https://lat.sputnikportal.rs/20211119/povratak-medlin-olbrajt-predsednica-komiteta-odbrane---za-mesanje-u-tudje-poslove-1131741523.html
Povratak Medlin Olbrajt: Predsednica komiteta odbrane - za mešanje u tuđe poslove
Povratak Medlin Olbrajt: Predsednica komiteta odbrane - za mešanje u tuđe poslove
Sputnik Srbija
Medlin Olbrajt je simbol „klintonističke“, globalističke spoljne politike koja zagovara mešanje u tuđe poslove, humanitarne intervencije i ekstremno antirusku... 19.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-19T20:40+0100
2021-11-19T20:40+0100
2021-11-19T20:40+0100
svet
rusija
srbija
džozef bajden
medlin olbrajt
sad
svet
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110316/39/1103163907_0:231:3600:2256_1920x0_80_0_0_aa7491d8f68f1c8269d852841140d5f4.jpg
Ovako politikolog Aleksandar Pavić za Sputnjik komentariše saopštenje Pentagona da je bivša američka državna sekretarka, 84. godišnja Medlin Olbrajt, položila zakletvu kao nova predsednica američkog Odbora za odbrambenu politiku. Ovaj odbor je spoljna savetodavna grupa bivših visokih zvaničnika za nacionalnu bezbednost koji, kako se navodi, „pružaju ministru odbrane i njegovom zameniku nezavisne savete i mišljenja u vezi sa pitanjima odbrambene politike kao odgovor na njihove specifične zadatke“.Olbrajtova na ovu poziciju dolazi godinu dana nakon što ju je Trampova administracija, zajedno sa drugim stručnjacima za nacionalnu bezbednost, uklonila iz savetodavnog komiteta. Prva je predsednica odbora otkako je ministar odbrane SAD Lojd Ostin pokrenuo reviziju savetodavnih komiteta Pentagona ranije ove godine.Povratak Medlin Olbrajt„Medlin Olbrajt je jedna od perjanica „klintonističke elite“ koja i dalje ima vlast nad američkom spoljnom politikom i očigledno je da se samo čekalo da Tramp bude sklonjen pa da oni ponovo preuzmu komandu. Iako ona neće biti na mestu na kome se odlučuje budući da je reč o savetodavnoj poziciji u domenu odbrambene politike, činjenica da je u pitanju ipak jedno vrlo ugledno i uticajno mesto govori o tome u kom pravcu će spoljna politika SAD ići, ali istovremeno pokazuje da cela ta takozvana vašingtonska liberalna elita nema nove, jake kadrove, nego se i dalje oslanjaju na stare, istrošene i kompromitovane kadrove“, smatra Pavić.Kako kaže, činjenica da nemaju nove ljude niti ideje govori o krahu američkog političkog establišmenta, koji pokušava da sa istim receptima jednopolarnog sveta nastavi u svetu koji je danas sve samo ne jednopolaran.I kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović ocenjuje da je u toku povratak ljudi koje je Donald Tramp smenjivao, pa je za predsednika Džoa Bajdena ovaj potez sa vraćanjem Olbrajtove, sa jedne strane, simbolična poruka o „povratku Amerike“.„To što ona ima 84 godine nema nikakve veze jer im je bitno da se kaže: „Mi smo se vratili“. Druga stvar koju nam ovaj potez govori je da se reinstalira ne samo deo kadrovske garniture tog vremena koje predsednik Bajden oličava, već je to povratak i u ideološkom smislu, odnosno to je poruka koja bi glasila - „to što smo radili poslednjih 30 ili 40 godina je dobro i tome ćemo se vratiti“. Naravno, kritičari tog stava Bajdenu će reći da je to što oličava Medlin Olbrajt zapravo razlog što se Amerika sada našla u situaciji da gubi na svom značaju u svetu, da je izgubila svoj unipolarni trenutak, da je upoprastila svoj trijumf u Hladnom ratu i da ona oličava sve ono što je pogrešno i loše u američkoj spoljnoj politici. Bajden to naravno ne može da razume jer on oličava to isto“, kaže naša sagovornica.Zabrinjavajući smer spoljne politike SADBivša američka državna sekretarka će, podsećaju sagovornici Sputnjika, biti trajno obeležena ne samo zbog svoje uloge u bombardovanju SR Jugoslavije, već i zbog svog surovog komentara da je „nametanja sankcija Iraku bilo vredno života pola miliona iračke dece“.