https://lat.sputnikportal.rs/20211116/nice-evropski-zid-prema-istoku-scenografija-spremna-za-opasan-scenario-ceka-se-okidac--1131626101.html
Niče evropski zid prema istoku: Scenografija spremna za opasan scenario — čeka se okidač
Niče evropski zid prema istoku: Scenografija spremna za opasan scenario — čeka se okidač
Sputnik Srbija
Evropljani ne smeju nikad da zaborave zašto je davanje utočišta toliko važno jer je u Evropi svako nekad bio izbeglica. Možemo da gradimo zidove i ograde, ali... 16.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-16T20:30+0100
2021-11-16T20:30+0100
2021-11-18T15:40+0100
svet
svet
komentari i analitika
rusija
poljska
belorusija
svet – politika
migrantska kriza na belorusko-poljskoj granici
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/09/1131407172_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_71f4b17e6f7a6c8c8d42686568a35007.jpg
Poruka koju je u jeku migrantske krize 2015. izrekao bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, preko noći je prestala da važi, a umesto nje ovih dana niču zidovi — na granici prema Belorusiji. Tamo već desetak dana migrante, većinom iračke Kurde koji samo žele šansu za normalan život za sebe i decu, poljska vojska i policija pod punom ratnom opremom batinama i vodenim topovima po surovoj severnoj zimi pokušava da spreči da kroče na tlo EU.Bodljikavom žicom na migranteA dok lidera te zemlje Aleksandra Lukašenka optužuju za instrumentalizaciju migranata u političke svrhe, uvodeći mu N-ti krug sankcija, mase nevoljnika iz žarišta sa Bliskog istoka i Severne Afrike pristižu u mnogo većem broju na južne i zapadne granice Unije, ali kad tamo nelegalno pređu granicu, niko nije kriv i nikog ne kažnjavaju.Vrata EU za izbeglice, mahom iz Sirije, te 2015. otvorila je frau Merkel. Pozivajući zemlje EU na solidarnost, Evropska komisija je uvela pravno obavezujuće kvote za prijem migranata iz zemalja pogođenih ratovima i haosom izazvanim vojnim intervencijama istog tog Zapada. Međutim, nisu svi jednako delili empatiju nemačke kancelarke i evropskih komesara, a na nekim granicama bez ustezanja potezali su pendreke i puštali pse. To pitanje ubrzo je postalo jabuka razdora u EU, a neposlušnima, poput Poljske i Mađarske, Brisel je u jednom trenutku čak zapretio kresanjem evropskih fondova. Prašina se na kraju slegla, a gro migranata našlo utočište u Nemačkoj.A te godine od januara do septembra u zemljama EU bilo je registrovano više od 700.000 ljudi koji su tražili spas u Evropi. Ukupno je do kraja 2015, prema različitim ocenama, na teritoriju Unije stiglo od milion do 1,8 miliona izbeglica i nelegalnih migranata.Što je tada moglo za stotine hiljada ljudi, sada ne može za petnaestak hiljada, koliko je, pritom potpuno legalno, pristiglo u Belorusiju. Od toga se oko tri hiljade utaborilo na granici prema Poljskoj, pokušavajući da se dalje probiju prema Nemačkoj, gde mnogi imaju rođake ili računaju da će najlakše naći posao.Ali kako su famozna evropska solidarnost i poštovanje prava na slobodu kretanja i azil u Briselu isparili preko noći, izbeglice, umesto na otvorenu humanost, čime se Evropa toliko diči, naiđoše na bodljikavu žicu, suzavac, ako se usude da je probiju, i kordone poljskih vojnika i policajaca, njih čak 16.000 dobro naoružanih i rešenih da se obračunaju s golorukim i prozeblim ljudima, među kojima ima i dece i trudnica.Zahvalan sam našim vojnicima koji nas štite i ispunjavaju naše obaveze pred EU, poručio je poljski predsednik Andžej Duda u noćnom obilasku trupa, tvrdeći da je na granici već 26.000 policajaca. Ali i toliko je malo, pa letonski vojnici za svaki slučaj pokazno vežbaju na granici Rusije i