https://lat.sputnikportal.rs/20211018/misija-protekta-napadnuto-je-srpsko-blago-lisaj-ugrozio-celavog-isusa-kod-pirota--1130773905.html
Misija „Protekta“: Ugroženo srpsko blago, lišaj naselio crkvu pećinu sa Ćelavim Isusom kod Pirota
Misija „Protekta“: Ugroženo srpsko blago, lišaj naselio crkvu pećinu sa Ćelavim Isusom kod Pirota
Sputnik Srbija
Kada bi se spojile sve freske u hramovima na teritoriji Srbije, pokrile bi više od 100 kvadratnih kilometara. Ovo neprocenjivo blago teško je zaštititi od... 18.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-18T21:19+0200
2021-10-18T21:19+0200
2021-10-20T15:44+0200
srbija
zaštita
restauracija
freske
fond za nauku
gljive
srbija – društvo
nikola unković
mina jović
kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/12/1130775584_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_d456e7ba596bd028b860a1c91de3190c.jpg
Freske, slike i spomenike ugrožava neprijatelj koga ne vidimo, opasne gljive, organizmi koji opstaju čak i u nuklearnom reaktoru Černobilja. U zaštiti se primenjuju sintetička jedinjenja koja rade posao, ali su često abrazivna i toksična. Zato „Protekta“ tim traži prirodni lek za borbu protiv mikroorganizama koji uništavaju freske i spomenike, korisne bakterije koje mogu da unište gljive.Fokusirali su se na više objekata kulturne baštine, uzeli uzorke mikrosveta koji živi na freskama u Crkvi Vaznesenja u selu Veliki Krčimir kod Gadžinog Hana, ali i sa jedinstvene freske Ćelavog Isusa, Mladenca u pećinskoj crkvi u selu Rsovci kod Pirota.Težak zadatak projekta „Protekta“Freske i drugi spomenici kulture trenutno se štite fungicidima koji su efikasni, ali su neselektivni, ne deluju samo na gljive, već na sve što je organskog porekla.„Zato je i jedan od ciljeva projekta da nađemo takozvano zeleno rešenje, istražujemo efikasne metode biokontrole. To znači da koristimo neki organizam ili produkte njegovog metabolizma, kako bismo selektivno uklonili organizme koji su štetni po kulturno dobro“, kaže vođa projekta dr Nikola Unković, naučni saradnik Biološkog fakulteta.Konzervator i restaurator Mina Jović, sa Fakulteta primenjenih umetnosti, naglašava koliko je važno ekološko rešenje za zaštitu nacionalnog blaga, pored toga što bi nova suspenzija zaštitila freske, zaštitila bi i one koji o njima brinu.„Svi fungicidi kada se koriste, bilo prskanjem ili premazivanjem, dovode do toga da je i sam konzervator ugrožen. On udiše to što koristi, tako da, kada bi se došlo do rešenja koje nije toliko agresivno prema ljudima, a fungicidi su i alergeni, konzervatori bi bili zaštićeniji. Dok radimo na zaštiti nekog spomenika, manje bismo morali da mislimo o svom zdravlju“, ističe Jovićeva.Pećina kod Pirota odabrana za radUnković dodaje da tim sa Biološkog fakulteta izdvaja isključivo bakterije iz takozvane GRAS grupe, koje apsolutno ne izazivaju bilo kakva oboljenja kod ljudi.On za Sputnjik objašnjava zašto je upravo pećina sa freskom Ćelavog Isusa kod Pirota odabrana za rad na projektu:„Ona je nedavno ’osavremenjena‘. Meštani su sakupili novac i na ulazu u samu pećinu sagradili zid i stavili vrata. Oni su zapravo zatvorili taj ekosistem i napravili vlažnu komoru. Krenulo je svašta da buja, ne samo gljive, već imamo i alge“, upozorava Unković.