https://lat.sputnikportal.rs/20211014/poljska-na-nogama-hoce-li-biti-polegzita-1130668381.html
Poljska na nogama: Hoće li biti „polegzita”
Poljska na nogama: Hoće li biti „polegzita”
Sputnik Srbija
Pod sloganom „Ostajemo u Evropskoj uniji“ u celoj Poljskoj održane su masovne demonstracije protiv odluke Ustavnog suda republike da odredbe Ustava zemlje prizna... 14.10.2021, Sputnik Srbija
2021-10-14T13:49+0200
2021-10-14T13:49+0200
2022-09-29T13:55+0200
svet
svet
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0e/1130668500_0:113:3241:1936_1920x0_80_0_0_be45849264a8176a213871ecbe97b244.jpg
Odmah po objavljivanju odluke Ustavnog suda, bivši poljski premijer, nedavni predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji je u julu ove godine ponovo stao na čelo najveće opozicione stranke „Građanska platforma“, pozvao je „sve ljude koji žele da zaštite evropsku Poljsku“ da se okupe u nedelju uveče na glavnom trgu u Varšavi .Sanitarne službe su odmah upozorile da trenutna napeta epidemiološka situacija u vezi sa korona virusom zabranjuje održavanje masovnih događaja na kojima ima više od 200 učesnika. Vladajuća politička partija „Pravo i pravda“ napomenula je da se na ovaj dan, kao i svakog desetog u mesecu , održavaju komemorativne manifestacije u znak sećanja na 96 žrtava , uključujući predsednika Leha Kačinjskog, koji je poginuo u avionskoj nesreći koja se dogodila 10.aprila 2010.godine u blizini Smoljenska. Međutim, nikakva opomena nije mogla sprečiti široke antivladine proteste. Samo u centru prestonice okupilo se oko 100 hiljada ljudi. Demonstracije su zahvatile čitavu Poljsku: more ljudi koji su protestovali protiv odluke Ustavnog suda i aktualne vlade kretalo se trgovima u skoro 150 gradova u ovoj zemlji.Avet „polegzita” nad PoljskomKao lider Evropske narodne partije, najveće nadnacionalne partije u EU, Donald Tusk ističe da se glavna poruka ovih protesta svodi na to da poljska vlada i politička partija „Pravo i pravda“ predvođeni Jaroslavom Kačinjskim vode zemlju ka izlasku iz Evropske unije. Tim pre što se avet „polegizta” nadvila nad Poljsku mnogo ranije, još kad su u Briselu počeli da izražavaju nezadovoljstvo povodom sudskih reformi u nasrtaja na slobodu medija u Poljskoj.Sada pak Evropska komisija ne namerava da pritiska pravne kočnice, nego naprotiv, da aktivira svoje mehanizme za jačanje evropskih normi, koje treba da imaju prioritet nad zakonima svih zemalja EU bez izuzetka. Štaviše, Varšavu su ozbiljno zabrinuli signali iz Brisela da je neizvesno kada će Poljska dobiti novac iz Fonda za oporavak od 750 milijardi evra, a sve to zbog trvrdoglavog istrajavanja na poštovanju vladavine prava. Poljska vlada je već računala u svojim programima na 55 milijardi evra, koje bi želela da dobije iz evropske blagajne u vidu grantova i jeftinih kredita. Osim toga, predstavnik Evropske komisije rekao je na konferenciji za novinare da će Brisel „blagovremeno“ poslati Varšavi obaveštenje o plaćanju kazni koje je sud EU izrekao u vezi sa radom rudnika mrkog ulglja „Turuv“. Biće to odgovor na višemesečni spor sa Češkom Republikom i nalog za obustavu eksploatacije uglja, što Poljska ne namerava da čini.Kako su primetili poljski mediji , lider “Građanske partije” je jasno stavio do znanja da će „polegzit“ postati glavni razlog spora opozicije sa partijom „ Pravo i pravda“. Štaviše, svakim danom sve više Poljaka smatra „polegzit“ realnim scenarijem. Međutim, jedna stvar se mora uzeti u obzir: njihove redove brzo popunjavaju pristalice opozicije , dok pristalice vladinog tabora imaju suprotno mišljenje.Leh Valensa kritikuje vlastNa mitingu u Gdanjsku posvećenom odbrani evropskih vrednosti, kako prenosi list „Nezavisimaja gazeta”, bivši predsednik Leh Valesa srčano se obratio građanima.Državna televizija je demonstracije nazvala protestom protiv poljskog Ustava. Portparol vlade Peter Miler dao je zvaničnu ocenu ovih akcija u ponedeljak: „Tusk je prevario demonstrante. Ne govorimo ni o kakvom „polegzitu “.Što se tiče opozicije, nisu svi odgovorili na Tuskovu inicijativu. Na primer, Marek Savicki, član Poljske seljačke stranke i šef parlamentarne frakcije, izjavio je: „ Mi nismo članovi stranke Donalda Tuska da bismo odgovorili na njegove pozive. Ako neko želi da ide na demonstracije, neka ide . Ne vidim potrebu da stranka ima neki određeni stav prema tom pitanju.”Inače, Institut za tržišna i društvena istraživanja Poljske objavio je rezultate istraživanja koje pokazuje moguću raspodelu političkih snaga u zemlji. Da su parlamentarni izbori održani prošle nedelje, 34, 3 odsto bi glasalo za Ujedinjenu desnicu (trenutna vladajuća koalicija - Pravo i pravda i Solidarna Poljska), 21,6 odsto za opozicionu Građansku koaliciju, 10,5 odsto za stranku Poljska-2050 Šimona Golovnija a 8,4 odsto bi glasalo za Konfederaciju. U Sejm bi ušla i levica (8 odsto) i ujedinjene Poljska seljačka stranka i Poljska koalicija (5,4odsto). U istoj anketi, Poljake su pitali o njihovim preferencijama u slučaju zajedničke liste opozicionih stranaka: 41,3 odsto je izjavilo da je spremno da glasa za ujedinjene opozicione snage, a 36,4 odsto – za Ujedinjenu desnicu. Dakle, opozicija bi mogla da sruši aktuelnu vlast samo ako zbije redove.