Belorusije.Opet priča o „ruskom tragu“Priča ne bi bila potpuna da se u svemu ne nađe — „ruski trag“. Litvanski predsednik tako optužuje Rusiju da je povezana s krizom na poljsko-beloruskoj granici i da migranti stižu u Minsk preko Moskve. Originalno, nema šta.Na istom tragu je i zabrinutost britanske vojne komande i njenog generala Nikolasa Kartera da bi kriza na granici Belorusije i Poljske mogla da se izrodi u nešto ozbiljnije. Valjda zato London šalje pomoć Varšavi u jačanju ograde, onog zida kojim se verovatno brane evropske demokratske vrednosti od „varvara sa istoka“. Isti britanski general usput upozorava na kretanje ruskih trupa blizu granice s Ukrajinom, kako kaže, „da bi se odvukla pažnja“, još jednom pozivajući NATO da bude u pripravnosti. Biće da zato američka armada malo-malo pa vežba u Crnom moru, a komandni brod američke Šeste flote „Maunt Vitni“ stiže na neplanirane manevre sa saveznicima iz NATO-a.U Vašingtonu šefovi diplomatija Ukrajine i SAD Dmitrij Kuleba i Entoni Blinken u isto vreme potpisuju Povelju o strateškom partnerstvu, u kojoj se kaže da „SAD nameravaju da podrže napore Ukrajine u suprotstavljanju oružanoj agresiji, ekonomskom i energetskom remećenju i zlonamernoj sajber-aktivnosti Rusije“. Nema veze što im se ta agresija priviđa već godinama, samo nikako da se desi.Scenografija je, dakle, spremna. Ostaje samo da, po poznatom dramaturškom pravilu Čehova, puška iz prvog čina opali u poslednjem. Fali samo neki incident ili izrežirani povod tipa Račka. Ili ona epruveta kojom je nedavno preminuli Kolin Pauel mahao u UN kao dokazom za izmišljeno Sadamovo oružje sa masovno uništenje. Samo da je sada ne pronađu u džepu nekog migranta sa belorusko-poljske granice.
https://lat.sputnikportal.rs/20211116/situacija-na-belorusko-poljskoj-granici-stigla-jos-tri-vodena-topa-1131616094.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211116/ponasanje-poljske-neprihvatljivo-rusija-spremna-da-pomogne-u-resavanju-migrantske-krize-1131623737.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211116/beloruska-vojska-ima-spreman-plan-reagovanja-na-bilo-kakav-razvoj-situacije-na-granici-1131619954.html
poljska
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, komentari i analitika, rusija, poljska, belorusija, svet – politika, migrantska kriza na belorusko-poljskoj granici
svet, komentari i analitika, rusija, poljska, belorusija, svet – politika, migrantska kriza na belorusko-poljskoj granici
Niče evropski zid prema istoku: Scenografija spremna za opasan scenario — čeka se okidač
20:30 16.11.2021 (Osveženo: 15:40 18.11.2021) Evropljani ne smeju nikad da zaborave zašto je davanje utočišta toliko važno jer je u Evropi svako nekad bio izbeglica. Možemo da gradimo zidove i ograde, ali zamislite na trenutak da ste vi ta izbeglica sa detetom u rukama i da se raspada svet oko vas.
Poruka koju je u jeku
migrantske krize 2015. izrekao bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, preko noći je prestala da važi, a umesto nje ovih dana
niču zidovi — na
granici prema Belorusiji. Tamo već desetak dana migrante, većinom iračke Kurde koji samo žele šansu za normalan život za sebe i decu, poljska vojska i policija pod punom ratnom opremom batinama i vodenim topovima po surovoj severnoj zimi pokušava da spreči da kroče na tlo EU.
Bodljikavom žicom na migrante
A dok lidera te zemlje Aleksandra Lukašenka optužuju za instrumentalizaciju migranata u političke svrhe,
uvodeći mu N-ti krug sankcija, mase nevoljnika iz žarišta sa Bliskog istoka i Severne Afrike pristižu u mnogo većem broju na južne i zapadne granice Unije, ali kad tamo nelegalno pređu granicu, niko nije kriv i nikog ne kažnjavaju.
