https://lat.sputnikportal.rs/20211112/ko-udara-na-lukasenka-preko-poljske-1131504521.html
Ko udara na Lukašenka preko Poljske
Ko udara na Lukašenka preko Poljske
Sputnik Srbija
„Instrumentalizacija migranata u političke svrhe je neprihvatljiva!“ Uz tu konstataciju, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je članice... 12.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-12T21:24+0100
2021-11-12T21:24+0100
2021-12-15T15:34+0100
svet
svet
komentari i analitika
poljska
belorusija
svet – politika
migrantska kriza na belorusko-poljskoj granici
emisija „prorok“
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0c/1131505621_0:0:3315:1864_1920x0_80_0_0_3a183dfc53dab861e3eef073a9759660.jpg
Jer, dok se iz Brisela, Berlina, Varšave i Viljnusa ponavlja kako „talasi migranata“ pristižu sa istoka, činjenica je i da se odigrava ubrzana militarizacija pograničnog pojasa prema Belorusiji, bez ikakvih prethodnih najava i poštovanja davno razrađenih procedura.Poljska je rasporedila 12.000, Litvanija 1.200 vojnika. Vojne jedinice su u borbenoj gotovosti. Na to treba dodati i graničare i policijske snage raznih namena, uključujući antiterorističke jedinice, kojih je ukupno preko 6.000. Dvanaest članica NATO-a ima manje ili otprilike sličan broj vojnika u aktivnom sastavu koliko je vojnih i policijskih snaga na beloruskoj granici.Postoji li državno rukovodstvo bilo gde na svetu koje nešto ovako ne bi shvatilo kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti? Po čemu je to Belorusija izuzetak?Činjenica je i da do potpune eskalacije dolazi samo nekoliko dana nakon oštrog sukoba Varšave i EU, uzrokovanog odlukom o podređenosti „evro–legislative“ u odnosu na poljsko zakonodavstvo. Zatim je Brisel najavio da će Poljska plaćati kaznu od milion evra dnevno, a Poljska da će vetirati razne predloge unutar EU.Pat pozicija, u praksi eventualno (najranije!) rešiva na novim parlamentarnim izborima, a oni su tek na jesen 2023. godine. A ko zna šta se sve još može odigrati do tada?Kome odgovara porast tenzijaPorast tenzija oko „migrantskog pitanja“ i prebacivanje fokusa na Belorusiju sasvim odgovara i Briselu i Varšavi. Između EU i Poljske nema dogovora, ali ima podsećanja zašto su jedni drugima bitni i odlaganja do daljeg neprijatne rasprave koja jednostavno ne može imati dobar ishod. Ta rasprava bi ili ponovo pokazala slabost EU i otvorila vrata da i drugi prate poljski primer, ili bi naterala poljsku vlast na kampanju o „Polegzitu“.Što se migranata i Belorusije tiče, njen položaj u celoj ovoj stvari donekle se može uporediti sa situacijom u kojoj se našla Turska 2014. godine. Odnekle, postoje i razlike i to pre svega u brojevima.„Svetska vest“, a 15 hiljada migranataDok su preko teritorije Turske prešli milioni, procene su da je trenutno migranata na teritoriji Belorusije oko 15 hiljada. Od toga, incident na granici izazvalo je najviše njih 3 hiljade. U pojedinim trenucima, toliko ih je dnevno ulazilo u Srbiju na Preševu!Optuživati beloruske vlasti kako ništa nisu preduzimale da upravljaju krizom niti je korektno, niti je tačno. Uz malo truda mogu se pronaći informacije u beloruskim sredstvima javnog informisanja ili na stranicama zvaničnih institucija.Samo tokom septembra i oktobra 2021. godine pooštrene su mere izdavanja viza za građane čitavog niza država, aktivirani su mehanizmi međunarodne saradnje na tom polju, zabranjivan je ulazak u zemlju na graničnim prelazima, deportovani su u zemlje porekla pojedinci sa neurednim dokumentima (pri čemu se podvlači da deportacije u proseku koštaju oko 1.000 dolara po osobi), a recimo, više od 600 studenata napustilo je svoje mesto boravka prijavljeno na teritoriji Belorusije. Pretpostavka je, oni koji su zloupotrebljavali status studenta da bi „prebegli“ u EU.Kakav je pogled iz BelorusijeZa razliku od ranijih slučajeva zabeleženih u jugoistočnoj Evropi, kada su granice ostajale „otvorene“, čak i u slučaju članica EU i NATO-a, te ih je mogao prelaziti svako (otuda ogroman broj migranata sa „privremenim papirima“ u kojima se navodi da su rođeni 1. januara neke godine), beloruske službe se očigledno trude da „zatvore rupe“, uspostave red i uvedu princip selektivnosti.Kada je reč o izbeglicama kojima se, opet po međunarodnim normama na koje se upravo pozivala EU pre nekoliko godina, mora obezbediti „nesmetani prolaz“, njih su često poljske i litvanske vlasti prisilno vraćale na teritoriju Belorusije.Ilustrativan je primer iračkog državljanina, pronađenog 21. septembra u besvesnom stanju nedaleko od graničnog prelaza Tušemlja, a koji je kod sebe imao pasoš i negativan PCR test poljske zdravstvene ustanove. Pre vraćanja u pogranični pojas uredno je ispitano da li je zaražen!? Za razliku od optužbi koje stižu iz EU, pogled iz Belorusije na krizu koja traje sasvim je drugačiji.