„Ona je, na neki način, bila preteča Trampove politike „Amerika na prvom mestu“, jer je najkraće definisala tu istu stvar da je Amerika, navodno, nezamenjiva nacija, da „ona stoji na uzvisini u odnosu na druge i tako vidi mnogo dalje od drugih nacija“. To je, naravno, glupost, ali govori o jednom dubokom nacionalizmu u spoljnopolitičkim odnosima koji je promovisao i sam bivši predsednik Donald Tramp, ali se on, za razliku od Olbrajtove, nije pretvarao da je to nešto drugo“, ističe novinarka.Ljiljana Smajlović ne veruje da će Olbrajtova imati veliki uticaj na ono što će se dešavati, niti da će moći da promeni smer američke spoljne politike jer je, kako navodi, pre svega reč o njenom simboličnom povratku. Međutim, kaže, taj smer američke spoljne politike je bio dovoljno zabrinjavajući i pre ovog imenovanja. Šta ovo znači za SrbijuNa pitanje šta povratak bivše američke državne sekretarke na mesto savetnika ministra odbrane znači za Srbiju i Balkan, Aleksandar Pavić kaže da je za nas to dobro kako niko više ne bi imao nikakvih iluzija kada je reč o američkoj politici prema ovim prostorima:„Mi smo već videli povratak tih starih, „klintonističkih“ kadrova koji se opet bave nama, poput Gabrijela Eskobara i Dereka Šolea. Vraća se ta ekipa i ta retorika, opet je antisrpski pristup, opet je samo Dodik kriv za sve što se dešava u BiH i opet je Srbija ta na koju treba izvršiti pritisak. U tom smislu ako je iko imao ikakvu lažnu nadu da će stvari biti drugačije sa dolaskom ove administracije, sama pojava i „povampirenje“ Medlin Olbrajt bi trebalo da ih otrezni.“Ipak, zaključuje Pavić, ona ne može biti opasna kao što je bila 90-ih godina jer niti je više na funkciji na kojoj je bila nekada, niti su Amerika i Srbija onakve kakve su tada bile.„Dok je Olbrajtova bila na čelu Stejt departmenta u Kremlju je bio Jeljcin, a Rusija je bila na kolenima. Danas je situacija bitno drugačija, jer dok se ona bude useljavala u svoj novi kabinet, predsednik Srbije sedeće sa Putinom. U tom smislu iako će Olbrajtova verovatno biti sklona nekim iracionalnim potezima u tom nostalgičnom traganju za zauvek izgubljenom moći i veličinom, Srbija sada ima na svojoj strani jaku Rusiju, a ima i vrlo solidnog saveznika u Kini. Sa Olbrajtovom ili bez nje stvari su se ovde i inače vraćale na vreme devedesetih godina prošlog veka, ali su saveznici i instrumenti koji su nam na raspolaganju danas mnogo jači“, kaže naš sagovornik.Medlin Olbrajt bila je jedan od najvećih zagovornika bombardovanja Jugoslavije i nezavisnosti Kosova. Rečima „Odvratni Srbi“, prokomentarisala je fotografiju žrtava NATO bombardovanja 1999. godine, koju su joj pokazali aktivisti češkog udruženja “Praško proleće”.
https://lat.sputnikportal.rs/20201215/povratak-madlen-olbrajt-medju-odvratne-srbe-kako-je-govorila-prijateljica-albanaca-video-1124105289.html
https://lat.sputnikportal.rs/20201217/zasto-je-medlin-olbrajt-najbolje-resenje-za-srbiju-1124127771.html
srbija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
medlin olbrajt, sad, srbija, kim, džo bajden
medlin olbrajt, sad, srbija, kim, džo bajden
Povratak Medlin Olbrajt: Predsednica komiteta odbrane - za mešanje u tuđe poslove
Medlin Olbrajt je simbol „klintonističke“, globalističke spoljne politike koja zagovara mešanje u tuđe poslove, humanitarne intervencije i ekstremno antirusku, sve više antikinesku i naravno – antisrpsku politiku. Zato je njeno vraćanje na političku scenu simbolički važno, ali je i pokazatelj onoga što se može očekivati od ove administracije.