Ćelavi Isus je ugroženOn dodaje da se u tom sada nezaštićenom spomeniku kulture tokom istraživanja dogodilo i jedno naučno otkriće:„Pronašli smo i jedan lišaj, to je leprozni lišaj koji je prvi put registrovan na našem području, dakle uslovi za razvoj mikroorganizama su povoljni, a Ćelavi Isus je ugrožen. Neophodno je intervenisati kako zub vremena ne bi nagrizao to kulturno dobro“, kaže Unković.Upitana da prokomentariše kako stručnjaci gledaju na promenu strukture fresaka koje ljudi celivaju, Jovićeva kaže:„Mnoge crkvene zajednice rešavaju da ponekada glavne, najvrednije ikone zamene kopijama koje mogu da se celivaju, ali kada ulazite u crkvene zajednice, to je tema o kojoj mi sa strane možemo da imamo mišljenje, ali u suštini, to je i dalje nešto sa čime oni žive, bez obzira što je reč o kulturnom dobru, ono je deo verskog konteksta i obreda.“Eksperiment ovog projekta nisu samo freske i spomenici od kamena, „Protekta“ tim bavi se i jednim sarkofagom iz Viminacijuma, među njima se našao i legendarni plastični crveni kiosk, dragulj našeg dizajna izložen u muzeju MoMA u Njujorku.Traži se gljiva koja razgrađuje plastikuMuzej nauke i tehnike trenutno radi na konzervaciji jednog primerka u kome sada žive lišajevi, u njima se takođe nalaze gljive koje su naučnike odvele u drugu oblast i još veća očekivanja.„Želimo da vidimo da li među našim izolatima gljiva imamo i kandidate koji bi se eventualno mogli koristiti kao rešenje problema plastike u prirodi. Tražimo kandidata koji bi efikasno razgrađivao plastiku, pa da vidimo šta sa njim možemo da uradimo. Gljive su organizmi sa izrazito jakim enzimskim kapacitetom, sposobne su da pojedu bilo koji materijal, između ostalog i plastiku“, kaže Unković.Da bi objasnili koliko su gljive opasne, naši sagovornici kažu da će nas gljive nadživeti, jer se mogu naći i u kosmosu, svemirske letelice kada se vrate iz vasione moraju spolja da se čiste od njih.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
freske, zaštita, konzervacija, gljive, protekta, fond za nauku, nikola unković, mina jović, freske, zastita, konzervacija, gljive, protekta, fond za nauku, nikola unkovic, mina jovic,
freske, zaštita, konzervacija, gljive, protekta, fond za nauku, nikola unković, mina jović, freske, zastita, konzervacija, gljive, protekta, fond za nauku, nikola unkovic, mina jovic,
Misija „Protekta“: Ugroženo srpsko blago, lišaj naselio crkvu pećinu sa Ćelavim Isusom kod Pirota
21:19 18.10.2021 (Osveženo: 15:44 20.10.2021) Kada bi se spojile sve freske u hramovima na teritoriji Srbije, pokrile bi više od 100 kvadratnih kilometara. Ovo neprocenjivo blago teško je zaštititi od propadanja, a najveći neprijatelj su mu mikroorganizmi. Na novoj tehnici zaštite rade mladi naučnici okupljeni u projektu „Protekta“, koji je podržao Fond za nauku Republike Srbije.
Freske, slike i spomenike ugrožava neprijatelj koga ne vidimo, opasne gljive, organizmi koji opstaju čak i u nuklearnom reaktoru Černobilja. U zaštiti se primenjuju sintetička jedinjenja koja rade posao, ali su često abrazivna i toksična. Zato „Protekta“ tim traži prirodni lek za borbu protiv mikroorganizama koji uništavaju freske i spomenike, korisne bakterije koje mogu da unište gljive.
Fokusirali su se na više objekata kulturne baštine, uzeli uzorke mikrosveta koji živi na freskama u Crkvi Vaznesenja u selu Veliki Krčimir kod Gadžinog Hana, ali i sa jedinstvene freske Ćelavog Isusa, Mladenca u pećinskoj crkvi u selu Rsovci kod Pirota.
Težak zadatak projekta „Protekta“
Freske i drugi spomenici kulture trenutno se štite fungicidima koji su efikasni, ali su neselektivni, ne deluju samo na gljive, već na sve što je organskog porekla.
