https://lat.sputnikportal.rs/20211002/sta-je-najvise-doprinelo-srpskom-bdp-u-1130356458.html
Šta je najviše doprinelo srpskom BDP-u?
Šta je najviše doprinelo srpskom BDP-u?
Sputnik Srbija
Šta je najviše doprinelo domaćem BDP-u prošle godine?
2021-10-02T14:57+0200
2021-10-02T14:57+0200
2021-10-02T14:57+0200
srbija
ekonomija
srbija
bdp
srbija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/35/68/356877_0:223:4272:2626_1920x0_80_0_0_3a823b3920d4c2eac090161070106123.jpg
Sa 11,3 procenta sledi trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila, dok je sedam posto rezultat sektora poslovanja nekretninama.„Građevinarstvo praktično otkad korona besni celom planetom, nosi ekonomiju ove zemlje. Mi smo imali rast BDP-a u prvom kvartalu 20 odsto, u drugom više od 17 odsto, a u septembru mesecu smo imali najveću realizaciju budžeta u istoriji ove zemlje. Više od 300 miliona evra je Vlada RS investirala u infrastrukturu ove zemlje. Svi ovi auto-putevi, brza železnica, plovnost Dunava, luke na Dunavu u koje mnogo investiramo - to su te stotine miliona evra koje podižu ekonomiju i omogućavaju rast plata i penzija, dolazak stranih investitora i da Srbija bude na nivou razvoja zemalja Srednje Evrope", rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) Tomislav Momirović.MGSI je realizovalo 65 odsto ukupnog budžeta, što je procentualno više nego u 2020. godini, kada je 13. novembra realizacija bila 61 odsto, piše portal Kamatica.Inače, bruto domaći proizvod Srbije u 2020. godini iznosio je 5.502 milijarde dinara, što je 53,4 milijarde američkih dolara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.Prema doprinosu BDP-u, posle navedenih, dalje slede poljoprivreda, šumarstvo i rudarstvo sa 6,3 posto, te sektor informisanja i komunikacija sa 5,4 procenta.Najveći realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) po delatnostima prošle godine je ostvario sektor informisanja i komunikacija – 8,6 posto, a sledi sektor zdravstvene i socijalne zaštite sa 5,8 procenata.Najznačajniji realni pad BDV-a bio je u sektoru smeštaja i ishrane – 29,3 posto, a slede umetnost, zabava i rekreacija sa padom od 19,5 odsto.
https://lat.sputnikportal.rs/20210916/mali-javni-dug-do-kraja-godine-ostaje-ispod-60-odsto-1129875414.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
šta je najviše doprinelo domaćem bdp-u prošle godine?
šta je najviše doprinelo domaćem bdp-u prošle godine?
Šta je najviše doprinelo srpskom BDP-u?
Najveći doprinos BDP-u Srbije u 2020. godini, od 13,3 posto, imao je sektor prerađivačke industrije.
Sa 11,3 procenta sledi trgovina na veliko i malo i popravke motornih vozila, dok je sedam posto rezultat sektora poslovanja nekretninama.
„Građevinarstvo praktično otkad korona besni celom planetom, nosi ekonomiju ove zemlje. Mi smo imali rast BDP-a u prvom kvartalu 20 odsto, u drugom više od 17 odsto, a u septembru mesecu smo imali najveću realizaciju budžeta u istoriji ove zemlje. Više od 300 miliona evra je Vlada RS investirala u infrastrukturu ove zemlje. Svi ovi auto-putevi, brza železnica, plovnost Dunava, luke na Dunavu u koje mnogo investiramo - to su te stotine miliona evra koje podižu ekonomiju i omogućavaju rast plata i penzija, dolazak stranih investitora i da Srbija bude na nivou razvoja zemalja Srednje Evrope", rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) Tomislav Momirović.
MGSI je realizovalo 65 odsto ukupnog budžeta, što je procentualno više nego u 2020. godini, kada je 13. novembra realizacija bila 61 odsto,
piše portal Kamatica.
„Samo u septembru mesecu smo imali realizaciju iz budžeta u visini od 33 milijarde dinara, što je 21 odsto celokupnog godišnjeg budžeta“, poručili su.
Inače, bruto domaći proizvod Srbije u 2020. godini iznosio je 5.502 milijarde dinara, što je 53,4 milijarde američkih dolara, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Prema doprinosu BDP-u, posle navedenih, dalje slede poljoprivreda, šumarstvo i rudarstvo sa 6,3 posto, te sektor informisanja i komunikacija sa 5,4 procenta.
Najveći realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) po delatnostima prošle godine je ostvario sektor informisanja i komunikacija – 8,6 posto, a sledi sektor zdravstvene i socijalne zaštite sa 5,8 procenata.
Najznačajniji realni pad BDV-a bio je u sektoru smeštaja i ishrane – 29,3 posto, a slede umetnost, zabava i rekreacija sa padom od 19,5 odsto.
