Potresi, skandali, afere: Može li Sebastijan Kurc krenuti u kontraofanzivu
© AFP 2023 / ALEX HALADA
Pratite nas
Iako pristankom da se bivšem kancelaru Sebastijanu Kurcu oduzme imunitet zbog istrage o umešanosti u korupcionaški skandal austrijska Narodna stranka kreće u ofanzivu, popularnost ove stranke drastično je opala. Kurcova politička sudbina ozbiljno je dovedena u pitanje, dok učestalost skandala potkopava poverenje građana u demokratske institucije.
Nakon što je početkom oktobra, pod teretom optužbi, morao da se odrekne funkcije kancelara i da je prepusti Aleksandru Šalenbergu, Sebastijan Kurc postao je vođa poslaničke grupe svoje partije u parlamentu. Ali, sada mu je oduzet poslanički imunitet kako bi tužilaštvo moglo da nastavi sa istragom, a sam Kurc to vidi kao priliku da dokaže da su optužbe protiv njega lažne.
Pada podrška Sebastijanu Kurcu – ne žele ga više ni stranački drugovi
Poslanici Narodne partije (OVP) saglasili su se sa ukidanjem imuniteta za svog lidera, što ukazuje na to da kreću u ofanzivu, s obzirom da je popularnost ove partije desnog centra u drastičnom padu, kaže politikolog Željko Malešević koji živi i radi u Austriji.
Istraživanja javnog mnenja od pre pet dana pokazuju da je popularnost narodnjaka, koji su na vlasti od 2017, od početka afere opala sa oko 40 odsto na oko 25 odsto. Time se OVP po rejtingu izjednačila sa opozicionom Socijaldemokratskom partijom.
Stoga, kaže Malešević, Kurc kreće u ofanzivu po pokrajinskim odborima jer bez njihove podrške ne može da se održi kao lider narodnjaka.
„Sve austrijske stranke imaju jake pokrajinske organizacije i ako tu nemate poverenje, ne vredi vam ako ste na saveznom nivou osigurali vodeću poziciju, pogotovu u OVP, koja ima devet jakih pokrajinskih organizacija, pogotovu na zapadu zemlje i u Gornjoj Austriji. Bez njih ne može da preuzme vođstvo u organizaciji. Sudeći prema informacijama koje kruže po političkoj sceni, predsedavajući pokrajinskih organizacija OVP, odbijaju njegov povratak na mesto kancelara“, objašnjava Malešević.
Narodnjacima na ruku ne ide ni kriza vlade koja je izbila oko pitanja sledećih koraka po pitanju pandemije – ministar zdravlja Volfgang Mikštajn, koji dolazi iz mlađeg koalicionog partnera, Zelenih, traži da se razmisli o uvođenju lokdauna i za vakcinisane, što Narodnjaci odbijaju.
„Po mom mišljenju, pitanje je vremena koliko će vlada opstati. To je sada brak iz nužde, pošto nikome ne odgovaraju izbori u ovom času, u jeku pandemije, ali mislim da duže od par meseci to ovako dalje neće moći da se vuče“, smatra Malešević.
Skandal za skandalom – austrijski građani izgubili poverenje u demokratske institucije
Sebastijan Kurc izgradio je političku karijeru kao izuzetno mlad čovek. Dok je bio šef austrijske diplomatije, mediji su ga nazivali „političkim vunderkindom“, a pošto je 2017, kao lider OVP postao kancelar, nazivali su ga „gospodarem austrijske politike“.
Iako je njegov uspon bio vrtoglav, još je većom brzinom pao sa vlasti. Taj pad utoliko je teži što, ukoliko se optužbe pokažu tačnima, ne samo da postoji mogućnost da ode u zatvor na duži niz godina, već i da će politiku morati zauvek da napusti.
Afera je izbila početkom oktobra, kada je austrijsko tužilaštvo objavilo da su Kurcovi bliski saradnici zloupotrebili državne fondove kako bi potplatili tabloide da pozitivno pišu o lideru OVP, kao i da lažiraju rezultate istraživanja javnog mnenja.
