Zaoštravanje na ukrajinskom frontu: Da li će Rusija biti uvučena u rat?
22:46 19.11.2021 (Osveženo: 13:56 29.09.2022)
CC BY-SA 2.0 / Ministarstvo odbrane Ukrajine / Ukrajinski vojnici tokom sukoba u Donbasu
Pratite nas
Vest da su u bazu američke vojske „Majnc-Kastel“ u Vizbadenu u Nemačkoj dopremljene hipersonične rakete „Mračni orao“, britanski tabloid „San“ ilustrovao je mapom Evrope. Na mapi je iznad Moskve nacrtana zlokobna pečurka nuklearne eksplozije, uz preteći potpis: „Rakete mogu da pogode Rusiju za šest minuta.“ Novi Hladni rat postaje sve uzavreliji...
Od reaktiviranja baza američke vojske koje su bile zatvorene na kraju prvog Hladnog rata, poput „Majnc-Kastela“, preko besprizornih, ali ne i beznačajnih tabloidnih pretnji i sličnih obaveštajno-propagandnih akcija u tobože uglednijim glasilima, do opasnih NATO patrola u Crnom moru i još opasnijeg potpaljivanja ukrajinskog fronta, provociranje sukoba između Zapada i njegovih klijenata i Rusije tokom proteklih nekoliko nedelja naročito je intenzivirano. Pitanje je: s kojim ciljem?
Invazija satelitskih snimaka
Portal „Blumberg“, tako, u maniru klasičnog agitpropa, pod oznakom „ekskluzivno“ kako bi se materijalu koji su mu iz sopstvenih potreba dostavile američke obaveštajne službe dodatno dalo na uverljivosti i kredibilitetu, dramatično otkriva da su „Sjedinjene Države upozorile Evropu da Rusija možda planira invaziju Ukrajine“. „Zvaničnici iz SAD brifovali su svoje kolege iz Evropske unije o svojim brigama zbog moguće vojne operacije... Kako se veruje, procene (američkih obaveštajnih službi) zasnovane su na podacima koje SAD još nisu podelile s evropskim vladama. Informacija o Rusiji koju su američki zvaničnici izneli tokom nedavnih sastanaka u Briselu bila je obespokojavajuća“, tvrdi „Blumberg“. Dok će londonski „Dejli telegraf“ tome dodati i da su „visoki izvori iz Vajthola kazali da je vlada Njenog veličanstva zabrinuta zbog izveštaja, te da među zvaničnicima vladaju ’napetost‘ i ’uznemirenost‘“.
Ranije ovog meseca medijima bliskim režimu u Vašingtonu podeljeni su i satelitski snimci koji su, kao na Si-En-Enu na primer, u cilju alarmiranja javnosti proglašeni za dokaz „gomilanja ruskih vojnih snaga blizu Ukrajine“ i, bezmalo, neminovnosti ruske invazije; ovo uprkos tome što je, kako i sam Si-En-En priznaje, zapravo reč o vojsci na trenažnom poligonu 300 kilometara unutar teritorije Rusije i pride se „ne vidi ono što je poznato kao ’logistički rep‘, odnosno, linije snabdevanja koje su neophodne svakoj vojsci za pokretanje borbene operacije“.
Sastanak u Vašingtonu
Ali utoliko gore po činjenice, naime, željeni efekat — efekat stvaranja panike zbog navodne ruske pretnje i propratnog stvaranja potrebe da se na nju odgovori — već je načinjen. Pa se zahvaljujući tome opravdanom učinila i potonja vest da su „SAD svojim NATO saveznicima prošlog petka uputile formalnu notu, u kojoj od njih zahtevaju dalju koordinaciju u odgovoru na neregularne pokrete vojske“. Ruske vojske na teritoriji Rusije, uzgred budi rečeno.
