https://lat.sputnikportal.rs/20211020/sta-je-glavni-motor-privrednog-razvoja-srbije-a-sta-u-regionu---nova-prognoza-iz-beca-1130836369.html
Šta je glavni motor privrednog razvoja Srbije, a šta u regionu - nova prognoza iz Beča
Šta je glavni motor privrednog razvoja Srbije, a šta u regionu - nova prognoza iz Beča
Sputnik Srbija
U 23 zemlje centralne i jugoistočne Evrope (CESEE) privredni rast će u 2021. godini iznositi 5,4 odsto, a u Srbiji će biti 6,6 odsto, saopštio je Bečki institut... 20.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-20T19:57+0200
2021-10-20T19:57+0200
2021-10-20T19:57+0200
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0d/1130652075_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_25ac298ccfbd7ece89c711aa6fc4d47f.jpg
U jesenjoj prognozi objavljenoj 20. oktobra, institut je naveo da će rast u zemljama CESEE biti viši od rasta u zemljama evrozone, koji se procenjuje na 4,8 odsto. Zemlje CESEE u proseku su, kako se navodi, već u drugom kvartalu ove godine dostigle nivo iz predpandemijske 2019. godine, prenosi Euraktiv.Regionalni lider biće Turska sa 9,1 odsto, Crna Gora sa 8,4 odsto i Moldavija sa 8 odsto, ocenio je Institut, uz ogradu da Crna Gora i Moldavija polaze sa veoma niskog nivoa. Crna Gora je u 2020. godini zabeležila pad BDP od 15,7 odsto.Bečki institut podigao je prognozu privrednog rasta Srbije sa 6 odsto na 6,6 odsto, ocenjujući da su snažna vladina podrška i efikasna vakcinacija u prvoj polovini ove godine pomogli da srpska ekonomija neutrališe štete koje je nanela pandemija.U izveštaju se, međutim, upozorava da postoje tri faktora koji mogu potencijalno da uspore privredni rast Srbije u nadolazećem periodu, a to su globalni problemi u automobilskoj industriji, fiskalna konsolidacija koju je najavila Vlada Srbije i najnovije političke tenzije u regionu.Za Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju institut predviđa relativno skroman rast od 3,7 odsto, odnosno 3,5 odsto.U BiH se takav trend objašnjava slabim odzivom građana na vakcinaciju što ugrožava zdravstveni sektor, kao i političkim tenzijama koje su paralisale državne institucije. U Severnoj Makedoniji su, kako se navodi, slaba podrška vladi, duboki strukturni problemi i spor ekonomski oporavak naveli da Institut čak smanji raniju prognozu sa 4,1 odsto na 3,5 odsto.Institut za Hrvatsku prognozira da će, zahvaljujući uspešnoj turističkoj sezoni, oporavku lične potrošnje i evropskim fondovima, u 2021. godini imati snažniji rast BDP od većine zemalja Evropske unije i da će on iznositi 7,2 odsto.Prema oceni Instituta, glavni motor privrednog rasta u zemljama centralne i jugoistočne Evrope bila je i ostaje lična potrošnja, koja je sa prosečnih 14,5 odsto jako porasla u drugom kvartalu.U tom periodu i investicije su u proseku porasle za gotovo 18 odsto, ali dobar deo tih investicija otpada na velike projekte koje realizuje Estonija, pre svega u oblasti biotehnologije i proizvodnje vakcina protiv korona virusa.U zemljama regiona se, zahvaljujući globalnom privrednom rastu i buđenju turizma u znatnoj meri, oporavila i izvozna privreda, ali industriju kao i u zapadnoj Evropi pogađa manjak materijala, na primer nestašica mikročipova u automobilskoj industriji.Dodatnu dinamiku u privredni rast istočnih članica EU uneće i sredstva iz fonda EU za oporavak posle pandemije. Tako bi, na primer Rumunija, do 2026. godine iz tog fonda mogla povuče ukupno 29 milijardi evra, što bi u njenom slučaju godišnje moglo da generira dodatni rast BDP do 3,1 procentnog poena, prenosi Blic biznis.Utoliko Bečki institut smatra da je perspektiva za zemlje CESEE dobra i za naredne godine, iako će prosečan rast u 2022. pasti na 3,7 odsto, a u 2023. godini na 3,5 odsto. U naredne dve godine preliminarna prognoza za Srbiju iznosi 4,6 odsto i 4,5 odsto. Najveći rast u tom periodu institut prognozira za Hrvatsku (5 odsto) i Crnu Goru i Kosovo (4,8 odsto).Najveći rizik za održivi privredni oporavak Institut vidi u novom rasplamsavanju pandemije kovida 19 i u preuranjenoj konsolidaciji budžeta.Iako su budžetski deficiti u zemljama regiona u vreme pandemije jako porasli, ishitreno rezanje javne potrošnje bi u mnogim zemljama moglo da ugrozi privredni zamah, i to u pre svega u zemljama Zapadnog Balkana i državama naslednicama bivšeg Sovjetskog saveza, smatra Bečki institut.
