https://lat.sputnikportal.rs/20211124/tri-decenije-bez-fredija-merkjurija-dosao-je-iz-treceg-sveta-stvorio-cudo-i-pokorio-zapad-1131870267.html
Tri decenije bez Fredija Merkjurija: Došao je iz trećeg sveta, stvorio čudo i pokorio Zapad
Tri decenije bez Fredija Merkjurija: Došao je iz trećeg sveta, stvorio čudo i pokorio Zapad
Sputnik Srbija
Fredi Merkjuri rođen je kao Farok Bulsara u glavnom gradu Zanzibara koji i dalje neguje sećanje na velikog umetnika. Retko se dešava da neko iz trećeg sveta, kao... 24.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-24T18:38+0100
2021-11-24T18:38+0100
2021-11-24T18:38+0100
kultura
fredi merkjuri
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/18/1131870070_0:141:2075:1308_1920x0_80_0_0_e4f214c14127386fe513ca12d97267ae.jpg
Janjatović koji je početkom devedesetih živeo u Londonu za Sputnjik otkriva zašto je vest o smrti Fredija Merkjurija (priminuo 24. novembra 1991) Engleska doživela kao nacionalnu tragediju. „Vest o njegovoj smrti nedeljama je odjekivala u medijima, a ja sam živeo u delu Londona, relativno blizu kuće Fredija Merkjurija i posmatrao kako su se ljudi danima okupljali ispred njegove kapije noseći sveće i cveće. Tada još nisam razumeo da je rokenrol postao mejnstrim, da je čak i kraljevska porodica toga svesna. To govori i da je Engleska svesna koliko je rokenrol jedna od najznačajnijih industrijskih grana, koliko je pojačala privredu i imperijalističkog posustalog cara vratila u priču“, kaže Janjatović. Kao tekstopisac, aranžer, vrhunski šoumen i jedan od najprepoznatljivijih pevača 20. veka, Merkjuri je predvorio „Kvin“ od 1970. do svoje smrti 1991. godine. Pod uticajem Elvisa, Hendriksa, „Bič bojsa“, ali i Mocarta i Vagnera, Merkjuri je sa „Kvinom“ neustrašivo pomerao granice muzike i učinio je žanrovski neuhvatljivom. Raspon glasa i vokalna kontrola Merkjuriju je omogućavala da koristi širok spektar nota i vokalnih efekata, zbog čega je u pesmama mogao da izrazi i delikatnu ranjivost i krike, čak i pankersko režanje, sve zapakovano u ironiju ili ponosni poklič. „Oduvek sam voleo pesmu ’Crazy little thing called love’, taj najjednostavniji rokenrolčić, nastao pod uticajem Elvisa Prislija. Bilo mi je zanimljivo kako su, od nečega što je već odsvirano, potrošeno, uspeli da stvore trominutni hit koji može biti jedan od bedževa na njihovom sakou“, smatra Janjatović. Čudo zvano „Boemska rapsodija“ U pesmi „Boemska rapsodija“ iz 1975. godine, možda najpoznatijoj pesmi „Kvina“, Merkjuri je muziku ovog benda podigao na novi nivo. Raskošna produkcija, slojevi glasova koji simuliraju operski hor, složenost forme slične „medliju“ koji su često izvodili na svojim koncertima, pretvorila je ovu numeru u šestominutni ep. „Nisam bio preveliki fan ’Kvina’ u ranoj fazi. Međutim, onda je krenulo eksperimentisanje s jednom fascinantnom pesmom kao što je ’Boemska rapsodija’ koja je promenila muzičku sliku, način razmišljanja prosečnog rokenrol konzumenta. Oni su odjednom došli s tom operetom, s tom simfonijom, čudom. Sigurno je da je ’Boemska raspodija’ ohrabrila neke druge bendove i žanrove da se razvijaju“, ističe naš sagovornik. Pesmu, koja je bila na vrhu britanskih top lista skoro devet nedelja, Merkjuri je opisao kao „lažnu operu“ čiji je smisao i dan danas ostao misterija. „Sećam se da je za ’Politikin zabavnik’, za rubriku ’Hit strana’ trebalo da prevedem ’Boemsku raspodiju’. To je bila muka! Kako prevesti onaj deo kada on viče ’Skaramuš, skaramuš’ i teatarsku snagu preneti na papir? Ne znam, uvek sam tu pesmu doživljavao kao impresionističku sliku na koju se bacaju različite boje, tako da šta god da se dešava u toj pesmi, mora da je mnogo zanimljivo“, duhovit je Janjatović. Sklonost prema operi kod Fredija Merkjurija kulminirala je u saradnji s operskom divom Monserat Kabalje s kojom je snimio himnu Olimpijskih igara 1992. godine - pesmu „Barselona“. „Pretpostavljam da su se klasični konzervativci zgražavali na to, iako je reč o mešavini na kojoj se naša kultura danas temelji. Fredi je to uradio s mnogo dostojanstva, a verujem da je i operskoj divi taj izlet bio vrhunski doživljaj“, smatra Janjatović. Narukvica na mišici i podignuta rukaPrepoznativlji po energičnom scenskom nastupu, „Kvin“ je vrhunac doživeo na istorijskom „Live Aid“ koncertu na stadionu Vembli u Londonu 1985. godine koji se i dan danas smatra jednim od najvećih rok nastupa svih vremena. „Sa jako malo pokreta i scenskih efekata Fredi Merkjuri je od ’Kvina’ napravio brend. Iako je nosio i raskošnu, kraljevsku odoru, mi Fredija na sceni danas pamtimo kao tipa s helankama, u beloj atletskom majici, s narukvicom na mišici i rukom podignutom u vazduh. Dovoljno je videti siluetu da znate da je to on. Njegov je energičan nastup dolazio iznutra, jedino tako mogu da objasnim kako je on, s tako malo pokreta, od sebe napravio amblem“, naglašava Janjatović. Ja mogu da letim, prijatelji moji Posle smrti Merkjurija i povlačenja basiste Džona Dikona, Brajan Mej i Rodžer Tejlor okupili su se i s Polom Rodžersom, pevačem grupa „Free“ i „Bad company“ otišli na turniju pod nazivom „Povratak šampiona“. „Veoma cenim Pola Rodžersa. On je i kao pevač grupe ’Kvin’ opet bio Pol Rodžers, nije se trudio da imitira Merkjurija što mislim da je pametan ugao. Daleko je to od rezultata koji je ’Kvin’ s Fredijem pružao, ali razumem potrebu da se s kolegom saborcem taj plamen održava“ ocenjuje Janjatović. Fredi je ostavio neizbrisiv trag na mnoge umetnike od Kurta Kobejna do Lejdi Gage. Mnogi su filmski stvaraoci pokušali da ispričaju njegovu priču, uključujući Brajana Singera s hit filmom „Boemska rapsodija“ i Bi-bi-sijevim dokumentarcem o Fredijevoj borbi sa sidom koji ovih dana izlazi u javnost. Trideset godina nakom Merkjurijeve smrti, njegove kompozicije i dalje odjekuju, a on ostaje upamćen kao moćan tekstopisac, strastven pevač i performer u potrazi za savršenstvom. Kao što kaže u pesmi „Show must go on“:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, fredi merkjuri, društvo
kultura, fredi merkjuri, društvo
Tri decenije bez Fredija Merkjurija: Došao je iz trećeg sveta, stvorio čudo i pokorio Zapad
Fredi Merkjuri rođen je kao Farok Bulsara u glavnom gradu Zanzibara koji i dalje neguje sećanje na velikog umetnika. Retko se dešava da neko iz trećeg sveta, kao što su bili Fredi Merkjuri i Bob Marli naprave takvu karijeru i pokore zapadne osvajače, kaže za Sputnjik publicista i rok kritičar Petar Janjatović.
Janjatović koji je početkom devedesetih živeo u Londonu za Sputnjik otkriva zašto je vest o smrti Fredija Merkjurija (priminuo 24. novembra 1991) Engleska doživela kao nacionalnu tragediju.
„Vest o njegovoj smrti nedeljama je odjekivala u medijima, a ja sam živeo u delu Londona, relativno blizu kuće Fredija Merkjurija i posmatrao kako su se ljudi danima okupljali ispred njegove kapije noseći sveće i cveće. Tada još nisam razumeo da je rokenrol postao mejnstrim, da je čak i kraljevska porodica toga svesna. To govori i da je Engleska svesna koliko je rokenrol jedna od najznačajnijih industrijskih grana, koliko je pojačala privredu i imperijalističkog posustalog cara vratila u priču“, kaže Janjatović.
Kao tekstopisac, aranžer, vrhunski šoumen i jedan od najprepoznatljivijih pevača 20. veka, Merkjuri je predvorio „Kvin“ od 1970. do svoje smrti 1991. godine. Pod uticajem Elvisa, Hendriksa, „Bič bojsa“, ali i Mocarta i Vagnera, Merkjuri je sa „Kvinom“ neustrašivo pomerao granice muzike i učinio je žanrovski neuhvatljivom. Raspon glasa i vokalna kontrola Merkjuriju je omogućavala da koristi širok spektar nota i vokalnih efekata, zbog čega je u pesmama mogao da izrazi i delikatnu ranjivost i krike, čak i pankersko režanje, sve zapakovano u ironiju ili ponosni poklič.