„Nemačka, Nemačka“, skandirala je grupa migranata okupljena na belorusko–poljskoj granici. Jasno je kuda su se zaputili, ondašnji poziv dobrodošlice Angele Merkel i dalje im odzvanja u ušima, sasvim je sigurno da nemaju nameru ostajati u Istočnoj Evropi.Odzvanja im u ušima i poziv SAD da se omogući odlazak Avganistancima koji žele da napuste ognjišta nakon talibanske* pobede, a još se tom pozivu pridružilo stotinjak drugih država. Kada mogu Paštuni, zašto ne mogu i ostali? Logika kojom se rukovode sasvim je jednostavna!Sasvim je jednostavno i rešiti ovaj problem u bilateralnoj komunikaciji Brisela, ili čak samo Varšave i Viljnusa sa Minskom.Kampanja EU protiv LukašenkaTreba ponoviti, ovoga puta ne radi se o milionima ljudi, već o stostruko manjem broju. Ako ne može drugačije, onda dogovorom po istom modelu kao što je to urađeno sa Turskom. Međutim, ovde dolazi do, kako reče fon der Lajenova, „instrumentalizacije migranata u političke svrhe!“EU vodi žestoku kampanju protiv Aleksandra Lukašenka, opterećena frustracijama koje su usledile nakon neuspeha obojene revolucije i čitavog niza pretrpljenih političkih poraza. Umesto da inaugurišu Svetlanu Tihanovsku, dobili su Saveznu državu Rusije i Belorusije, produžavanje sporazuma o razmeštanju ruskih vojnih instalacija u Belorusiji na još dvadeset pet godina i istiskivanje dugo i strpljivo građenog zapadnog uticaja u Minsku.Zapad je u Belorusiji zaigrao na „sve ili ništa“ i naposletku dobio „ništa“. Migrantska kriza se zloupotrebljava kako bi bio organizovan novi krug pritisaka na Belorusiju, a usput i kako bi se ogromni problem na relaciji Brisel—Varšava gurnuo pod tepih. Čini im se kako je to rešenje. Makar i privremeno.Međutim, u svemu ovome uočava se i jedan onespokojavajući detalj. To je onih dvadesetak hiljada vojnika i policajaca u punoj borbenoj gotovosti na graničnoj liniji sa Belorusijom. Takav postupak niti doprinosi deeskalaciji, niti ukazuje da postoji politička volja da se do rešenja dođe dogovorom. A pri svemu tome, kako je istakao Sergej Lavrov „odnosi Rusije i NATO-a ne mogu se nazvati katastrofalnim, jer uopšte nema odnosa između Rusije i NATO-a“.Eskalacija na granici može biti kobna i ugroziti bezbednost celokupne Evrope. Jedan nekontrolisani incident će doprineti tome. Umesto pretnji, bilo bi bolje otvoriti kanal za komunikaciju sa Minskom. U suprotnom, ko zna kako se sve može završiti. Pretnje sankcijama i jednostrani potezi tu ništa neće rešiti.*Organizacija je pod sankcijama UN zbog terorističkih aktivnosti
https://lat.sputnikportal.rs/20211112/minsk-varsava-i-vilnjus-iskoriscavaju-situaciju-sa-migrantima-za-izvlacenje-sredstava-iz-eu-1131497067.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211112/belorusija-grupa-migranata-probila-bodljikavu-zicu-i-usla-u-poljsku-video-1131499113.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211111/odakle-dolaze-i-kuda-idu-beloruski-migranti-1131473604.html
poljska
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, komentari i analitika, poljska, belorusija, svet – politika, migrantska kriza na belorusko-poljskoj granici, emisija „prorok“, analize i mišljenja
svet, komentari i analitika, poljska, belorusija, svet – politika, migrantska kriza na belorusko-poljskoj granici, emisija „prorok“, analize i mišljenja
Ko udara na Lukašenka preko Poljske
21:24 12.11.2021 (Osveženo: 15:34 15.12.2021) „Instrumentalizacija migranata u političke svrhe je neprihvatljiva!“ Uz tu konstataciju, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je članice EU da prošire sankcije protiv beloruskih vlasti. Instrumentalizacije migrantskog problema u političke svrhe svakako ima, samo je otvoreno — ko to čini?
