„Bićemo prvaci sveta“, „Od Stefana Nemanje do Piksija“... Kako je Srbe promenila jedna pobeda
18:01 17.11.2021 (Osveženo: 16:05 01.11.2022)
© Sputnik / Predrag Vasiljević
Pratite nas
Sportski uspeh može da vrati i podigne kolektivno samopouzdanje nacije, da učini da se osetimo jačim, u rangu sa „velikim“, ali to nije specijalnost Srba, ni Balkanaca, tako je sa svim narodima. Najveći benefit zbog odlaska reprezentacije Srbije na Svetsko prvenstvo imaće deca, ali samo ako prepoznaju prave osobine naših fudbalera.
Ovako za Sputnjik erupciju emocija koja ne prestaje zbog pobede reprezentacije Srbije nad Portugalijom i odlazak na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine komentariše socijalni psiholog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Popadić.
On dodaje da je nebrojeno puta dokazano da sportski uspeh može da povrati samopouzdanje ljudima, pa i celoj naciji, iako se ova pojava zasniva na logici koja, kako kaže, nije apsolutno ispravna, ljudi je se drže.
Pobeda koja naciji uliva samopouzdanje
„Najjači smo!“, „Od Stefana Nemanje do Piksija“, „Dušan Silni poraziće sve i u Kataru“, „Bićemo prvaci sveta!“. Ovo su samo neki od komentara sa društvenih mreža i portala koji pokazuju koliko smo porasli u uspehu reprezentacije Srbije.
Popadić kaže da se ljudi osećaju presrećnim zbog pobede, jer se osećaju delom tima koji pobeđuje, to je moja reprezentacija, znači i ja sam zaslužan za uspeh. I veoma ponosan.
„Nelogično deljenje odgovornosti za uspehe je prisutno u ljudskoj laičkoj psihologiji. To se mnogo puta i koristi. Ljudi bi tako trebali da osećaju i odgovornost za neuspehe koje napravi neko iz njihove grupe, ali vidimo da to osećanje nezadovoljstva zbog neuspeha mnogo kraće traje. Ljuti smo na tim koji izgubi, ali ne osećamo se postiđeno. Kad dobije, srećni smo i još i ponosni. Tu postoji laička logika ili matematika koja funkcioniše i koju svi prepoznajemo“, kaže Popadić.
Srbijo zemljo junaka. Mirno spavajte... pic.twitter.com/iJlDXeC2yJ
— Deki 🎩 (@GrandeDeki5) November 14, 2021
On dodaje da ne treba da nas čudi što smo pomislili da ćemo posle Portugalije pobediti i druge, da ćemo u toj pobedi i sami učestvovati, ali i da psihologija u kojoj smo se osetili većim i od najvećih nije specijalnost Srba. Ona se koristi svuda u svetu, zato što je to zgodan način da se utiče na ljude, bilo da govorimo o državi ili nekim manjim grupama, posebno na političkom terenu.
Nacija kao porodica
Nacija se predstavlja ljudima kao velika proširena porodica koja vuče korene iz prošlosti, opstala je, borila se sa drugima, ponosna je na svoje velike uspehe, a svaka velika porodica sebe gleda na isti način.
„Iako je slika o naciji kao porodici iz naučne perspektive detinjasta, pogrešna, to je naučna priča o naciji kao zamišljenoj zajednici, ona se svakako razvija, a i namerno podstiče kod pripadnika jedne nacije, iz različitih razloga. Tada smo solidarniji, spremniji da se ako treba i žrtvujemo za tu naciju. To jača homogenost, homogenizuje naciju, pogotovo u istorijskim iskušenjima. Ljudi sebe vide bukvalno kao braću, srodnike koji su zajednički ugroženi i treba jedni druge da brane.“
Popadić dodaje da se ta predstava jednako prima i kod Nemaca, Amerikanaca, Portugalaca, Rusa, a pogotovo kod manjih naroda, koji sebe vide kao stalno ugroženo pleme koje se snalazi, preživljava među velikim nacijama. Dakle, ovakve pobede mogu da nas izvuku iz često inferiorne pozicije prema „bogatijima i jačima“, ali i ti za koje mislimo da su jači, osećaju se jednako.
