https://lat.sputnikportal.rs/20211106/zasto-su-ljudi-sve-visi-1131330488.html
Zašto su ljudi sve viši?
Zašto su ljudi sve viši?
Sputnik Srbija
Holanđani i Letonke najviši su na planeti, a za porast visine ljudi u prethodnih 100 godina zaslužni su pre svega kvalitetnija ishrana, bolja higijena i... 06.11.2021, Sputnik Srbija
2021-11-06T11:38+0100
2021-11-06T11:38+0100
2021-11-06T11:38+0100
društvo
srbija
srbija – društvo
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112234/79/1122347956_0:81:1920:1161_1920x0_80_0_0_84852698851eb4ec04b4f6d808103344.jpg
Na istraživanju sprovedenom u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom radilo je oko 800 stručnjaka širom sveta, koji su zaključili da su podaci o visini značajan pokazatelj kvaliteta ishrane i zdravstvene zaštite, što je tesno povezano sa ukupnim ekonomskim razvojem zemlje, ali i da genetika tu takođe igra značajnu ulogu.Za Holanđane već dugo godina važi da su najviši na svetu, što je posebno čudno imajući u vidu da su ljudi u ravničarskim krajevima nižeg rasta u poređenju sa onima iz planinskih.Fizička aktivnost i sport svakako će pomoći u pravilnom telesnom razvoju.Ishrana takođe igra važnu ulogu, ali i to da deca ne žive u stresnim sredinama.U posmatranom periodu najviše su porasle Južnokorejke, čak 20 centimetara, a među muškarcima Iranci, koji su prosečno postali viši za 16,5 centimetara.Gordana Šurlan takođe navodi i još jednu važnu osobinu kod visine, a to je da su visoki muškarci poželjniji, pa se njihovi geni lakše nastavljaju.Ipak, kod takvih naglih promena, Šurlanova kaže da socio-ekonomski aspekti igraju važnu ulogu. Ljudi danas u tim zemljama mnogo bolje žive, imaju bolju zdravstvenu zaštitu i pod manjim su stresom nego što je to početkom veka bio slučaj.Koliko je način života važan pokazuju i podaci za Amerikance, koji su sa 3. i 4. pozicije 1914. godine pali na 37. i 42. mesto. Šurlanova objašnjava da se tu vidi koliko loša ishrana (brza hrana, odnosno „džank fud“) i manja fizička aktivnost utiču na rast i razvoj.
https://lat.sputnikportal.rs/20190622/kraj-evolucije-coveka-zasto-necemo-vise-rasti-i-razvijati-se--1120114730.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
visina, prosečna visina, prosečna visina u svetu, najviše nacije, najviši ljudi na svetu, visina, prosečna visina, prosečna visina u svetu, najviše nacije, najviši ljudi na svetu
visina, prosečna visina, prosečna visina u svetu, najviše nacije, najviši ljudi na svetu, visina, prosečna visina, prosečna visina u svetu, najviše nacije, najviši ljudi na svetu
Zašto su ljudi sve viši?
Holanđani i Letonke najviši su na planeti, a za porast visine ljudi u prethodnih 100 godina zaslužni su pre svega kvalitetnija ishrana, bolja higijena i zdravstvena zaštita.
Na istraživanju sprovedenom u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom radilo je oko 800 stručnjaka širom sveta, koji su zaključili da su podaci o visini značajan pokazatelj kvaliteta ishrane i zdravstvene zaštite, što je tesno povezano sa ukupnim ekonomskim razvojem zemlje, ali i da genetika tu takođe igra značajnu ulogu.
„Postoje dve vrste osobina što se genetike tiče. Kvalitativne i kvantitativne, odnosno one koje su merljive. Njih određuje više gena, ali i faktori spoljašnje sredine. Od spoljašnjih faktora najznačajniji su ishrana, higijena, ali i bolesti od najranijeg detinjstva“,
objašnjava genetičarka prof. dr Gordana Šurlan za RTS.
Za Holanđane već dugo godina važi da su najviši na svetu, što je posebno čudno imajući u vidu da su ljudi u ravničarskim krajevima nižeg rasta u poređenju sa onima iz planinskih.
Fizička aktivnost i sport svakako će pomoći u pravilnom telesnom razvoju.
„Igranje košarke pomoći će da porastete, ali nije presudno za to. Evo vam primer Zorana Moke Slavnića, koji nije bio mnogo visok u poređenju sa drugim košarkašima. To je zato što nije imao gene koji su mogli da ispolje“, navodi Šurlanova.
Ishrana takođe igra važnu ulogu, ali i to da deca ne žive u stresnim sredinama.
U posmatranom periodu najviše su porasle Južnokorejke, čak 20 centimetara, a među muškarcima Iranci, koji su prosečno postali viši za 16,5 centimetara.
Gordana Šurlan takođe navodi i još jednu važnu osobinu kod visine, a to je da su visoki muškarci poželjniji, pa se njihovi geni lakše nastavljaju.
Ipak, kod takvih naglih promena, Šurlanova kaže da socio-ekonomski aspekti igraju važnu ulogu. Ljudi danas u tim zemljama mnogo bolje žive, imaju bolju zdravstvenu zaštitu i pod manjim su stresom nego što je to početkom veka bio slučaj.
Koliko je način života važan pokazuju i podaci za Amerikance, koji su sa 3. i 4. pozicije 1914. godine pali na 37. i 42. mesto. Šurlanova objašnjava da se tu vidi koliko loša ishrana (brza hrana, odnosno „džank fud“) i manja fizička aktivnost utiču na rast i razvoj.
