovine tj. da ne postoje pravne prepreke da se ona obavi. Ipak, dodao je, još uvek nije bilo takvih slučajeva, pa je pitanje kako će da se sprovode u praksi.
„Regulativa postoji i adekvatna je. Ostaje da vidimo kako će teći sprovođenje. Ne verujem da će se izvršenje na digitalnoj imovini u mnogome razlikovati od izvršenja na ostaloj imovini. Sve što karakteriše te postupke: administrativna komplikovanost, kratki rokovi, dužina trajanja postupka i sl, automatski će se preneti na ovo, jer izvršenje sprovode isti organi suda tj. javni izvršitelji“, ističe Ptiček za „Sputnjik“.
Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o izvršenju i obezbeđenju omogućavaju izvršavanje prinudne naplate digitalne imovine
© Sputnik / Stefan Đurić
Prednosti digitalne imovine
Pravni saradnik kompanije „Deloit“ Kristina Stanković predstavila je prednosti i mane pametnih ugovora, digitalne tokene, poput NFT i bezbednosnih tokena, i načine na koje digitalna imovina može da se koristi kako bi ljudima olakšala život i otvorila nove mogućnosti na tržištu:
„Pametni ugovori funkcionišu po principu ‘ako – onda’. Oni obezbeđuju sigurnost i mogućnost da definišete sve uslove pre pohranjivanja na blokčejn mrežu i da samo sedite i sačekate da se transakcija izvrši, jer ugovor vodi računa o tome. NFT pretvara nešto što je već digitalno u digitalni token koji je jedinstven i neponovljiv. Bezbednosni tokeni omogućavaju da digitalizujete stvar koja postoji u realnom svetu“.
Bogdan Vujović, pravni savetnik u digitalnom poslovanju i jedan od organizatora Blokčejn pravne radionice govorio je o prikupljanju kapitala izdavanjem digitalnih tokena i tome kako se obveznice koje kompanije izdaju strukturiraju u digitalne tokene i kako na taj način taj proces postaje jednostavniji, efikasniji i jeftiniji.
„Pored mogućnosti prikupljanja kapitala, to kompanijama može da donese i opciju stvaranja tzv token-ekonomije, što u digitalnom svetu dovodi do mrežnog efekta i najbolje motivacije i povezivanja interesa svih učesnika unutar datog ekosistema. Najbolji način za postizanje toga je posedovanje sopstvenog tokena i token-ekonomije, a početni korak u tom procesu je prikupljanje kapitala putem izdavanja digitalnih tokena“, predočava Vujović.
Drugi deo konferencije biće održan 2022. godine
© Sputnik / Stefan Đurić
Nastavak konferencije 2022. godine
Završni deo konferencije činila je panel diskusija o uticaju pravne regulative na blokčejn poslovanje, o čemu su govorili Mihajlo Popesku, suosnivač startapa „Kjudo“ (Qudo), Dušan Romčević, menadžer regulatornih i pravnih poslova Inicijative „Digitalna Srbija“, Bogdan Vujović i Uroš Preočanin.
„Ovde imamo dosta učesnika iz državnih institucija, Komisije za hartije od vrednosti, mnogih banaka i brokerskih kuća. Vrlo je bitno da oni dobiju što širu sliku o pravnom osnovu, jer ako nemamo kadrove koji su upućeni u ovu temu ne možemo da imamo ni kvalitetnu primenu“, rekao je Nikola Korbar, direktor Blokčejn centrale i organizator konferencije.
Drugi deo Srpskog blokčejn samita, koji se odnosi na aktuelne trendove u kripto-blokčejn svetu, najnovija tehnološka rešenja, razvijanje poslova iz startapova, prikupljanje kapitala, odnosno nalaženje investitora, biće održan 2022. godine.