Jer, dok se iz Brisela, Berlina, Varšave i Viljnusa ponavlja kako „talasi migranata“ pristižu sa istoka, činjenica je i da se odigrava ubrzana militarizacija pograničnog pojasa prema Belorusiji, bez ikakvih prethodnih najava i poštovanja davno razrađenih procedura.
Poljska je rasporedila 12.000, Litvanija 1.200 vojnika. Vojne jedinice su u borbenoj gotovosti. Na to treba dodati i graničare i policijske snage raznih namena, uključujući antiterorističke jedinice, kojih je ukupno preko 6.000. Dvanaest članica NATO-a ima manje ili otprilike sličan broj vojnika u aktivnom sastavu koliko je vojnih i policijskih snaga na beloruskoj granici.
Postoji li državno rukovodstvo bilo gde na svetu koje nešto ovako ne bi shvatilo kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti? Po čemu je to Belorusija izuzetak?
Činjenica je i da do potpune eskalacije dolazi samo nekoliko dana nakon oštrog sukoba Varšave i EU, uzrokovanog odlukom o podređenosti „evro–legislative“ u odnosu na poljsko zakonodavstvo. Zatim je Brisel najavio da će Poljska plaćati kaznu od milion evra dnevno, a Poljska da će vetirati razne predloge unutar EU.
Pat pozicija, u praksi eventualno (najranije!) rešiva na novim parlamentarnim izborima, a oni su tek na jesen 2023. godine. A ko zna šta se sve još može odigrati do tada?
Kome odgovara porast tenzija
Porast tenzija oko „migrantskog pitanja“ i prebacivanje fokusa na Belorusiju sasvim odgovara i Briselu i Varšavi. Između EU i Poljske nema dogovora, ali ima podsećanja zašto su jedni drugima bitni i odlaganja do daljeg neprijatne rasprave koja jednostavno ne može imati dobar ishod. Ta rasprava bi ili ponovo pokazala slabost EU i otvorila vrata da i drugi prate poljski primer, ili bi naterala poljsku vlast na kampanju o „Polegzitu“.
Što se migranata i Belorusije tiče, njen položaj u celoj ovoj stvari donekle se može uporediti sa situacijom u kojoj se našla Turska 2014. godine. Odnekle, postoje i razlike i to pre svega u brojevima.
„Svetska vest“, a 15 hiljada migranata
Dok su preko teritorije Turske prešli milioni, procene su da je trenutno migranata na teritoriji Belorusije oko 15 hiljada. Od toga, incident na granici izazvalo je najviše njih 3 hiljade. U pojedinim trenucima, toliko ih je dnevno ulazilo u Srbiju na Preševu!
Optuživati beloruske vlasti kako ništa nisu preduzimale da upravljaju krizom niti je korektno, niti je tačno. Uz malo truda mogu se pronaći informacije u beloruskim sredstvima javnog informisanja ili na stranicama zvaničnih institucija.
Samo tokom septembra i oktobra 2021. godine pooštrene su mere izdavanja viza za građane čitavog niza država, aktivirani su mehanizmi međunarodne saradnje na tom polju, zabranjivan je ulazak u zemlju na graničnim prelazima, deportovani su u zemlje porekla pojedinci sa neurednim dokumentima (pri čemu se podvlači da deportacije u proseku koštaju oko 1.000 dolara po osobi), a recimo, više od 600 studenata napustilo je svoje mesto boravka prijavljeno na teritoriji Belorusije. Pretpostavka je, oni koji su zloupotrebljavali status studenta da bi „prebegli“ u EU.