Da bi zatim u Vašingtonu, istim povodom, bio održan i sastanak američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ukrajinskog ministra inostranih poslova Dmitra Kulebe, posle čijih su konsultacija o daljim potezima, a oni će tek uslediti, ponovljene optužbe da se Rusija sprema da napadne Ukrajinu, uz obećanje „čeličnih garancija“ posvećenosti Vašingtona Kijevu.
U Kijevu je inače uoči Kulebinog odlaska u Vašington, možda baš u znak odanosti prekookeanskim inspiratorima okretanja Ukrajine protiv Rusije i njihovim budućim planovima, na mesto specijalnog savetnika glavnog komandanta ukrajinske vojske postavljen zloglasni neonacista Dmitro Jaroš, šef „Desnog sektora“.
Potencijalna ratna zona
Sve ovo je ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova nateralo da upozori: „Primećujemo pokušaje da se izvedu provokacije, da se izazove nekakva reakcija milicije (u Donbasu) i da se Rusija uvuče u neku vrstu oružanog sukoba.“
Dok je predsednik Rusije Vladimir Putin, povodom špijunskih aktivnosti NATO aviona i vojnih brodova u Crnom moru, koje su naročito intenzivirane u proteklim danima, ocenio da je reč o „ozbiljnom izazovu“. Svu težinu ovih reči opisaće pak moskovska „Izvestja“: „Nema sumnje da Sjedinjene Države proučavaju ovaj region kao potencijalnu ratnu zonu.“
CC BY 2.0 / U.S. Navy photo by Mass Communication Specialist 1st Class Justin Stumberg / Američki brodovi "Porter" i "Maunt Vitni" na vojnim vežbama na Crnom moru
Američki brodovi "Porter" i "Maunt Vitni" na vojnim vežbama na Crnom moru
Zašto Zapad nastoji da podigne tenzije na zapadnim granicama Rusije? Ima li slučajnosti u tome što u isto vreme eskalira i migrantska kriza na granicama Evropske unije s Belorusijom, za koju portal „Blumberg“ i njegovi obaveštajni izvori optužuju Rusiju? I kako će izgledati asimetrični odgovor Rusije koji je najavljen iz Moskve?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali vojni analitičar i kontraobaveštajni oficir u penziji Ljuban Karan i Đuro Bilbija, urednik portala „Fakti“ i nekadašnji dopisnik „Večernih novosti“ iz Moskve.
Uzroci napetosti
Izražavajući nadu da do rasplamsavanja krize i sukoba ipak neće doći, pored ostalog i na osnovu toga što je „Maunt Vitni“, komandni brod američke 6. Flote, napustio Crno more, Đuro Bilbija ocenjuje da situacija u regionu ostaje napeta: „Rast napetosti u ovom regionu izazvao je Vašington radi pritiska na Rusiju nakon bekstva iz Avganistana, a Ukrajina je za to idealna, jer je posle puča 2014. pretvorena u kriptokoloniju Sjedinjenih Država. A ne treba zanemariti ni unutrašnje političke razloge — rejting aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena dotakao je dno i vlastima je potreban spoljni neprijatelj da skrene pažnju s toga.“
„Protiv Rusije se već dugo vodi hibridni rat, koji mora da bude intenzivan da bi ga ona osetila. A to uključuje i vojne pritiske kroz koje NATO pokušava da je stavi u poluokruženje, od Baltika preko Poljske i Ukrajine do Turske i Gruzije“, napominje Ljuban Karan. „Vašington sad gura Ukrajinu u sukob s Rusijom, kako bi Rusija bila uvučena u rat u kome bi krvarila i slabila. A pritom članice NATO-a nemaju nikakve obaveze prema Ukrajini, tako da ih njeno stradanje ne bi mnogo koštalo.“