„Oduvek sam voleo pesmu ’Crazy little thing called love’, taj najjednostavniji rokenrolčić, nastao pod uticajem Elvisa Prislija. Bilo mi je zanimljivo kako su, od nečega što je već odsvirano, potrošeno, uspeli da stvore trominutni hit koji može biti jedan od bedževa na njihovom sakou“, smatra Janjatović.
Čudo zvano „Boemska rapsodija“
U pesmi „Boemska rapsodija“ iz 1975. godine, možda najpoznatijoj pesmi „Kvina“, Merkjuri je muziku ovog benda podigao na novi nivo. Raskošna produkcija, slojevi glasova koji simuliraju operski hor, složenost forme slične „medliju“ koji su često izvodili na svojim koncertima, pretvorila je ovu numeru u šestominutni ep.
„Nisam bio preveliki fan ’Kvina’ u ranoj fazi. Međutim, onda je krenulo eksperimentisanje s jednom fascinantnom pesmom kao što je ’Boemska rapsodija’ koja je promenila muzičku sliku, način razmišljanja prosečnog rokenrol konzumenta. Oni su odjednom došli s tom operetom, s tom simfonijom, čudom. Sigurno je da je ’Boemska raspodija’ ohrabrila neke druge bendove i žanrove da se razvijaju“, ističe naš sagovornik.
Pesmu, koja je bila na vrhu britanskih top lista skoro devet nedelja, Merkjuri je opisao kao „lažnu operu“ čiji je smisao i dan danas ostao misterija.
„Sećam se da je za ’Politikin zabavnik’, za rubriku ’Hit strana’ trebalo da prevedem ’Boemsku raspodiju’. To je bila muka! Kako prevesti onaj deo kada on viče ’Skaramuš, skaramuš’ i teatarsku snagu preneti na papir? Ne znam, uvek sam tu pesmu doživljavao kao impresionističku sliku na koju se bacaju različite boje, tako da šta god da se dešava u toj pesmi, mora da je mnogo zanimljivo“, duhovit je Janjatović.
Sklonost prema operi kod Fredija Merkjurija kulminirala je u saradnji s operskom divom Monserat Kabalje s kojom je snimio himnu Olimpijskih igara 1992. godine - pesmu „Barselona“.
„Pretpostavljam da su se klasični konzervativci zgražavali na to, iako je reč o mešavini na kojoj se naša kultura danas temelji. Fredi je to uradio s mnogo dostojanstva, a verujem da je i operskoj divi taj izlet bio vrhunski doživljaj“, smatra Janjatović.
Narukvica na mišici i podignuta ruka
Prepoznativlji po energičnom scenskom nastupu, „Kvin“ je vrhunac doživeo na istorijskom „Live Aid“ koncertu na stadionu Vembli u Londonu 1985. godine koji se i dan danas smatra jednim od najvećih rok nastupa svih vremena.
„Sa jako malo pokreta i scenskih efekata Fredi Merkjuri je od ’Kvina’ napravio brend. Iako je nosio i raskošnu, kraljevsku odoru, mi Fredija na sceni danas pamtimo kao tipa s helankama, u beloj atletskom majici, s narukvicom na mišici i rukom podignutom u vazduh. Dovoljno je videti siluetu da znate da je to on. Njegov je energičan nastup dolazio iznutra, jedino tako mogu da objasnim kako je on, s tako malo pokreta, od sebe napravio amblem“, naglašava Janjatović.
Ja mogu da letim, prijatelji moji
Posle smrti Merkjurija i povlačenja basiste Džona Dikona, Brajan Mej i Rodžer Tejlor okupili su se i s Polom Rodžersom, pevačem grupa „Free“ i „Bad company“ otišli na turniju pod nazivom „Povratak šampiona“.
„Veoma cenim Pola Rodžersa. On je i kao pevač grupe ’Kvin’ opet bio Pol Rodžers, nije se trudio da imitira Merkjurija što mislim da je pametan ugao. Daleko je to od rezultata koji je ’Kvin’ s Fredijem pružao, ali razumem potrebu da se s kolegom saborcem taj plamen održava“ ocenjuje Janjatović.
Fredi je ostavio neizbrisiv trag na mnoge umetnike od Kurta Kobejna do Lejdi Gage. Mnogi su filmski stvaraoci pokušali da ispričaju njegovu priču, uključujući Brajana Singera s hit filmom „Boemska rapsodija“ i Bi-bi-sijevim dokumentarcem o Fredijevoj borbi sa sidom koji ovih dana izlazi u javnost.
Trideset godina nakom Merkjurijeve smrti, njegove kompozicije i dalje odjekuju, a on ostaje upamćen kao moćan tekstopisac, strastven pevač i performer u potrazi za savršenstvom. Kao što kaže u pesmi „Show must go on“:
„Moja duša je naslikana kao krilo leptira. Rašće, ali neće umreti jučerašnje bajke. Ja mogu da letim, prijatelji moji“.
