„Arktička artiljerija“: Šta sve mogu nove samohotke za rusku vojsku
© Sputnik / Alekseй Daničev
/ Pratite nas
Ruska vojna industrija uskoro završava rad na nizu modela visokomobilnog artiljerijskog i minobacačkog naoružanja. Prema informacijama iz Ministarstva odbrane Rusije, novi udarni sistemi prilagođeni su za operacije na Artiku.
Među novim tipovima naoružanja nalazi se samohodno artiljerijsko oružje kalibra 152 milimetara „Malva“, samohodni artiljerijski kompleks „Floks“ kalibra 120 milimetara i mobilni minobacač „Drok“ kalibra 82 milimetara. Svi ovi sistemi naoružanja prave se po narudžbini Ministarstva odbrane i uskoro će proći testiranja. Prema mišljenju stručnjaka, s tim naoružanjem u arsenalu kopnenih jedinica na Artiku biće ojačan odbrambeni potencijal Rusije.
Kako kažu u Ministarstvu odbrane, nedavno su kopnene trupe pojačane nabavkom reaktivnih sistema baražne paljbe srednjeg kalibra „Tornado G“ ( modernizovani „Grad“), naprednih samohodnih haubica „Msta S“ kalibra 152 milimetara i mobilnih protivtenkovskih raketnih kompleksa „Hrizantema S“.
„Tornado-G“ ima GPS sistem, što ga čini preciznijim
© Sputnik / Irina Ilicheva
Izviđačke artiljerijske jedinice su opremljene radarskim sistemima za izviđanje vatrenih položaja „Zoopark-1M“, radarskim stanicama „Aistenok“, automatizovanim zvučno-termičkim i zvučno-metričkim kompleksima za artiljerijsko izviđanje, preciziraju u vojnom resoru.
Čitav spektar oružja
Prema informacijama ruskog Ministarstva odbrane, logika razvoja arktičke grupacije Oružanih snaga Rusije uzima u obzir aktuelne vojne pretnje, uključujući povećanje broja vojnih trupa zapadnih država u visokim geografskim širinama. Ruska vojska ne isključuje mogućnost provokacija, sabotaža i agresije od strane SAD i njenih saveznika na Arktiku.
Severna flota je odgovorna za odbranu i bezbednost ruskog Arktika. U aprilu ove godine u njenoj strukturi formiran je 14. vojni korpus, čiji broj, pretpostavlja se, može dostići čak nekoliko desetina hiljada vojnika.
U prvoj polovini septembra jedinice 14. korpusa kopnenih trupa izvele su veliku vežbu na poluostrvu Kola. Njegov scenario predviđao je suprotstavljanje i razbijanje kopnenih grupacija i pomorskog desanta protivničkih snaga koje bi pokušale invaziju na ruski Arktik.
Na manevrima su uvežbavani načini izvođenja odbrane u odgovoru na udar protivnika, koji bi pokušao da pređe u ofanzivu. Takođe, vojnici su uspešno izvršili zadatke opkoljavanja i eliminisanja uslovnog agresora. Kako je saopštila pres služba Severne flote, tokom vežbe korišćena su „savremena sredstva oružane borbe“.
Vojni komentator Viktor Baranec, u razgovoru za RT, ukazao je na važnost obnove vojne opreme kopnenih jedinica Severne flote. Upravo u te svrhe, prema rečima stručnjaka, unapređuju se postojeći udarni sistemi i razvijaju novi tipovi naoružanja, uključujući „Malvu“, „Floks“ i „Drok“.„Rusija se dosta ozbiljno trudi da ima čitav spektar naoružanja neophodnog za zaštitu Arktika, to se takođe odnosi na opremanje kopnenih trupa novom opremom“, izjavio je Baranec.
Samohodno vozilo Malva
© CNII "Burevestnik"
Razvoj artiljerijskih samohotki „Malva“, „Floks“ i „Drok“ vrši se po narudžbini Ministarstva odbrane Ruske Federacije u okviru kompleksa testiranja i konstruktorskih aktivnosti pod nazivom „Nabrosak“ (Skica). Za njihov razvoj zadužen je Centralni naučno-istraživački institut „Burevesnik“ iz Nižnjeg Novgoroda.
Ovi artiljerijski kompleksi i niz drugih tipova vojne tehnike prikazani su u junu na poligonu Smolino (oblast Nižnjeg Novgoroda) kada su visoko ocenjene mogućnosti novih modela ruske odbrambene industrije.
„Tehnika koja se razvija u celini gledano ispunjava savremene zahteve, a očekuje se da će je jedinice dobiti u najskorijoj perspektivi. Prikazani modeli premašuju postojeće u nizu osnovnih taktičko-tehničkih karakteristika“, izjavio je tada zamenik ministra odbrane Aleksej Krivoručko.
