Da li je vanzemaljska inteligencija zapravo veštačka: Nova teorija poznatog astrofizičara
© Sputnik / Alekseй Pavlišak
Pratite nas
Ima li inteligentnog života u svemiru, pitanje je o kom se raspravlja vekovima. Ako ga ima, živimo u vremenu kada nam se povećavaju šanse da ga nađemo uz pomoć radio-teleskopa. Ako uspemo u tome, verovatno to neće biti „mali zeleni“, već su veće šanse da to bude veštačka inteligencija, nova je teorija poznatog kosmologa i astrofizičara Martina Risa.
„Pretpostavimo da postoje druge planete gde je život nastao i na kojima je prošao nešto nalik Darvinovoj teoriji evolucije (što ne mora da bude slučaj. Čak i tada, malo je verovatno da se napredak inteligencije i tehnologije dogodio istom brzinom kao na Zemlji. Ako značajno kasni, onda ta planeta ne bi odavala znake života našim radio-teleskopima. Međutim, na zvezdama koje su starije od našeg Sunca, život se razvio možda pre milijardu ili više godina“, piše Ris, koji je bio predsednik britanske akademije nauka i profesor na više univerziteta, kao što su Kembridž, Saseks, Imperijal koledž, Kings koledž...
Veštačka inteligencija mogla bi da nadvlada prirodnu
Ris u autorskom tekstu u „Koverzejšnu“ piše da ljudska tehnološka civilizacija datira od pre hiljadu godina, dok „može proći samo vek ili dva pre nego što ljude, sačinjene od organskih materija, nadvlada ili prevaziđe neorganska inteligencija, odnosno veštačka inteligencija“.
„Snaga kompjuterskih procesora se već eksponencijalno povećava, što znači da će veštačka inteligencija u budućnosti možda moći da koristi mnogo više podataka nego danas. Sledstveno tome, ona bi mogla postati eksponencijalno pametnija, nadmašujući opštu ljudsku inteligenciju. Možda bi polazna tačka bila da se poboljšamo genetskom modifikacijom u kombinaciji sa tehnologijom – stvaranjem kiborga sa delimično organskim i delom neorganskim delovima. Ovo bi mogla da bude tranzicija ka potpuno veštačkoj inteligenciji“, navodi Ris.
Veštačka inteligencija bi možda čak mogla da evoluira, mnogo brže nego što je evolucija trajala po Darvinovoj vremenskoj skali od milijardu godina, navodi britanski astrofizičar.
„Organska ljudska inteligencija bi tako mogla da bude samo kratak međuperiod u našoj „ljudskoj istoriji“ pre nego što bi mašine preuzele dominaciju. Dakle, ako je vanzemaljska inteligencija evoluirala na sličan način, malo je verovatno da bismo je „uhvatili“ u kratkom periodu vremena kada je još bila otelotvorena u biološkom obliku. Ako bismo otkrili vanzemaljski život, bilo bi mnogo verovatnije da on bude elektronski nego od krvi i mesa - a možda čak ni ne boravi na planetama“, ističe Ris.
Zbog toga bismo morali da ponovo tumačimo Drejkovu jednačinu, uspostavljenu 1960. godine kako bi se procenio mogući broj civilizacija u Mlečnom putu sa kojima bismo mogli potencijalno da komuniciramo. Ta jednačina uključuje različite pretpostavke, kao što je koliko planeta ima, ali i koliko dugo je civilizacija u stanju da šalje signale u svemir, što je procenjeno na između 1.000 i 100 miliona godina.
„Ali, životni vek organske civilizacije može biti najviše jedan milenijum, hiljadu godina, dok bi njena elektronska varijanta mogla da traje milijardama godina. Ako ovo uključimo u Drejkovu jednačinu, čini se da možda postoji više civilizacija nego što smo mislili, ali da bi većina njih bila veštačka. Možda bismo čak mogli da ponovo razmislimo o terminu „vanzemaljske civilizacije“. „Civilizacija“ podrazumeva društvo pojedinaca. Nasuprot tome, vanzemaljci mogu biti jedinstvena integrisana inteligencija“, tvrdi britanski naučnik.
I ako primimo signal iz svemira najverovatnije nećemo moći da dekodiramo
© Foto : Oleg Kononenko / Roskosmos
Ukoliko bi naša potraga radio-teleskopima uspela da „uhvati“ vanzemaljski signal, malo je verovatno da će to biti poruke koje se mogu dekodirati, smatra Ris i objašnjava da bi taj signal mogao da bude „sporedni produkt, ili čak kvar, neke super složene mašine daleko izvan našeg razumevanja“.
Nemamo pojma šta je u svemiru
Dodaje da bi se pored praćenja elektromagnetnog spektra, trebalo jasno istražiti sve talasne opsege, uključujući optičke i rendgenske, jer „nemamo pojma šta je u svemiru“.
