https://lat.sputnikportal.rs/20211113/objavljena-deklaracija-novi-ustav-banjaluka-glavni-grad-pale-prestonica-republike-srpske-1131535329.html
Objavljena deklaracija: Novi Ustav, Banjaluka glavni grad, Pale prestonica Republike Srpske
Objavljena deklaracija: Novi Ustav, Banjaluka glavni grad, Pale prestonica Republike Srpske
Sputnik Srbija
Deklaracijom o ustavnim principima, koja bi trebalo da bude razmatrana na predstojećoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, predviđeno je da... 13.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-13T11:47+0100
2021-11-13T11:47+0100
2021-11-13T14:47+0100
region
republika srpska (rs)
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
region
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112150/63/1121506379_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_4eada1372c5f79238e0cb49db9ad168c.jpg
U Deklaraciji, koja je dostavljena Narodnoj skupštini zajedno sa materijalima za posebnu sednicu posvećenu vraćanju nadležnosti Republike Srpske, navodi se da bi novim Ustavom Banjaluka trebalo da postane glavni grad, a Pale prestonica.U dokumentu se precizira da su svi akti koje je nametnuo visoki predstavnik neustavni i da je po Ustavu BiH Parlamentarna skupština odgovorna za donošenje zakona, sprovođenje odluka Predsedništva ili izvršenje nadležnosti Parlamentarne skupštine, zbog čega nije ni imala nadležnost da usvaja zakone koje je nametao visoki predstavnik.U Deklaraciji se ističe da delovanje Ustavnog suda BiH, koji se stavio u funkciju potvrđivanja nepravnih odluka visokog predstavnika i time menjao ustavnu strukturu BiH utvrđenu međunarodnim ugovorom, nanosi veliku štetu odnosima u BiH i doprinosi trajnoj nestabilnosti.Brojnim odlukama Ustavnog suda BiH otimaju se nadležnosti Srpskoj, a njena imovina stavlja se u nadležnost BiH bez ikakvog ustavnog osnova, navodi se u Deklaraciji.U Deklaraciji se dodaje da „sporazumima entiteta o odbrani, o porezu na dodatu vrednost i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, te nadležnosti nisu trajno prenesene na nivo BiH, jer im nisu prethodile izmene i dopune Ustava BiH da bi se stvorio ustavni osnov“, preneo je RTRS.U dokumentu piše i da BiH nema ustavom definisano državnopravno uređenje i ima vrlo ograničene i striktno određene nadležnosti, što je određuje kao državu sa međunarodno priznatim granicama sa nadležnostima u spoljnim odnosima, dok skoro sav unutrašnji suverenitet pripada entitetima.U Deklaraciji se navodi i da Narodna skupština smatra da sadašnju neusklađenost nadležnosti prenesenih na nivo BiH bez promene i dopune Ustava BiH, kao Aneksa četiri Dejtonskog sporazuma, treba prevazići doslednom primenom Ustava BiH koji nedvosmisleno propisuje da će se entiteti u potpunosti pridržavati ovog Ustava BiH.To podrazumeva pravo Narodne skupštine i Vlade Srpske da obustave primenu bilo kog akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH koji nemaju osnov u Ustavu BiH i nisu izričito Ustavom BiH utvrđeni kao nadležnost organa na nivou BiH.Odnosi sa susednim državamaU Deklaraciji se navodi da svakom entitetu pripada pravo na uspostavljanje posebnih paralelnih odnosa sa susednim državama u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom BiH, kao i pravo na sklapanje sporazuma sa državama i međunarodnim organizacijama uz saglasnost Parlamentarne skupštine BiH koja može zakonom predvideti da za određene vrste sporazuma nije potrebna takva saglasnost.Navodi se i da je, prema Ustavu BiH, Predsedništvo BiH nadležno za vođenje spoljne politike, imenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika, predstavljanje BiH u međunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama, pregovaranje, otkazivanje, te uz saglasnost Parlamentarne skupštine ratifikovanje sporazuma BiH.Savet ministara kao obavezan sastav ima predsedavajućeg i samo još dva ministra, spoljnih poslova i spoljne trgovine, navodi se u Deklaraciji.U dokumentu se dodaje da je ranijim zaključcima Narodne skupštine zahtevano da se „kroz zakon ugrade rešenja koja će institucionalno i suštinski sačuvati uticaje entiteta, što podrazumeva formiranje podsaveta entiteta sa jasno definisanom ulogom i procedurom njihovog rada u odnosu na Visoki sudski i tužilački savet BiH“.Osim toga, predviđeno je bilo i da se tekst Sporazuma pre potpisivanja uskladi sa terminologijom iz Ustava i da sedište VSTS BiH bude u Srpskom /Istočnom/ Sarajevu i da će, ukoliko suština ovih zaključaka ne bude sadržana u Predlogu zakona o VSTS BiH, Narodna skupština povući saglasnost na ovaj sporazum na isti način kako je dala, navodi se u Deklaraciji.U materijalima za posebnu sednicu su i informacije o prenosu nadležnosti u oblasti odbrane i bezbednosti, indirektnog oporezivanja i pravosuđa, a predlagači su predsednik Republike Srpske, srpski član Predsedništva BiH, premijer Srpske, kao i poslanički klubovi vladajuće većine u parlamentu Srpske.O oružanim snagamaU predlozima zaključaka u vezi sa Informacijom o prenosu nadležnosti sa Republike Srpske na nivo BiH u oblasti odbrane i bezbednosti, koju će razmatrati parlament Srpske, navodi se da Narodna skupština zadužuje Vladu da joj da u roku do šest meseci uputi na razmatranje i usvajanje zakone iz te oblasti.U zaključcima se dodaje da Skupština povlači saglasnost na odluku o davanju ovlašćenja Vladi da potpiše Sporazum iz 2005. godine.„Zakon o odbrani BiH, Zakon o službi u Oružanim snagama BiH, Zakon o obaveštajno-bezbednosnoj agenciji BiH i Zakon o agenciji za istrage i zaštitu BiH neće se primenjivati na teritoriji Srpske od dana stupanja na snagu zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti“, navodi se u predlogu ovih zaključaka.U Informaciji se podseća da su do prenosa nadležnosti u oblasti odbrane na nivo BiH postojale vojska Srpske i Federacije BiH koje su obavljale svoje ustavne obaveze, ni na koji način ne kršeći Ustav BiH ni Dejtonski mirovni sporazum.U tom dokumentu se ističe da se na početku procesa reforme odbrane u BiH Srpska zvanično zalagala za politiku demilitarizacije BiH, kao postkonfliktnog društva, što, nažalost, nije prihvaćeno od druge strane, Federacije BiH i međunarodnih učesnika u procesu reforme.„Od razmatranih pozitivnih efekata reforme odbrane, za Srpsku nije ostvaren niti jedan od očekivanih. Na finansijskom planu Srpska nije smanjila izdvajanje za odbranu, niti je kroz ovakav sistem politika odbrane Republike Srpske poboljšana. Takođe, procesi u oblasti politike odbrane u BiH su u suprotnosti sa politikom vojne neutralnosti Srpske, a u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o vojnoj neutralnosti“, navedeno je u Informaciji.Na osnovu odluke visokog predstavnika Pedija Ešdauna 2002. godine usvojen je novi zakon o Savetu ministara kada je formirano novo ministarstvo bezbednosti.„S obzirom da Ustav BiH nije propisao nadležnost BiH u oblasti bezbednosti, formiranjem Ministarstva bezbednosti prenesen je deo nadležnosti entiteta. Takođe, odlukom visokog predstavnika prekršen je Ustav BiH, s obzirom da odluka visokog predstavnika ne predstavlja osnov za izmenu Ustava BiH, odnosno Ustav BiH ne poznaje odluke visokog predstavnika kao jedan od načina ni za izmenu Ustava BiH ni za prenos nadležnosti“, piše, između ostalog, u Informaciji.