Ovako politikolog Aleksandar Pavić za Sputnjik komentariše saopštenje Pentagona da je bivša američka državna sekretarka, 84. godišnja Medlin Olbrajt, položila zakletvu kao nova predsednica američkog Odbora za odbrambenu politiku. Ovaj odbor je spoljna savetodavna grupa bivših visokih zvaničnika za nacionalnu bezbednost koji, kako se navodi, „pružaju ministru odbrane i njegovom zameniku nezavisne savete i mišljenja u vezi sa pitanjima odbrambene politike kao odgovor na njihove specifične zadatke“.
Olbrajtova na ovu poziciju dolazi godinu dana nakon što ju je Trampova administracija, zajedno sa drugim stručnjacima za nacionalnu bezbednost, uklonila iz savetodavnog komiteta. Prva je predsednica odbora otkako je ministar odbrane SAD Lojd Ostin pokrenuo reviziju savetodavnih komiteta Pentagona ranije ove godine.
„Medlin Olbrajt je jedna od perjanica „klintonističke elite“ koja i dalje ima vlast nad američkom spoljnom politikom i očigledno je da se samo čekalo da Tramp bude sklonjen pa da oni ponovo preuzmu komandu. Iako ona neće biti na mestu na kome se odlučuje budući da je reč o
savetodavnoj poziciji u domenu odbrambene politike, činjenica da je u pitanju ipak jedno vrlo ugledno i uticajno mesto govori o tome u kom pravcu će spoljna politika SAD ići, ali istovremeno pokazuje da cela ta takozvana vašingtonska liberalna elita nema nove, jake kadrove, nego se i dalje oslanjaju na stare, istrošene i kompromitovane kadrove“, smatra Pavić.
Kako kaže, činjenica da nemaju nove ljude niti ideje govori o krahu američkog političkog establišmenta, koji pokušava da sa istim receptima jednopolarnog sveta nastavi u svetu koji je danas sve samo ne jednopolaran.
I kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović ocenjuje da je u toku povratak ljudi koje je Donald Tramp smenjivao, pa je za predsednika Džoa Bajdena ovaj potez sa vraćanjem Olbrajtove, sa jedne strane, simbolična poruka o „povratku Amerike“.
„To što ona ima 84 godine nema nikakve veze jer im je bitno da se kaže: „Mi smo se vratili“. Druga stvar koju nam ovaj potez govori je da se reinstalira ne samo deo kadrovske garniture tog vremena koje predsednik Bajden oličava, već je to povratak i u ideološkom smislu, odnosno to je poruka koja bi glasila - „to što smo radili poslednjih 30 ili 40 godina je dobro i tome ćemo se vratiti“. Naravno, kritičari tog stava Bajdenu će reći da je to što oličava Medlin Olbrajt zapravo razlog što se Amerika sada našla u situaciji da gubi na svom značaju u svetu, da je izgubila svoj unipolarni trenutak, da je upoprastila svoj trijumf u Hladnom ratu i da ona oličava sve ono što je pogrešno i loše u američkoj spoljnoj politici. Bajden to naravno ne može da razume jer on oličava to isto“, kaže naša sagovornica.
Zabrinjavajući smer spoljne politike SAD
Bivša američka državna sekretarka će, podsećaju sagovornici Sputnjika, biti trajno obeležena ne samo zbog svoje uloge u bombardovanju SR Jugoslavije, već i zbog svog surovog komentara da je „nametanja sankcija Iraku bilo vredno života pola miliona iračke dece“.
