https://lat.sputnikportal.rs/20211128/novi-projekat-pentagona---testiran-leteci-nosac-aviona-video-1131878223.html
Novi projekat Pentagona - testiran „leteći nosač aviona” /video/
Novi projekat Pentagona - testiran „leteći nosač aviona” /video/
Sputnik Srbija
SAD su napravile korak u razvoju tehnologije budućnosti- testiran je transportni avion C-130A sa eksperimentalnim bespilotnim letelicama X-61A Gremlin. Prema... 28.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-28T19:40+0100
2021-11-28T19:40+0100
2021-11-28T19:40+0100
vojska i naoružanje
svet
pentagon
nosač aviona
američko vazduhoplovstvo
sjedinjene američke države
vojska i naoružanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/18/1131877939_36:0:1645:905_1920x0_80_0_0_c2402cef952b95f00d3de1ff3f30921e.jpg
Nedavni sukobi pokazuju da bespilotne letelice uveliko potiskuju pilotirane avione. Dronovi vrše izviđanje protivničke teritorije, ukazuju na mete, nanose udare i deluju kao komunikacioni sistemi. Njihove prednosti su očigledne: jeftiniji su i život pilota nije doveden u opasnost.Projekat PentagonaVećina savremenih vojnih dronova ima mali domet – to je taktička avijacija, a izuzetak je američki RQ-4 Global Hawk sa dometom oko hiljadu kilometara i zbog toga se, po pravilu, centar upravljanja bespilotnim letelicama nalazi nedaleko od zone borbenih dejstava. Dovoljno ga je uništiti i uređaji će se srušiti.Pentagon pokušava da reši ovaj problem od 2014.godine, uključujući i projekat „Gremlin”- jeftine bespilotne letelice srednje veličine sa poluautonomnim sistemom upravljanja. Glavni zahtev je da se dronovi baziraju na pilotiranom avionu i nakon završetka svog borbenog zadatka slete na nosač aviona. Od 2018. godine tehnologiju su ispitivali na osnovu eksperimentalnog X-61A. Rezultat je bio promenljiv.U novembru 2019. godine proverena je aerodinamika „Gremlina”- ispod krila aviona, dok se u januaru 2020. godine dron prvi put odvojio od nosača i zaputio u slobodan let.Po zamisli konstruktora, nakon borbenog zadatka bespilotna letelica pristaje na priključnu stanicu, zatim je C-130A vuče uz pomoć sajle, a transportni avion ga uvlači u tovarni prostor. Međutim, svih devet pokušaja da se vrati u bazu bili su neuspešni, smetali su preterani potresi koje je tek sad bilo moguće likvidirati.Specifičnost „Gremlina“Taktičko-tehničke karakteristike letelice X-61A „Gremlin“ su poznate. Reč je o dronu tipa aviona sa debelim trupom, uskim ravnim krilom i turboreaktivnim motorom. Dužine je 4,2 metra, raspon krila je oko 3,5 metara, dok je uzletna težina 680 kilograma, od čega je nosivost 66.Domet iznosi 560 kilometara. Mali borbeni radijus nivelisan je mogućnošću baziranja na avionu velikog dometa, što je savremena tehnologija projekta.Prema Kiteru, sledeći korak je probno lansiranje četiri bespilotne letelice odjednom. Zadatak aviona je da ih prikupi za pola sata.Bez obzira na rezultate, posmatrači su već počeli da govore o taktici koju će primeniti u slučaju ratova u budućnosti. Koristiće jeftine dronove u celim rojevima. Prema mišljenju stručnjaka, računica Pentagona je jednostavna. U slučaju oružanog sukoba sa neprijateljem koji je jednak po snazi, Amerikanci će prvenstveno koristiti avijaciju. U prvom planu će to biti bespilotne letelice, koje neće samo ukazivati na mete i štititi od elektronskih protivmera, već će moći da pune goriovm avione sa pilotima.I Rusija razvija sličnoOvakve tehnologije se ne razvijaju samo u SAD. Konkretno, ruska kompanija „Kronštat“ radi na sistemu za korišćenje roja dronova sa veštačkom inteligencijom.Očekuje se da će ovaj perspektivni projekat samostalno distribuirati funkcije - udarne, izviđačke. U perspektivi, „bespilotna horda“ moći će autonomno da traži i pogađa određene ciljeve, prenoseći savezničkim snagama potrebne informacije.Značajan minusNije isključeno da će roj dronova i „leteći nosači aviona“ postati obavezni u operacijama koje uključuju kopnene,vazdušne i pomorske snage.