„Zato je i jedan od ciljeva projekta da nađemo takozvano zeleno rešenje, istražujemo efikasne metode biokontrole. To znači da koristimo neki organizam ili produkte njegovog metabolizma, kako bismo selektivno uklonili organizme koji su štetni po kulturno dobro“, kaže vođa projekta dr Nikola Unković, naučni saradnik Biološkog fakulteta.
Konzervator i restaurator Mina Jović, sa Fakulteta primenjenih umetnosti, naglašava koliko je važno ekološko rešenje za zaštitu nacionalnog blaga, pored toga što bi nova suspenzija zaštitila freske, zaštitila bi i one koji o njima brinu.
„Svi fungicidi kada se koriste, bilo prskanjem ili premazivanjem, dovode do toga da je i sam konzervator ugrožen. On udiše to što koristi, tako da, kada bi se došlo do rešenja koje nije toliko agresivno prema ljudima, a fungicidi su i alergeni, konzervatori bi bili zaštićeniji. Dok radimo na zaštiti nekog spomenika, manje bismo morali da mislimo o svom zdravlju“, ističe Jovićeva.
Pećina kod Pirota odabrana za rad
Unković dodaje da tim sa Biološkog fakulteta izdvaja isključivo bakterije iz takozvane GRAS grupe, koje apsolutno ne izazivaju bilo kakva oboljenja kod ljudi.
On za Sputnjik objašnjava zašto je upravo pećina sa freskom Ćelavog Isusa kod Pirota odabrana za rad na projektu:
„Ona je nedavno ’osavremenjena‘. Meštani su sakupili novac i na ulazu u samu pećinu sagradili zid i stavili vrata. Oni su zapravo zatvorili taj ekosistem i napravili vlažnu komoru. Krenulo je svašta da buja, ne samo gljive, već imamo i alge“, upozorava Unković.
On dodaje da se u tom sada nezaštićenom spomeniku kulture tokom istraživanja dogodilo i jedno naučno otkriće:
„Pronašli smo i jedan lišaj, to je leprozni lišaj koji je prvi put registrovan na našem području, dakle uslovi za razvoj mikroorganizama su povoljni, a Ćelavi Isus je ugrožen. Neophodno je intervenisati kako zub vremena ne bi nagrizao to kulturno dobro“, kaže Unković.
Upitana da prokomentariše kako stručnjaci gledaju na promenu strukture fresaka koje ljudi celivaju, Jovićeva kaže:
„Mnoge crkvene zajednice rešavaju da ponekada glavne, najvrednije ikone zamene kopijama koje mogu da se celivaju, ali kada ulazite u crkvene zajednice, to je tema o kojoj mi sa strane možemo da imamo mišljenje, ali u suštini, to je i dalje nešto sa čime oni žive, bez obzira što je reč o kulturnom dobru, ono je deo verskog konteksta i obreda.“
Eksperiment ovog projekta nisu samo freske i spomenici od kamena, „Protekta“ tim bavi se i jednim sarkofagom iz Viminacijuma, među njima se našao i legendarni plastični crveni kiosk, dragulj našeg dizajna izložen u muzeju MoMA u Njujorku.
Traži se gljiva koja razgrađuje plastiku
Muzej nauke i tehnike trenutno radi na konzervaciji jednog primerka u kome sada žive lišajevi, u njima se takođe nalaze gljive koje su naučnike odvele u drugu oblast i još veća očekivanja.
„Želimo da vidimo da li među našim izolatima gljiva imamo i kandidate koji bi se eventualno mogli koristiti kao rešenje problema plastike u prirodi. Tražimo kandidata koji bi efikasno razgrađivao plastiku, pa da vidimo šta sa njim možemo da uradimo. Gljive su organizmi sa izrazito jakim enzimskim kapacitetom, sposobne su da pojedu bilo koji materijal, između ostalog i plastiku“, kaže Unković.
Da bi objasnili koliko su gljive opasne, naši sagovornici kažu da će nas gljive nadživeti, jer se mogu naći i u kosmosu, svemirske letelice kada se vrate iz vasione moraju spolja da se čiste od njih.
