Pandemija kao pozorišni preporod: Mejnstrim ostaje zabava za zapadnjački svet /foto/
19:19 04.11.2021 (Osveženo: 13:53 24.01.2022)
© Foto : Ustupio Sputnjiku Jovan Vidaković
Pratite nas
Mejnstrim je i dalje srednji, mlaki nivo pozorišta. I uglavnom služi za zabavljanje zapadnjačkog sveta. To se nas ne tiče. Pandemija je napravila jednu izuzetnu stvar, postavila je prekretnicu u teatru, kaže u razgovoru za Sputnjik direktor međunarodnog pozorišnog festivala „Dezire“, reditelj Andraš Urban.
„U jednom trenutku je pozorište moralo i trebalo da se povinuje nekoj novoj formi. Sve ono što je pozorište kakvo mi poznajemo – publika posmatra određeni scenski događaj sa svog mesta – predstavlja posao klasičnog teatra, ali još nije došlo do toga da pozorište artikuliše sebe na neki potpuno novi način. Jer čim ulazimo u onlajn-prostor, to se više dodiruje sa TV prenosom određenog scenskog dešavanja, a gubi svoju glavnu vrednost, tu živost i živu interakciju sa publikom koja jeste suština pozorišta”, objašnjava za Sputnjik trenutno stanje na „daskama koje život znače“ reditelj Andraš Urban uoči pozorišnog festivala koji će biti održan u Subotici, a čiji je on direktor.
„Pozorište ponekad uzdrmaju neke stvari, ali ono ume da nastavi svojim putem. Možda i ti šamari umeju dobro da dođu. I sigurno je ovo vreme donelo neka nova shvatanja. Učvrstilo je neke stavove i dozvolilo da preispitujemo određene stvari. Mislim da treba da se preispitujemo“, zaključuje Urban.
Jožef Nađ otvara festival „Dezire“
Međunarodni festival savremenog pozorišta „Dezire“ pod nazivom „Istorija i ti” biće održan u Subotici od 19. do 29. novembra. Tokom deset dana trajanja ove pozorišne manifestacije, publika će imati prilike da pogleda 16 predstava koje će se igrati na sceni „Jadran" i „Kostolanji Deže“, kao i dva koncerta.
„Ove godine imamo dosta predstava koje se bave istorijskim temama ili su građene po nekim istorijskim motivima, ili pričaju priču ili dopiru u taj najličniji istorijat čoveka. Kada kontekstualizujem čoveka kao pojedinca, u ovom slučaju ’ti‘ ili ’ja‘ koji gledam istoriju i stavljam sebe u postistorijski momenat, onda ipak naglasak postane na ovome ’ja‘, na ovoj individui. I mislim da se odgovor rodi u nama dok posmatramo određenu istoriju ili niz predstava“, naglašava Urban koncept ovogodišnjeg festivala.
Predstojeći festival „Dezire“ otvoriće, kako kaže Urban, nesvakidašnja koreografija „Oma“ Jožefa Nađa.
„Nađ se sada okrenuo prema afričkim plesačima. To je jedan potpuno drugi pristup i plesu i ljudskom telu. Mislim da je u pitanju izuzetno vredna i značajna predstava, i u opusu Jožefa Nađa, i u kontekstu plesnog pozorišta“, zaključuje naš sagovornik.
Plesna predstava „Oma“, koreografija Jožefa Nađa
© Foto : Ustupila Sputnjiku Sofi Karls
Na festivalu će biti izveden i poslednji autorski projekat nedavno preminulog reditelja Igora Vuka Torbice, inspirisan dramskim tekstovima nemačkog pisca Franca Ksavera Kreca, pod nazivom „Strah“.
Govoreći o predstojećoj pozorišnoj manifestaciji i teatru uopšte, Andraš Urban ne krije zadovoljstvo što, kako kaže, u poslednje vreme sreće sve više izuzetno obrazovanih i ambicioznih mladih umetnika.
„Ti mladi ljudi se bave novim strujama, ozbiljno razmišljaju i kreću se. Nisu više to ljudi koji su završili fakultete pa ušli u jedno pozorište i ostali tamo do penzije. Nego baš žele da otkriju sebe. Ne kažem da sam ih sreo mnogo, ali sam sreo takve. Za sada imam dosta pozitivan pogled na jedan deo mladih glumaca i pozorišnih saradnika“, ocenjuje Urban.
Predstava u Svemiru u saradnji sa Roskosmosom?
Reditelj Dragan Živadinov na kosmodromu Bajkanur 1998.
© Foto : Ustupio Sputnjiku Markel Guberkijan
A u okviru ovogodišnjeg međunarodnog festivala savremenog pozorišta „Dezire“, svoju umetnost će predstaviti i slovenački reditelj Dragan Živadinov. U pitanju je nastup pod nazivom „Finalizam: Postgraviti art" koji će biti održan u Savremenoj galeriji Subotica.
„Žanr se zove informans. Transformans je kada glumac izađe na scenu i glumi Hamleta, Performans je kad telo na sceni glumi samo sebe, pa je Marina Abramović – Marina Abramović, a informans je telo u digitalnom okruženju, zapravo telo sa digitalnom protezom“, objašnjava za Sputnjik Živadinov svoju pozorišnu instalaciju.
Prema njegovim rečima, u pitanju je „postgravitacijska“ umetnost koja traje već 26 godina kroz predstavu „Nordung“, a u planu je da se igra još skoro toliko.
„Imamo neprestani kontinuitet pedesetogodišnje pozorišne predstave koju igramo svakih deset godina u isto vreme sa istim glumcima, i ako neko od njih premine, onda ih menja tehnološki apstrakt koji se šalje u Zemljinu orbitu i u tom smislu postaje umetnički satelit. Godine 1995. smo počeli, 2045. će u orbiti biti četrnaest umetničkih satelita. Svaki satelit sadrži biografiju i neke lične stvari glumca koji je preminuo. Glumac sam sebi bira formu koja će ga nadomestiti u vremenu posle njegovog života“, nagoveštava slovenački reditelj.
Testiranje umetničkog satelita UMBOT::MM, 2019, Zvezdani grad, Rusija
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku Dunja Zupančić
Na pitanje hoćemo li uskoro gledati i neku pozorišnu predstavu u svemiru, nakon što je ruska filmska ekipa snimila prvi igrani film na Međunarodnoj svemirskoj stanici, Živadinov poručuje:
„Nadamo se da će se to dogoditi vrlo brzo, ali ne bih to sada nagoveštavao. Ja sam u svakom slučaju pune 23 godine u kontaktu sa 'Roskosmosom', sa ruskim delom Međunarodne svemirske stanice. I upravo je ovaj 'Informans' koji ćete imati priliku da vidite 25. novembra u Subotici, rezultat te saradnje“.