„Vojno transportni avion je u stanju da je u stanju da ukrca dosta malih bespilotnih letelica i sa njima obavlja funckije krilatog štaba“, smatra Viktor Murahovski, urednik časopisa „Arsenal otadžbine“.Dronovi će moći da se vrate na nosač aviona (da bi natočili gorivo) i onda idu na borbeni zadatak. Ukoliko „Gremlin“ ne nađe određenu metu, on se vraća nazad.Međutim, prema mišljenju ovog eksperta, ta tehnologija ima i svoje nedostatke. Glavna je ranjivost aviona-nosača.Na taj način, kaže ekspert, može se ratovati samo s protivnikom bez razvijenog PVO sistema, na primer, protiv terorista. Međutim, ako se uzme primer Avganistana, tamo su američki dronovi vrlo malo uticali na situaciju u celini.
https://lat.sputnikportal.rs/20210605/americki-ugao-ruski-najnoviji-udarni-dron-ce-naterati-nato-da-se-oznoji-1125529245.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211120/novi-ruski-sistem-s-550-sta-su-cinjenice-a-sta-samo-nagadjanja-1131702728.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211114/stize-svuda-sve-prednosti-novog-ruskog-borbenog-drona-termit-1131317115.html
sjedinjene američke države
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, pentagon, nosač aviona, američko vazduhoplovstvo, sjedinjene američke države, vojska i naoružanje
svet, pentagon, nosač aviona, američko vazduhoplovstvo, sjedinjene američke države, vojska i naoružanje
Novi projekat Pentagona - testiran „leteći nosač aviona” /video/
SAD su napravile korak u razvoju tehnologije budućnosti- testiran je transportni avion C-130A sa eksperimentalnim bespilotnim letelicama X-61A Gremlin. Prema mišljenju Amerikanaca, rojevi dronova obezbediće vazdušnu nadmoć nad bilo kojim protivnikom. Slični projekti postoje i u Rusiji.
Nedavni sukobi pokazuju da bespilotne letelice uveliko potiskuju pilotirane avione. Dronovi vrše izviđanje protivničke teritorije, ukazuju na mete, nanose udare i deluju kao komunikacioni sistemi. Njihove prednosti su očigledne: jeftiniji su i život pilota nije doveden u opasnost.
Većina savremenih vojnih dronova ima mali domet – to je taktička avijacija, a izuzetak je američki RQ-4 Global Hawk sa dometom oko hiljadu kilometara i zbog toga se, po pravilu, centar upravljanja bespilotnim letelicama nalazi nedaleko od zone borbenih dejstava. Dovoljno ga je uništiti i uređaji će se srušiti.
Pentagon pokušava da reši ovaj problem od 2014.godine, uključujući i projekat „Gremlin”- jeftine bespilotne letelice srednje veličine sa poluautonomnim sistemom upravljanja. Glavni zahtev je da se dronovi baziraju na pilotiranom avionu i nakon završetka svog borbenog zadatka slete na nosač aviona. Od 2018. godine tehnologiju su ispitivali na osnovu eksperimentalnog X-61A. Rezultat je bio promenljiv.
U novembru 2019. godine proverena je aerodinamika „Gremlina”- ispod krila aviona, dok se u januaru 2020. godine dron prvi put odvojio od nosača i zaputio u slobodan let.
Po zamisli konstruktora, nakon borbenog zadatka bespilotna letelica pristaje na priključnu stanicu, zatim je C-130A vuče uz pomoć sajle, a transportni avion ga uvlači u tovarni prostor. Međutim, svih devet pokušaja da se vrati u bazu bili su neuspešni, smetali su preterani potresi koje je tek sad bilo moguće likvidirati.