Fudbalska reprezentacija Srbije – slavlje posle pobede protiv Portugalije
© Foto : Fudbalski savez Srbije
„Kada se ta slika učvrsti, kada postane najnormalnija, kad svi članovi društva sebe vide na taj način, onda ona doprinosi ovim fenomenima. Kada pobedi fudbalski klub, ili reprezentacija, mi smo pobedili, to smo mi, članovi kluba su mi kao neki rođaci, ja imam njihove osobine, oni imaju moje. Ako su oni bili tako srčani i hrabri, znači da sam u principu i ja takav.“
Mitrović jači od Tesle i Pupina
Ovaj socijalni psiholog objašnjava da isti princip deluje na nas i na individualnom nivou, svako od nas preslikava svoj život na sličicu fudbalera koji nam je doneo pobedu. To je posebno svojstveno mladim ljudima, čak i ako uzor nije iz njihove grupe ili nacije.
„Evo, taj čovek je uspeo zato što je postavio sebi cilj, zato što se trudio, znači da mogu i ja, a ako je uzor i iz moje grupe, ako sam ja svedok njegovog uspeha i truda, onda to ima još življi uticaj na promenu ličnosti. Ako je uzor recimo Mitrović, ili neki drugi fudbaler, to logično više utiče na ljude nego primer Nikole Tesle ili Pupina, što nam je uzor bliži, možemo se lakše s njim identifikovati“, objašnjava Popadić.
Popadić kaže da će odlazak u Katar imati velike benefite, najviše će uticati na mlade da zavole fudbal, provodiće više vremena u igri na otvorenom, sakupljaće i „tapkati“ sličice, dodatno se socijalizovati u vremenu otuđenja zbog elektronske komunikacije.
On podseća da su nekada kada smo bili uspešni u šahu, svi igrali šah, a najbolji noviji primer je Novak Đoković, svi vole, a mnogi su i naučili da igraju tenis.
"Ajd' Ronaldo u svoj atar,
— Dr Aleksandar Babić (@DrAcafaca76) November 15, 2021
mi odosmo u taj Katar!
Ako Bog da, ovog leta
bićemo prvaci sveta!
🇷🇸⚽️🇷🇸⚽️🇷🇸💪🇷🇸⚽️
Sudbu sami sebi krojimo,
nikoga se sad ne bojimo
i nikoga mi ne tintramo:
Dajte Brazil da se igramo!"
Opijenost od pobede često je kratkog veka, možda će nas već prvi poraz vratiti mišljenju da smo najgori. Univerzalni recept za stalni uspeh ne postoji, ali su veliki veliki, zato što decenijama sistemski forsiraju ono što je najvažnije, prave adute.
Tako je Gari Lineker opisao najveće rivale Nemce u čuvenoj rečenici da je fudbal igra koja se igra 90 minuta i na kraju uvek pobede oni koji su bolji zbog svoje poslovične marljivosti i predanosti.
Kako usmeriti pozitivnu energiju
Zato sagovornik Sputnjika skreće pažnju na važnu činjenicu, kaže da ovaj efekat ne treba precenjivati, već da bi bilo dobro usmeriti ga u najboljem pravcu:
„Ako radost zbog pobede i odlazak Srbije na Svetsko prvenstvo dovede samo do toga da se deca interesuju više za fudbal, nego za košarku, to i nije neki naročiti efekat. Ali ako se bude išlo na to da se razvijaju one osobine koje se prepoznaju kod fudbalera, koje su ih dovele do uspeha, to bi moglo da ima zaista pozitivan efekat. Sumnjam da će na taj način mnogo da se priča. Volimo da mislimo, eto kakvi smo mi Srbi, imamo super reprezentaciju, ali ne zato što se trudimo, već, mi smo takvi. Utešno je što tako razmišljaju i Grci, mnogi drugi narodi“, zaključuje Popadić.