https://lat.sputnikportal.rs/20211002/sta-je-najvise-doprinelo-srpskom-bdp-u-1130356458.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
stopa rasta, bdp, srbija, region, predviđanja, prognoze csse
stopa rasta, bdp, srbija, region, predviđanja, prognoze csse
Šta je glavni motor privrednog razvoja Srbije, a šta u regionu - nova prognoza iz Beča
U 23 zemlje centralne i jugoistočne Evrope (CESEE) privredni rast će u 2021. godini iznositi 5,4 odsto, a u Srbiji će biti 6,6 odsto, saopštio je Bečki institut za međunarodne ekonomske odnose. Institut je u jesenjoj prognozi svoja ranija predviđanja za zemlje regiona podigao za 1,2 procentna poena, a prethodna prognoza za Srbiju iznosila je 6 odsto.
U jesenjoj prognozi objavljenoj 20. oktobra, institut je naveo da će rast u zemljama CESEE biti viši od rasta u zemljama evrozone, koji se procenjuje na 4,8 odsto. Zemlje CESEE u proseku su, kako se navodi, već u drugom kvartalu ove godine dostigle nivo iz predpandemijske 2019. godine, prenosi Euraktiv.
Regionalni lider biće Turska sa 9,1 odsto, Crna Gora sa 8,4 odsto i Moldavija sa 8 odsto, ocenio je Institut, uz ogradu da Crna Gora i Moldavija polaze sa veoma niskog nivoa. Crna Gora je u 2020. godini zabeležila pad BDP od 15,7 odsto.
Bečki institut podigao je prognozu privrednog rasta Srbije sa 6 odsto na 6,6 odsto, ocenjujući da su snažna vladina podrška i efikasna vakcinacija u prvoj polovini ove godine pomogli da srpska ekonomija neutrališe štete koje je nanela pandemija.
U izveštaju se, međutim, upozorava da postoje tri faktora koji mogu potencijalno da uspore privredni rast Srbije u nadolazećem periodu, a to su globalni problemi u automobilskoj industriji, fiskalna konsolidacija koju je najavila Vlada Srbije i najnovije političke tenzije u regionu.
Za Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju institut predviđa relativno skroman rast od 3,7 odsto, odnosno 3,5 odsto.
U BiH se takav trend objašnjava slabim odzivom građana na vakcinaciju što ugrožava zdravstveni sektor, kao i političkim tenzijama koje su paralisale državne institucije. U Severnoj Makedoniji su, kako se navodi, slaba podrška vladi, duboki strukturni problemi i spor ekonomski oporavak naveli da Institut čak smanji raniju prognozu sa 4,1 odsto na 3,5 odsto.
Institut za Hrvatsku prognozira da će, zahvaljujući uspešnoj turističkoj sezoni, oporavku lične potrošnje i evropskim fondovima, u 2021. godini imati snažniji rast BDP od većine zemalja Evropske unije i da će on iznositi 7,2 odsto.
Prema oceni Instituta, glavni motor privrednog rasta u zemljama centralne i jugoistočne Evrope bila je i ostaje lična potrošnja, koja je sa prosečnih 14,5 odsto jako porasla u drugom kvartalu.
U tom periodu i investicije su u proseku porasle za gotovo 18 odsto, ali dobar deo tih investicija otpada na velike projekte koje realizuje Estonija, pre svega u oblasti biotehnologije i proizvodnje vakcina protiv korona virusa.
U zemljama regiona se, zahvaljujući globalnom privrednom rastu i buđenju turizma u znatnoj meri, oporavila i izvozna privreda, ali industriju kao i u zapadnoj Evropi pogađa manjak materijala, na primer nestašica mikročipova u automobilskoj industriji.
Dodatnu dinamiku u privredni rast istočnih članica EU uneće i sredstva iz fonda EU za oporavak posle pandemije. Tako bi, na primer Rumunija, do 2026. godine iz tog fonda mogla povuče ukupno 29 milijardi evra, što bi u njenom slučaju godišnje moglo da generira dodatni rast BDP do 3,1 procentnog poena,
prenosi Blic biznis.
Utoliko Bečki institut smatra da je perspektiva za zemlje CESEE dobra i za naredne godine, iako će prosečan rast u 2022. pasti na 3,7 odsto, a u 2023. godini na 3,5 odsto. U naredne dve godine preliminarna prognoza za Srbiju iznosi 4,6 odsto i 4,5 odsto. Najveći rast u tom periodu institut prognozira za Hrvatsku (5 odsto) i Crnu Goru i Kosovo (4,8 odsto).
Najveći rizik za održivi privredni oporavak Institut vidi u novom rasplamsavanju pandemije kovida 19 i u preuranjenoj konsolidaciji budžeta.
Iako su budžetski deficiti u zemljama regiona u vreme pandemije jako porasli, ishitreno rezanje javne potrošnje bi u mnogim zemljama moglo da ugrozi privredni zamah, i to u pre svega u zemljama Zapadnog Balkana i državama naslednicama bivšeg Sovjetskog saveza, smatra Bečki institut.