Vrata EU za izbeglice, mahom iz Sirije, te 2015. otvorila je frau Merkel. Pozivajući zemlje EU na solidarnost, Evropska komisija je uvela pravno obavezujuće kvote za prijem migranata iz zemalja pogođenih ratovima i haosom izazvanim vojnim intervencijama istog tog Zapada. Međutim, nisu svi jednako delili empatiju nemačke kancelarke i evropskih komesara, a na nekim granicama bez ustezanja potezali su pendreke i puštali pse. To pitanje ubrzo je postalo jabuka razdora u EU, a neposlušnima, poput Poljske i Mađarske, Brisel je u jednom trenutku čak zapretio kresanjem evropskih fondova. Prašina se na kraju slegla, a gro migranata našlo utočište u Nemačkoj.
A te godine od januara do septembra u zemljama EU bilo je registrovano više od 700.000 ljudi koji su tražili spas u Evropi. Ukupno je do kraja 2015, prema različitim ocenama, na teritoriju Unije stiglo od milion do 1,8 miliona izbeglica i nelegalnih migranata.
Što je tada moglo za stotine hiljada ljudi, sada ne može za petnaestak hiljada, koliko je, pritom potpuno legalno, pristiglo u Belorusiju. Od toga se oko tri hiljade utaborilo na granici prema Poljskoj, pokušavajući da se dalje probiju prema Nemačkoj, gde mnogi imaju rođake ili računaju da će najlakše naći posao.
Ali kako su famozna evropska solidarnost i poštovanje prava na slobodu kretanja i azil u Briselu isparili preko noći, izbeglice, umesto na otvorenu humanost, čime se Evropa toliko diči, naiđoše na bodljikavu žicu, suzavac, ako se usude da je probiju, i kordone poljskih vojnika i policajaca, njih čak 16.000 dobro naoružanih i rešenih da se obračunaju s golorukim i prozeblim ljudima, među kojima ima i dece i trudnica.
Zahvalan sam našim vojnicima koji nas štite i ispunjavaju naše obaveze pred EU, poručio je poljski predsednik Andžej Duda u noćnom obilasku trupa, tvrdeći da je na granici već 26.000 policajaca. Ali i toliko je malo, pa letonski vojnici za svaki slučaj pokazno vežbaju na granici Rusije i Belorusije.
Opet priča o „ruskom tragu“
Priča ne bi bila potpuna da se u svemu ne nađe —
„ruski trag“. Litvanski predsednik tako optužuje
Rusiju da je povezana s
krizom na poljsko-beloruskoj granici i da migranti
stižu u Minsk preko Moskve. Originalno, nema šta.
Na istom tragu je i zabrinutost britanske vojne komande i njenog generala Nikolasa Kartera da bi kriza na granici Belorusije i Poljske mogla da se izrodi u nešto ozbiljnije. Valjda zato London šalje pomoć Varšavi u jačanju ograde, onog zida kojim se verovatno brane evropske demokratske vrednosti od „varvara sa istoka“. Isti
britanski general usput
upozorava na kretanje ruskih trupa blizu granice s Ukrajinom, kako kaže, „da bi se odvukla pažnja“, još jednom pozivajući NATO da bude u pripravnosti. Biće da zato američka armada malo-malo pa vežba u Crnom moru, a komandni brod američke Šeste flote „Maunt Vitni“ stiže na neplanirane manevre sa saveznicima iz NATO-a.
U Vašingtonu šefovi diplomatija Ukrajine i SAD Dmitrij Kuleba i Entoni Blinken u isto vreme potpisuju Povelju o strateškom partnerstvu, u kojoj se kaže da „SAD nameravaju da podrže napore Ukrajine u suprotstavljanju oružanoj agresiji, ekonomskom i energetskom remećenju i zlonamernoj sajber-aktivnosti Rusije“. Nema veze što im se ta agresija priviđa već godinama, samo nikako da se desi.
Scenografija je, dakle, spremna. Ostaje samo da, po poznatom dramaturškom pravilu Čehova, puška iz prvog čina opali u poslednjem. Fali samo neki incident ili izrežirani povod tipa Račka. Ili ona epruveta kojom je nedavno preminuli Kolin Pauel mahao u UN kao dokazom za izmišljeno Sadamovo oružje sa masovno uništenje. Samo da je sada ne pronađu u džepu nekog migranta sa belorusko-poljske granice.