Taktičko-tehničke karakteristike letelice X-61A „Gremlin“ su poznate. Reč je o dronu tipa aviona sa debelim trupom, uskim ravnim krilom i turboreaktivnim motorom. Dužine je 4,2 metra, raspon krila je oko 3,5 metara, dok je uzletna težina 680 kilograma, od čega je nosivost 66.
Domet iznosi 560 kilometara. Mali borbeni radijus nivelisan je mogućnošću baziranja na avionu velikog dometa, što je savremena tehnologija projekta.
„Ukoliko uspe, američko ratno vazduhoplovstvo će dobiti potpuno nove borbene sposobnosti. Moći ćemo da dižemo dronove na granici zone dejstava protivvazdušne odbrane protivnika. Avion-nosač ostaje van te zone, a roj dronova lansiranih sa njega prikuplja informacije, identifikuje ciljeve i izvršava druge funkcije opasne za pilote“, izjavio je Tim Kiter, menadžer programa „Gremlin“.
Prema Kiteru, sledeći korak je probno lansiranje četiri bespilotne letelice odjednom. Zadatak aviona je da ih prikupi za pola sata.
Bez obzira na rezultate, posmatrači su već počeli da govore o taktici koju će primeniti u slučaju ratova u budućnosti. Koristiće jeftine dronove u celim rojevima. Prema mišljenju stručnjaka, računica Pentagona je jednostavna. U slučaju oružanog sukoba sa neprijateljem koji je jednak po snazi, Amerikanci će prvenstveno koristiti avijaciju. U prvom planu će to biti bespilotne letelice, koje neće samo ukazivati na mete i štititi od elektronskih protivmera, već će moći da pune goriovm avione sa pilotima.
Ovakve tehnologije se ne razvijaju samo u SAD. Konkretno, ruska kompanija „Kronštat“ radi na sistemu za korišćenje roja dronova sa veštačkom inteligencijom.
„Glavni akcenat je na autonomizaciji unutrašnjosti aviona, povećanju njihove inteligencije, informacionoj svesti bespilotnih letelica. To im daje mogućnost da donose ispravne odluke uz minimalno ljudsko učešće“, saopštio je generalni direktor kompanije „Kronštat“ Sergej Bogatikov.
Očekuje se da će ovaj perspektivni projekat samostalno distribuirati funkcije - udarne, izviđačke. U perspektivi, „bespilotna horda“ moći će autonomno da traži i pogađa određene ciljeve, prenoseći savezničkim snagama potrebne informacije.
Nije isključeno da će roj dronova i „leteći nosači aviona“ postati obavezni u operacijama koje uključuju kopnene,vazdušne i pomorske snage.
„Vojno transportni avion je u stanju da je u stanju da ukrca dosta malih bespilotnih letelica i sa njima obavlja funckije krilatog štaba“, smatra Viktor Murahovski, urednik časopisa „Arsenal otadžbine“.
Dronovi će moći da se vrate na nosač aviona (da bi natočili gorivo) i onda idu na borbeni zadatak. Ukoliko „Gremlin“ ne nađe određenu metu, on se vraća nazad.
Međutim, prema mišljenju ovog eksperta, ta tehnologija ima i svoje nedostatke. Glavna je ranjivost aviona-nosača.
„Da bi nosač aviona potonuo, potrebno je probiti protivvazdušne i protivraketne linije njegove pratnje. Za uništavanje transportnog aviona dovoljna je jedna protivvazdušna raketa“, pojašnjava Murahovski i podseća da ruski S-400 pogađa ciljeve na udaljenosti do 400 kilometara.
Na taj način, kaže ekspert, može se ratovati samo s protivnikom bez razvijenog PVO sistema, na primer, protiv terorista. Međutim, ako se uzme primer Avganistana, tamo su američki dronovi vrlo malo uticali na situaciju u celini.