Optužbe na račun Rusije da gomila vojsku na ukrajinskoj granici Karan opisuje kao podvalu: „NATO sprovodi vojne vežbe blizu ruskih granica, a kada Rusija na to odgovori sopstvenim vežbama, zapadni političari i mediji optužuju je da priprema invaziju. Pritom, jako je zanimljivo da Generalštab ukrajinske vojske kaže da te optužbe na račun Rusije nisu tačne i da od 1. novembra, kada su ruske vojne vežbe u tom delu zemlje završene, više nije bilo pomeranja trupa. Čini se da Ukrajina pokušava da izbegne da bude gurnuta u sukob u kome ne može da pobedi.“
Ruska vojna nadmoć
Ipak, skreće pažnju Đuro Bilbija, „veliko je pitanje koliko se, uopšte, Ukrajina pita o sopstvenoj sudbini. Zabrinjava i činjenica da su ukrajinski nacionalisti, poput Jaroša, instalirani u sam vojni vrh zemlje, a nije slučajno ni što je upravo u ovom času potpaljena migrantska kriza na granici Belorusije i Poljske, za koju se, opet, optužuje Rusija... Međutim, ne mislim da se sada priželjkuje otvoreni rat s Rusijom, jer bi se on završio brzim ukrajinskim krahom; umesto toga, Ukrajina je njima potrebna kao izvor stalne nestabilnosti, nož koji će sve vreme ubadati Rusiju u slabine. Zato će se i truditi da ne odu predaleko u provokacijama. Tim pre što je Rusija, razvojem hipersoničnog oružja koje je u aktivnu službu stavljeno upravo u južnim delovima zemlje radi kontrole Crnog mora, stekla jasnu vojnu superiornost“.
A tome Amerikanci ne mogu da pariraju, što je nedavno razjasnio i londonski „Tajms“ informacijom da „nikakvo hipersonično oružje još nije spremno za stavljanje u upotrebu“, uključujući i rakete „Mračni orao“ (Dark Eagle), koje su dopremljene u Nemačku i da je, štaviše, u poslednjem među neuspelim pokušajima „prošlog meseca propalo testiranje hipersonične rakete na Aljasci“.
© Foto : Press-služba Minoboronы RF / Uđi u bazu fotografijaLansiranje hipersonične rakete "Cirkon" sa fregate "Admiral Gorškov" u Belom moru
Lansiranje hipersonične rakete "Cirkon" sa fregate "Admiral Gorškov" u Belom moru
© Foto : Press-služba Minoboronы RF
/ „Amerikanci su dugo bili uvereni da su njihovi protivraketni štitovi neprobojni, ali, otkrivanjem ruskog hipersoničnog oružja shvatili su da su, uprkos svojim obaveštajnim procenama, i te kako porozni... I to je bila samo jedna u nizu njihovih pogrešnih procena, baš kao što su to bile i procene situacije u Avganistanu, ili procene da je Rusija samo puka regionalna sila. Iz toga je i proistekao njihov pogrešan pristup Rusiji, koji je pak nju naterao da razvije svoj raketni program i vojne snage. To se naročito odnosi na hipersonične rakete koje su u potpunosti izmenile strateški balans snaga“, objašnjava Ljuban Karan.
Možda i zato, nedavno je američki general Mark Majli, načelnik Generalštaba njihove vojske, izneo (ne)očekivanu ocenu: „Ulazimo u tripolarni svet, sa SAD, Rusijom i Kinom kao glavnim silama.“
„Nije čudno što je jedan general to priznao, vojnici i obaveštajci često realnije posmatraju situaciju u kojoj se nalaze, od onih koji njima politički rukovode“, komentariše Đuro Bilbija i zaključuje: „U Americi sazreva svest da zaostaje i moguće je da ovakva zaoštravanja, kakva smo videli u Ukrajini i u Crnom moru, imaju funkciju prikrivanja te činjenice. Ali Rusija neće upasti u zamku ulaska u rat u Ukrajini. A sreća njenih protivnika je što Rusija nema nameru da iskoristi vojne prednosti koje sada ima, onako kako su to učinili Amerikanci na kraju Drugog svetskog rata, kada su, da bi svetu demonstrirali kakvim strašnim oružjem raspolažu, bacili atomske bombe na Japan, iako je on već bio spreman da kapitulira.“