Iako nije direktno pomenut u optužnici, s obzirom da se radi o devetoro ljudi iz njegovog najbližeg okruženja, Kurc je podneo ostavku na funkciju kancelara i postao šef poslaničke grupe svoje partije u parlamentu, u nadi da će iz senke nastaviti da kontroliše vladu.
Austrijska politika nije imuna na skandale i korupcionaške afere. Pomenimo samo neke slučajeve iz bliže istorije: takozvana Jurofajter afera, za koju se smatra da je na potplaćivanje za kupovinu ovog borbenog aviona utrošeno oko 100 miliona evra (posle višedecenijske istrage niko u Austriji nije osuđen); bivši ministar finansija Karl Hajnc Graser nedavno je osuđen na osam godina zatvora zbog primanja mita u vezi sa prodajom stanova u javnoj svojini; tužilaštvo još uvek istražuje povezanost političara sa Hipo Alpe Adria bankom, čija je propast austrijske poreske obveznike koštala 10 milijardi evra.
Pre dve godine, ne treba zaboraviti, pad prve Kurcove vlade izazvao je skandal u čijem je centru bio Hajnc Kristijan Štrahe iz desničarske Slobodarske partije, tadašnjeg koalicionog partnera, koji je na Ibici tajno snimljen u navodnom pokušaju da „moćnoj Ruskinji“ proda političke usluge.
Sve ovo uticalo je, kaže Malešević, da ionako poljuljano poverenje građana u demokratske institucije postane još veće.
„To se vidi po broju izašlih građana na izbore. Izlaznost na izbore u Gornjoj Austriji bila je jako loša, oko 60 odsto, a u gradskim centrima i ispod toga. U Gracu, drugom po veličini gradu u zemlji, izlaznost je bila oko 50 odsto, što je za grad od oko 300 000 stanovnika katastrofa. Sad se razmišlja kao da se poverenje građana u demokratske institucije povrati i uzmu učešće u političkom procesu. To će sigurno biti široka tema sa mnogo diskusije. Šta će svega biti, ne može da se prognozira“, tvrdi Malešević.
Politika treba da se zasniva na društvenom konsenzusu, a ne na jednoj ličnosti
Posleratna politika Austrije dugo je bila dvopartijska. Narodna partija i Socijaldemokratska partija smenjivale su se na vlasti, a često su bile i u velikim koalicijama. Ove dve stranke odigrale su ključnu ulogu u razvoju zemlje kao parlamentarne demokratije i stvaranju austrijske nacije. Poslovica kaže da su narodnjaci i socijaldemokrati ti koji su uspeli da ubede svet da je Hitler Nemac, a Betoven Austrijanac.
Kada je, kao mlada nada evropske politike izbio u prvi plan i namerio se na mesto lidera OVP, Sebastijan Kurc rešio je izmeni imidž stranke i modernizuje je, slično kao što je Toni Bler učinio sa britanskom Laburističkom strankom krajem devedesetih. Imidž narodnjaka toliko je izmenjen da je počelo da se govori o „novoj Narodnoj partiji“, kao što se svojevremeno govorilo o „novim laburistima“. promenjene su čak i tradicionalne stranačke boje – od crne u tirkiznu. Kurc je postao novi mladi predvodnik, sposoban da, iako toliko mlad da, kako su pisali američki novinari, ne bi mogao da se kandiduje za šefa Bele kuće, izmeni lice ne samo austrijske, već i evropske politike.
Međutim, u svemu tome nalazila se i klica propasti; prema Maleševićevim rečima, Kurc je personalizovao politiku – više nije bilo prepoznatljivih naprednjaka, postojao je samo on. I postojao je njegov tim koji se služio metodom „kontrole poruka“, strategije stroge kontrole medija.
„Dosta je toga bilo podređeno njemu, stranka je gurnuta u drugi, ako ne i u treći plan. Sada se ceo taj sistem „nove mlade nade“ urušio. Taj sistem sigurno nije doprinosio jačanju demokratskih institucija. Opet se pokazalo da demokratski sistem ne može da se bazira na jednoj ličnosti. Jak i stabilan demokratski sistem zahteva širok društveni konsenzus. Ako se to gradi na jednoj ličnosti koja lako može da se saplete, to urušava poverenje kod građana“, zaključuje Malešević.