„Ona je, na neki način, bila preteča Trampove politike „Amerika na prvom mestu“, jer je najkraće definisala tu istu stvar da je Amerika, navodno, nezamenjiva nacija, da „ona stoji na uzvisini u odnosu na druge i tako vidi mnogo dalje od drugih nacija“. To je, naravno, glupost, ali govori o jednom dubokom nacionalizmu u spoljnopolitičkim odnosima koji je promovisao i sam bivši predsednik Donald Tramp, ali se on, za razliku od Olbrajtove, nije pretvarao da je to nešto drugo“, ističe novinarka.
Ljiljana Smajlović ne veruje da će Olbrajtova imati veliki uticaj na ono što će se dešavati, niti da će moći da promeni smer američke spoljne politike jer je, kako navodi, pre svega reč o njenom simboličnom povratku. Međutim, kaže, taj smer američke spoljne politike je bio dovoljno zabrinjavajući i pre ovog imenovanja.
„Taj smer je – „učinićemo sve što možemo da sprečimo opadanje moći Sjedinjenih Američkih Država i to znači da ćemo na svaki način sprečavati, zaustavljati i obuzdavati jačanje i Rusije i Kine.To je nešto što duboko zabrinjava jer tu formulu „mi smo demokrate, a oni su autoritarci pa je to dovoljan razlog da nam se druge zemlje pridruže u novom Hladnom ratu protiv Rusije i Kine“ smatram jako opasnom po mir u svetu. Ovo, dakle, nije upliv Medlin Olbrajt, već je to Bajdenova politika obuzdavanja Kine koja je kopija obuzdavanja Sovjetskog Saveza iz pedesetih godina prošlog veka i jednako je zabrinjavajuća kao što je bio Hladni rat između Amerike i komunizma“, upozorava kolumnistkinja „Nedeljnika“.
Na pitanje šta povratak bivše američke državne sekretarke na mesto savetnika ministra odbrane znači za Srbiju i Balkan, Aleksandar Pavić kaže da je za nas to dobro kako niko više ne bi imao nikakvih iluzija kada je reč o američkoj politici prema ovim prostorima:
„Mi smo već videli povratak tih starih, „klintonističkih“ kadrova koji se opet bave nama, poput Gabrijela Eskobara i Dereka Šolea. Vraća se ta ekipa i ta retorika, opet je antisrpski pristup, opet je samo Dodik kriv za sve što se dešava u BiH i opet je Srbija ta na koju treba izvršiti pritisak. U tom smislu ako je iko imao ikakvu lažnu nadu da će stvari biti drugačije sa dolaskom ove administracije, sama pojava i
„povampirenje“ Medlin Olbrajt bi trebalo da ih otrezni.“
Ipak, zaključuje Pavić, ona ne može biti opasna kao što je bila 90-ih godina jer niti je više na funkciji na kojoj je bila nekada, niti su Amerika i Srbija onakve kakve su tada bile.
„Dok je Olbrajtova bila na čelu Stejt departmenta u Kremlju je bio Jeljcin, a Rusija je bila na kolenima. Danas je situacija bitno drugačija, jer dok se ona bude useljavala u svoj novi kabinet, predsednik Srbije sedeće sa Putinom. U tom smislu iako će Olbrajtova verovatno biti sklona nekim iracionalnim potezima u tom nostalgičnom traganju za zauvek izgubljenom moći i veličinom, Srbija sada ima na svojoj strani jaku Rusiju, a ima i vrlo solidnog saveznika u Kini.
Sa Olbrajtovom ili bez nje stvari su se ovde i inače vraćale na vreme devedesetih godina prošlog veka, ali su saveznici i instrumenti koji su nam na raspolaganju danas mnogo jači“, kaže naš sagovornik.
Medlin Olbrajt bila je jedan od najvećih zagovornika bombardovanja Jugoslavije i nezavisnosti Kosova. Rečima „Odvratni Srbi“, prokomentarisala je fotografiju žrtava NATO bombardovanja 1999. godine, koju su joj pokazali aktivisti češkog udruženja “Praško proleće”.