Kakav je pogled iz Belorusije
Za razliku od ranijih slučajeva zabeleženih u jugoistočnoj Evropi, kada su granice ostajale „otvorene“, čak i u slučaju članica EU i NATO-a, te ih je mogao prelaziti svako (otuda ogroman broj migranata sa „privremenim papirima“ u kojima se navodi da su rođeni 1. januara neke godine), beloruske službe se očigledno trude da „zatvore rupe“, uspostave red i uvedu princip selektivnosti.
Kada je reč o izbeglicama kojima se, opet po međunarodnim normama na koje se upravo pozivala EU pre nekoliko godina, mora obezbediti „nesmetani prolaz“, njih su često poljske i litvanske vlasti prisilno vraćale na teritoriju Belorusije.
Ilustrativan je primer iračkog državljanina, pronađenog 21. septembra u besvesnom stanju nedaleko od graničnog prelaza Tušemlja, a koji je kod sebe imao pasoš i negativan PCR test poljske zdravstvene ustanove. Pre vraćanja u pogranični pojas uredno je ispitano da li je zaražen!? Za razliku od optužbi koje stižu iz EU, pogled iz Belorusije na krizu koja traje sasvim je drugačiji.
„Nemačka, Nemačka“, skandirala je grupa migranata okupljena na belorusko–poljskoj granici. Jasno je kuda su se zaputili, ondašnji poziv dobrodošlice Angele Merkel i dalje im odzvanja u ušima, sasvim je sigurno da nemaju nameru ostajati u Istočnoj Evropi.
Odzvanja im u ušima i poziv SAD da se omogući odlazak Avganistancima koji žele da napuste ognjišta nakon talibanske* pobede, a još se tom pozivu pridružilo stotinjak drugih država. Kada mogu Paštuni, zašto ne mogu i ostali? Logika kojom se rukovode sasvim je jednostavna!
Sasvim je jednostavno i rešiti ovaj problem u bilateralnoj komunikaciji Brisela, ili čak samo Varšave i Viljnusa sa Minskom.
Kampanja EU protiv Lukašenka
Treba ponoviti, ovoga puta ne radi se o milionima ljudi, već o stostruko manjem broju. Ako ne može drugačije, onda dogovorom po istom modelu kao što je to urađeno sa Turskom. Međutim, ovde dolazi do, kako reče fon der Lajenova, „instrumentalizacije migranata u političke svrhe!“
EU vodi žestoku kampanju protiv Aleksandra Lukašenka, opterećena frustracijama koje su usledile nakon neuspeha obojene revolucije i čitavog niza pretrpljenih političkih poraza. Umesto da inaugurišu Svetlanu Tihanovsku, dobili su Saveznu državu Rusije i Belorusije, produžavanje sporazuma o razmeštanju ruskih vojnih instalacija u Belorusiji na još dvadeset pet godina i istiskivanje dugo i strpljivo građenog zapadnog uticaja u Minsku.
Zapad je u Belorusiji zaigrao na „sve ili ništa“ i naposletku dobio „ništa“. Migrantska kriza se zloupotrebljava kako bi bio organizovan novi krug pritisaka na Belorusiju, a usput i kako bi se ogromni problem na relaciji Brisel—Varšava gurnuo pod tepih. Čini im se kako je to rešenje. Makar i privremeno.
Međutim, u svemu ovome uočava se i jedan onespokojavajući detalj. To je onih dvadesetak hiljada vojnika i policajaca u punoj borbenoj gotovosti na graničnoj liniji sa Belorusijom. Takav postupak niti doprinosi deeskalaciji, niti ukazuje da postoji politička volja da se do rešenja dođe dogovorom. A pri svemu tome, kako je istakao Sergej Lavrov „odnosi Rusije i NATO-a ne mogu se nazvati katastrofalnim, jer uopšte nema odnosa između Rusije i NATO-a“.
Eskalacija na granici može biti kobna i ugroziti bezbednost celokupne Evrope. Jedan nekontrolisani incident će doprineti tome. Umesto pretnji, bilo bi bolje otvoriti kanal za komunikaciju sa Minskom. U suprotnom, ko zna kako se sve može završiti. Pretnje sankcijama i jednostrani potezi tu ništa neće rešiti.
*Organizacija je pod sankcijama UN zbog terorističkih aktivnosti