„Umesto da samo slušamo radio signale, trebalo bi da budemo na oprezu i kada su u pitanju drugi dokazi neprirodnih pojava ili aktivnosti. To uključuje veštačke strukture izgrađene oko zvezda da apsorbuju njihovu energiju (Dajsonove sfere) ili veštački stvorene molekule, kao što su hlorofluorougljenici – netoksične, nezapaljive hemikalije koje sadrže ugljenik, hlor i fluor – u atmosferi planete. Ove hemikalije su gasovi staklene bašte koji se ne mogu stvoriti prirodnim procesima, što znači da bi mogle biti znak „teraformiranja“ (promena planete da bi postala pogodnija za život) ili industrijskog zagađenja“, kaže Ris.
Prema njegovom mišljenju, vredna je rasprave i teza da bi se za vanzemaljskom inteligencijom moglo tragati čak i u našem Sunčevom sistemu.
„Iako verovatno možemo da isključimo posete vrsta nalik ljudima, postoje i druge mogućnosti. Vanzemaljska civilizacija koja je savladala nanotehnologiju možda je prenela svoju inteligenciju na minijaturne mašine, na primer. Tako bi mogla da napadne druge svetove, ili čak asteroidne pojaseve, sa rojevima mikroskopskih sondi“, navodi kosmolog..
Ako bi ljudska civilizacija i uspela da primi radio-poruku iz svemira koju je moguće dekodirati, pitanje je koja bi namera super-inteligentnog pošiljaoca bila, kaže Ris.
Da li će iz svemira stići ekspanzionisti
„Zamislite samo šarolikost motiva, ideoloških, finansijskih, religijskih, koji su pokretali ljudsku vrstu u prošlosti. Dakle, ti pošiljaoci mogu da budu mirni i radoznali. Čak mogu biti i manje nametljivi, udaljavati se od bilo koje zvezde jer im je, na primer, lakše da razmišljaju na niskim temperaturama, ili čak mogu hibernirati milijardama godina dok ne postane hladnije. Ali oni bi mogli da budu i ekspanzionistička vrsta, a čini se da je to očekivanje većine onih koji su razmišljali o budućnosti civilizacija“, piše Martin Ris.
Kako univerzum evoluira, inteligentne vrste mogu postati nedokučivo pametne, čak toliko da bi mogle da iskoriste celokupnu energiju galaksije, kaže britanski naučnik.
Da li će u budućnosti svi atomi da se spoje u organizam galaktičkih razmera
© AP Photo / Rob Griffith
„To može biti kulminacija dugoročnog trenda da živi sistemi postaju sve složeniji. U toj fazi, svi atomi koji su nekada bili u zvezdama i gasu mogli bi da se transformišu u džinovski organizam galaktičkih razmera. Neki autori naučne fantastike predviđaju inženjering zvezdanih razmera za stvaranje crnih rupa i crvotočina – mostova koji povezuju različite tačke u prostor-vremenu i teoretski pružaju prečice za svemirske putnike. Ovi koncepti su daleko iznad svih tehnoloških mogućnosti koje možemo zamisliti, ali ne krše osnovne zakone fizike“, podvlači astrofizičar.
Da li živimo u simulaciji realnosti
Post-ljudska inteligencija možda će biti u stanju da napravi računare sa ogromnom procesorskom moći, a ljudi su već u stanju da modeliraju neke prilično složene pojave, kao što je klima, navodi Ris i zaključuje da bi „inteligentnije civilizacije mogle biti u stanju da simuliraju živa bića, sa stvarnim svestima, ili čak čitave svetove ili univerzume“.
„Kako znamo da ne živimo u takvoj simulaciji koju su kreirali tehnološki superiorni vanzemaljci? Možda smo samo malo zabave za neko vrhovno biće koje vodi takav model? Zaista, ako je životu predodređeno da bude u stanju da stvori tehnološki napredne civilizacije koje mogu da prave kompjuterske programe, tamo može postojati više simuliranih univerzuma nego stvarnih – što čini zamislivim da se nalazimo u jednom od njih“, kaže britanski naučnik..
Ris objašnjava da ova pretpostavka možda zvuči čudno, ali je „zasnovana na našem trenutnom razumevanju fizike i kosmologije“.
„Međutim, svakako treba da budemo otvoreni u pogledu mogućnosti da postoji mnogo toga što ne razumemo. Možda su zakoni koje vidimo i konstante koje merimo samo „lokalni“ i razlikuju se u drugim delovima univerzuma? To bi dovelo do još više zapanjujućih mogućnosti. Na kraju, fizička stvarnost bi mogla da obuhvati složenosti koje ni naš intelekt ni naša čula ne mogu da shvate. Neki elektronski „mozgovi“ mogu jednostavno da imaju sasvim drugačiju percepciju stvarnosti, a mi možda ne možemo predvideti ili razumeti njihove motive“, piše britanski kosmolog, zaključujući da je čovečanstvo ne može da proceni da li je odsustvo signala iz svemira u isto vreme i odsustvo naprednih vanzemaljskih civilizacija ili jednostavno njihova prednost.