https://lat.sputnikportal.rs/20211112/ponovo-su-se-podigli-oni-koji-su-raspirivali-rat-dodik-o-bih-i-statusu-srpske-1131525664.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211112/jedinstvo-srba-i-vracanje-nadleznosti-kljucno-za-srpsku-video-1131519930.html
republika srpska (rs)
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
republika srpska (rs), region – politika, bosna i hercegovina (bih), region
republika srpska (rs), region – politika, bosna i hercegovina (bih), region
Objavljena deklaracija: Novi Ustav, Banjaluka glavni grad, Pale prestonica Republike Srpske
11:47 13.11.2021 (Osveženo: 14:47 13.11.2021) Deklaracijom o ustavnim principima, koja bi trebalo da bude razmatrana na predstojećoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, predviđeno je da Vlada, u saradnji sa predsednicom Republike, pripremi tekst Ustava Republike Srpske kojim će se potvrditi sve nadležnosti Srpske, osim onih koje po Ustavu Bosne i Hercegovine pripadaju BiH.
U Deklaraciji, koja je dostavljena Narodnoj skupštini zajedno sa materijalima za posebnu sednicu posvećenu vraćanju nadležnosti Republike Srpske, navodi se da bi novim Ustavom Banjaluka trebalo da postane glavni grad, a Pale prestonica.
U dokumentu se precizira da su svi akti koje je nametnuo visoki predstavnik neustavni i da je po Ustavu BiH Parlamentarna skupština odgovorna za donošenje zakona, sprovođenje odluka Predsedništva ili izvršenje nadležnosti Parlamentarne skupštine, zbog čega nije ni imala nadležnost da usvaja zakone koje je nametao visoki predstavnik.
U Deklaraciji se ističe da delovanje Ustavnog suda BiH, koji se stavio u funkciju potvrđivanja nepravnih odluka visokog predstavnika i time menjao ustavnu strukturu BiH utvrđenu međunarodnim ugovorom, nanosi veliku štetu odnosima u BiH i doprinosi trajnoj nestabilnosti.
Brojnim odlukama Ustavnog suda BiH otimaju se nadležnosti Srpskoj, a njena imovina stavlja se u nadležnost BiH bez ikakvog ustavnog osnova, navodi se u Deklaraciji.
U Deklaraciji se dodaje da „sporazumima entiteta o odbrani, o porezu na dodatu vrednost i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, te nadležnosti nisu trajno prenesene na nivo BiH, jer im nisu prethodile izmene i dopune Ustava BiH da bi se stvorio ustavni osnov“,
preneo je RTRS.
„Nije bilo ni naknadnih ustavnih promena, pa su i te nadležnosti neustavne i samim tim privremene“, stoji u Deklaraciji.
U dokumentu piše i da BiH nema ustavom definisano državnopravno uređenje i ima vrlo ograničene i striktno određene nadležnosti, što je određuje kao državu sa međunarodno priznatim granicama sa nadležnostima u spoljnim odnosima, dok skoro sav unutrašnji suverenitet pripada entitetima.
U Deklaraciji se navodi i da Narodna skupština smatra da sadašnju neusklađenost nadležnosti prenesenih na nivo BiH bez promene i dopune Ustava BiH, kao Aneksa četiri Dejtonskog sporazuma, treba prevazići doslednom primenom Ustava BiH koji nedvosmisleno propisuje da će se entiteti u potpunosti pridržavati ovog Ustava BiH.
To podrazumeva pravo Narodne skupštine i Vlade Srpske da obustave primenu bilo kog akta, mere ili aktivnosti organa i institucija na nivou BiH koji nemaju osnov u Ustavu BiH i nisu izričito Ustavom BiH utvrđeni kao nadležnost organa na nivou BiH.
Odnosi sa susednim državama
U Deklaraciji se navodi da svakom entitetu pripada pravo na uspostavljanje posebnih paralelnih odnosa sa susednim državama u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom BiH, kao i pravo na sklapanje sporazuma sa državama i međunarodnim organizacijama uz saglasnost Parlamentarne skupštine BiH koja može zakonom predvideti da za određene vrste sporazuma nije potrebna takva saglasnost.
Navodi se i da je, prema Ustavu BiH, Predsedništvo BiH nadležno za vođenje spoljne politike, imenovanje ambasadora i drugih međunarodnih predstavnika, predstavljanje BiH u međunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama, pregovaranje, otkazivanje, te uz saglasnost Parlamentarne skupštine ratifikovanje sporazuma BiH.
