„Dok anđeli spavaju“: Otac Stefan – od špeditera, preko ratnika do arhimandrita
16:05 21.11.2021 (Osveženo: 16:05 15.12.2021)
© Sputnik / Branislav Maksimović
Pratite nas
Problem današnjeg čoveka je što se, uz tehnička dostignuća, udaljio od Boga, što bi isto bilo kao kada bi se reka udaljila od svog izvora. Ona bi sama po sebi iščezla. Ljudima je danas više nego ikada potrebna lepa reč, podrška, razgovor, rekao je u emisiji „Dok anđeli spavaju“ otac Stefan Vučković, arhimandrit manastira Velika Remeta.
Pre nego što se zamonašio, otac Stefan bavio se autoprevozništvom i međunarodnom špedicijom. Radeći u firmi „Tranšped“ proputovao je pola sveta.
Kako je Stanko postao otac Stefan
Autoprevozom je, kaže, počeo da se bavi spontano. Niko nije želeo da postane međunarodni špediter. Na četiri točka prošao je celu Evropu, SSSR, vozio kamione po vrletima Kavkaza, Jermenije i Azerbejdžana. Ali, najzanimljivije mu je bilo da sreće različite ljude.
„Nije me, recimo, zanimao ni Kavkaz, kao džin između dva kontinenta, niti Ararat na koji su se prvi ljudi posle Potopa naslonili, više me je interesovao jermenski čovek nego ta dva džina između kojih Jermenija stoji. Kada sam viđao ljude kroz rad, u tome sam video smisao života i nikada mi nije bilo dosadno“, priča otac Stefan.
Srećući ljude, špediteri su bili svojevrsni jugoslovenski ambasadori.
„Šta je poenta međunarodne špedicije? Upoznati ljude, sresti različite mentalitete, karaktere i u sebi hraniti osećaj da su svi ljudi po milosti Božjoj braća. Po milosti Božjoj, po zakonu prirode možda nisu, ali kada gledamo dubinu njihovog postojanja, njihovog početka, onda ne možemo reći da čovek nije imao nekakvu od Adama, kako se danas kaže, neki gen. Ja, recimo, u poslednje vreme, svoje osećanje vezujem za oca Avrama zato što Sveto pismo kaže da je Avram otac mnogih naroda. Ako je otac mnogim narodima, ja smatram da sam među tim narodima“, kaže otac Stefan.
Kada je, kao vojnik Vojske Republike Srpske ranjen kod Jajca 1992, saborci su ga „otpisali“ i preneli u mrtvačnicu. Međutim, otac Stefan, tada još poznat po svom svetovnom imenu Stanko, osvestio se. Nakon toga, odlučuje da ode u manastir. Postao je monah sa 40 godina. U Velikoj Remeti, manastiru koji je, kako kaže predanje, izgrađen na mestu na kome je kralj Dragutin pao sa konja i ostao hrom, provodi svoj monaški život.
Želeo je da pronađe čovečanske vrednosti i to je, kako kaže, mogao da nađe u monaštvu jer je u istoriji monaškog života pronašao ličnosti čiji su karakteri izgrađivani baš u monaštvu.
Pravoslavni optimizam
Prema rečima oca Stefana, pravoslavni optimizam je takav da čovek uvek, u svim životnim okolnostima nalazi pozitivno rešenje.
„Svaki čovek mora imati u vidu da vreme koristi za pozitivnu stvar, naročito u korist svog ljudskog bića, svoga karaktera i svoga podobija koje je dobio od Boga. Dato mu je da se upodobljava svom tvorcu. To se dešava u vremenu i prostoru. Ako ko to neće da koristi, on podobije gubi i postaje bezličan, ne možete ga osmisliti, ne znate šta je. Čuli ste kad neko kaže, došao do sebe, pa sada zna nešto. To je izgubljeni treptaj podobija – izgubio ga je u vremenu i prostoru. E, sada je došao do sebe i osetio da ima nešto više od toga; a to je večnost“, kaže on.
Vreme je merilo po kome se čovek kreće u prostoru i to je za čoveka obavezujuće. O tome govori i Jevanđelje – čovek mora da iz vremena pređe u večnost. Ako se vera u pravom smislu izmeri veru i date joj pravu dimenziju, ona je božanska kategorija jer verujemo u Boga, koji je svemoguć, sveznajuć i njemu se obraćamo sa verom. Kad god izgovorimo neku reč pred Bogom, mi je pečatiramo verom. Verom se shvataju stvari koje ljudi nisu u stanju da matematički obrade, da izmere ili da dokažu ljudskim jezikom. Verom je to moguće, naglašava arhimandrit manastira Velika Remeta.
„Ako verujući ljudi shvate smisao molitve „Oče naš“, neće propasti niko jer smo istog momenta priznali da je naša otadžbina večna, gore gde joj je mesto od postanja, iznad naše moći i znanja. Verom to shvatamo. I ako tu otadžbinu shvatamo, mi uvažavamo božju silu i moć njegovu nad sveukupnom tvorevinom“, ističe on.
Vera je i podvig, ali garancija čoveku da će stići na cilj – Carstvu nebeskom.