„Malva“ je haubica 2A64, koja je montirana na terensku šasiju sa bazom 6010-027 i rasporedom točkova 8x8. Samohotka je opremljena istim artiljerijskim oruđem kao i ruski samohodni top „Msta-S“. Domet gađanja „Malve“ je 24,5 kilometara, dok borbeni komplet čini 30 punjenja, brzina vatre je sedam hitaca u minuti, a masa uz potpuno opterećenje iznosi 32 tone.
Ranije su u SSSR-u i Rusiji samohotke velikih kalibra praktično nisu proizvodile. Zato je „Malva“ netipičan artiljerijski sistem za ruske oružane snage. Zbog svog neobičnog izgleda „Malva“ je u medijima dobila nadimak „haubica-kabriolet“.
Do kraja ove godine prototip „Malve” trebalo bi da završi prijemna testiranja, a zatim da ide na državna, čiji će uspešan završetak omogućiti da ovo oružje bude uvršteno u naoružanje.
Vojni stručnjak Aleksej Hlopatov objašnjava da šasija na točkovima daje „Malvi“ niz prednosti na Artiku. Konkretno, relativno skromni gabariti i težina omogućavaju da ovo vozilo transportuju teški vojno-transportni avioni Vazduhoplovno-kosmičkih snaga. Ovaj kvalitet je od velikog značaja s obzirom na ogromnu veličinu ruske teritorije, objasnio je analitičar.
Ruski arktički samohodni artiljerijski top „Magnolija“
© Foto : Burevestnik Central Scientific Research Institute
„U poređenju sa guseničnim modelima, točkovi kod artiljerijskih samohotki imaju bolju mogućnost manevrisanja, lakše se remontuju i koriste. Geografski gledano, tehnika točkova takođe je važna pošto karakter savremenih konflikata diktira potrebu da se bude spreman za realizaciju ekspedicionih zadataka, odnosno za prebacivanje vojske i tehnike na velika rastojanja“, navodi Hlopotov.
Tehnika za izuzetno niske temperature
Osim „Malve“, u završnoj fazi testiranja je i domaća samohotka „Floks“. Njena serijska proizvodnja biće uspostavljena u pogonima fabrike „Uralvagonzavoda“ nakon završetka državnih testiranja krajem sledeće ili početkom 2023.godine.
Model „Floks“ nastao je na bazi oklopljene modifikacije kamiona „Ural-4320“ koji ima pogon na šest točkova.
U kalibru sličnom „Floksu“, ruska industrija razvija samohodni artiljerijski sistem „Magnolija“. Postavljen je na guseničnu platformu i prilagođen za rad na teškim terenima, uključujući Arktik.
Model „Magnolija“ je borbeno oružje sa poluautomatskim topom kalibra 120 milimetara 2A80. Prevozi se pomoću guseničarskog terenskog vozila DT-10PM „Vitjaz” sa dizel motorom od 800 konjskih snaga.
Dizajn kupole borbenog pododseka „Magnolije“ omogućava kružno horizontalno navođenje i podizanje topa pod uglom od -5 ° do + 80°. Ovaj model može da ispaljuje visokoeksplozivne fragmentacione projektile na udaljenosti do 8,5 km i navođenu municiju na udaljenosti do 10 kilometara. Brzina vatre kod ove samohotke je deset hitaca u minuti, a borbeni komplet sadrži 80 projektila.
Iz klase minobacačkog naoružanja, arktičke kopnene jedinice uskoro bi trebalo da dobiju mobilni kompleks 2S41 „Drok“. Karakteristika ove vrste tehnike je u tome što su konstruktori „Burevestnika“ na najnovije oklopno vozilo „Tajfun VDV“ ugradili borbeni modul sa topom kalibra 82 milimetara.
„Drok“ je u sposoban da gađa mete na udaljenosti do 6 kilometara. Punjenje i usmeravanje oružja vrši posada unutar vozila. Ukoliko je potrebno, vojno osoblje može demontirati minobacač i gađaju neposredno sa kopna.
Samohodni minobacač "Drok" kalibra 82mm na bazi oklopnog vozila "Tajfun" na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu "Armija 2019"
© Sputnik / Mihail Voskresenskiй
/ „Novo visokomobilno artiljerijsko oružje desantnih jedinica moći će da puca iz borbenog odeljenja vozila koristeći obične mine i nove koje imaju povećani domet gađanja, a predviđena je mogućnost i iznošenja minobacača i pucanja neposredno s poligona“, pojašnjava Ministarstvo odbrane.
Prema rečima Viktora Baraneca, ruski stručnjaci pri razvoju novih artiljerijskih i minobacačkih sistema uzimaju u obzir činjenicu da borbena dejstva na velikim geografskim širinama imaju niz važnih specifičnosti.
„Na ekstremno niskim temperaturama artiljerija funkcioniše drugačije nego obično. Ovde nam treba i drukčiji barut, i drukčiji nišanski sistemi. Ali mislim da sve to uzimaju u obzir naši inženjeri i konstruktori koji privode kraju rad na čitavom nizu artiljerskih oruđa za potrebe ruske arktičke grupacije“, zaključuje Baranec.