Savet ministara kao obavezan sastav ima predsedavajućeg i samo još dva ministra, spoljnih poslova i spoljne trgovine, navodi se u Deklaraciji.
U dokumentu se dodaje da je ranijim zaključcima Narodne skupštine zahtevano da se „kroz zakon ugrade rešenja koja će institucionalno i suštinski sačuvati uticaje entiteta, što podrazumeva formiranje podsaveta entiteta sa jasno definisanom ulogom i procedurom njihovog rada u odnosu na Visoki sudski i tužilački savet BiH“.
Osim toga, predviđeno je bilo i da se tekst Sporazuma pre potpisivanja uskladi sa terminologijom iz Ustava i da sedište VSTS BiH bude u Srpskom /Istočnom/ Sarajevu i da će, ukoliko suština ovih zaključaka ne bude sadržana u Predlogu zakona o VSTS BiH, Narodna skupština povući saglasnost na ovaj sporazum na isti način kako je dala, navodi se u Deklaraciji.
U materijalima za posebnu sednicu su i informacije o prenosu nadležnosti u oblasti odbrane i bezbednosti, indirektnog oporezivanja i pravosuđa, a predlagači su predsednik Republike Srpske, srpski član Predsedništva BiH, premijer Srpske, kao i poslanički klubovi vladajuće većine u parlamentu Srpske.
U predlozima zaključaka u vezi sa Informacijom o prenosu nadležnosti sa Republike Srpske na nivo BiH u oblasti odbrane i bezbednosti, koju će razmatrati parlament Srpske, navodi se da Narodna skupština zadužuje Vladu da joj da u roku do šest meseci uputi na razmatranje i usvajanje zakone iz te oblasti.
„Narodna skupština zadužuje Vladu da na ovom planu povuče saglasnost na Sporazum o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane na institucije BiH ranije potpisan sa Vladom Federacije BiH“, kaže se u dokumentu.
U zaključcima se dodaje da Skupština povlači saglasnost na odluku o davanju ovlašćenja Vladi da potpiše Sporazum iz 2005. godine.
„Zakon o odbrani BiH, Zakon o službi u Oružanim snagama BiH, Zakon o obaveštajno-bezbednosnoj agenciji BiH i Zakon o agenciji za istrage i zaštitu BiH neće se primenjivati na teritoriji Srpske od dana stupanja na snagu zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti“, navodi se u predlogu ovih zaključaka.
U Informaciji se
podseća da su do prenosa nadležnosti u oblasti odbrane na nivo BiH postojale vojska Srpske i Federacije BiH koje su obavljale svoje ustavne obaveze, ni na koji način ne kršeći Ustav BiH ni Dejtonski mirovni sporazum.
U tom dokumentu se ističe da se na početku procesa reforme odbrane u BiH Srpska zvanično zalagala za politiku demilitarizacije BiH, kao postkonfliktnog društva, što, nažalost, nije prihvaćeno od druge strane, Federacije BiH i međunarodnih učesnika u procesu reforme.
„Od razmatranih pozitivnih efekata reforme odbrane, za Srpsku nije ostvaren niti jedan od očekivanih. Na finansijskom planu Srpska nije smanjila izdvajanje za odbranu, niti je kroz ovakav sistem politika odbrane Republike Srpske poboljšana. Takođe, procesi u oblasti politike odbrane u BiH su u suprotnosti sa politikom vojne neutralnosti Srpske, a u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o vojnoj neutralnosti“, navedeno je u Informaciji.
Na osnovu odluke visokog predstavnika Pedija Ešdauna 2002. godine usvojen je novi zakon o Savetu ministara kada je formirano novo ministarstvo bezbednosti.
„S obzirom da Ustav BiH nije propisao nadležnost BiH u oblasti bezbednosti, formiranjem Ministarstva bezbednosti prenesen je deo nadležnosti entiteta. Takođe, odlukom visokog predstavnika prekršen je Ustav BiH, s obzirom da odluka visokog predstavnika ne predstavlja osnov za izmenu Ustava BiH, odnosno Ustav BiH ne poznaje odluke visokog predstavnika kao jedan od načina ni za izmenu Ustava BiH ni za prenos nadležnosti“, piše, između ostalog, u Informaciji.