https://lat.sputnikportal.rs/20211009/orban-potpisao-rezoluciju-podrska-za-potez-poljaka-prema-eu-1130529585.html
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, evropa
Poljska na nogama: Hoće li biti „polegzita”
13:49 14.10.2021 (Osveženo: 13:55 29.09.2022) Pod sloganom „Ostajemo u Evropskoj uniji“ u celoj Poljskoj održane su masovne demonstracije protiv odluke Ustavnog suda republike da odredbe Ustava zemlje prizna kao prioritet nad normama evropskog prava. Demonstranti su ovo smatrali korakom ka tzv. „polegzitu”, izlasku iz EU.
Odmah po objavljivanju odluke Ustavnog suda, bivši poljski premijer, nedavni predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji je u julu ove godine ponovo stao na čelo najveće opozicione stranke „Građanska platforma“, pozvao je „sve ljude koji žele da zaštite evropsku Poljsku“ da se okupe u nedelju uveče na glavnom trgu u Varšavi .
Sanitarne službe su odmah upozorile da trenutna napeta epidemiološka situacija u vezi sa korona virusom zabranjuje održavanje masovnih događaja na kojima ima više od 200 učesnika. Vladajuća politička partija „Pravo i pravda“ napomenula je da se na ovaj dan, kao i svakog desetog u mesecu , održavaju komemorativne manifestacije u znak sećanja na 96 žrtava , uključujući predsednika Leha Kačinjskog, koji je poginuo u avionskoj nesreći koja se dogodila 10.aprila 2010.godine u blizini Smoljenska. Međutim, nikakva opomena nije mogla sprečiti široke antivladine proteste. Samo u centru prestonice okupilo se oko 100 hiljada ljudi. Demonstracije su zahvatile čitavu Poljsku: more ljudi koji su protestovali protiv odluke Ustavnog suda i aktualne vlade kretalo se trgovima u skoro 150 gradova u ovoj zemlji.
Avet „polegzita” nad Poljskom
Kao lider Evropske narodne partije, najveće nadnacionalne partije u EU, Donald Tusk ističe da se glavna poruka ovih protesta svodi na to da poljska vlada i politička partija „Pravo i pravda“ predvođeni Jaroslavom Kačinjskim vode zemlju ka izlasku iz Evropske unije. Tim pre što se avet „polegizta” nadvila nad Poljsku mnogo ranije, još kad su u Briselu počeli da izražavaju nezadovoljstvo povodom sudskih reformi u nasrtaja na slobodu medija u Poljskoj.
Sada pak Evropska komisija ne namerava da pritiska pravne kočnice, nego naprotiv, da aktivira svoje mehanizme za jačanje evropskih normi, koje treba da imaju prioritet nad zakonima svih zemalja EU bez izuzetka. Štaviše, Varšavu su ozbiljno zabrinuli signali iz Brisela da je neizvesno kada će Poljska dobiti novac iz Fonda za oporavak od 750 milijardi evra, a sve to zbog trvrdoglavog istrajavanja na poštovanju vladavine prava. Poljska vlada je već računala u svojim programima na 55 milijardi evra, koje bi želela da dobije iz evropske blagajne u vidu grantova i jeftinih kredita. Osim toga, predstavnik Evropske komisije rekao je na konferenciji za novinare da će Brisel „blagovremeno“ poslati Varšavi obaveštenje o plaćanju kazni koje je sud EU izrekao u vezi sa radom rudnika mrkog ulglja „Turuv“. Biće to odgovor na višemesečni spor sa Češkom Republikom i nalog za obustavu eksploatacije uglja, što Poljska ne namerava da čini.
„Neka se niko ne čudi što sam se osetio dužnim da u ovoj prelomnoj i kritičnoj situaciji dignem uzbunu izazvanu odlukama pseudosuda i odlukama vladajuće stranke koja je otvoreno donela odluku o povlačenju Poljske iz EU“, izjavio je Tusk s tribine postavljene na glavnom trgu u Varšavi.
Kako su primetili poljski mediji , lider “Građanske partije” je jasno stavio do znanja da će „polegzit“ postati glavni razlog spora opozicije sa partijom „ Pravo i pravda“. Štaviše, svakim danom sve više Poljaka smatra „polegzit“ realnim scenarijem. Međutim, jedna stvar se mora uzeti u obzir: njihove redove brzo popunjavaju pristalice opozicije , dok pristalice vladinog tabora imaju suprotno mišljenje.
Leh Valensa kritikuje vlast
Na mitingu u Gdanjsku posvećenom odbrani evropskih vrednosti, kako prenosi list „Nezavisimaja gazeta”, bivši predsednik Leh Valesa srčano se obratio građanima.
“Ti ljudi koji sada vode državu velika su nesreća za Poljsku. Imali smo različite vladare, ali oni nam nisu oduzeli moral, nisu nas podelili. Niko od njih nikada nije podelio narod u tolikoj meri kao ova vlast“, izjavio je bivši predsednik, pozivajući da se prikupe potpisi pod apelom za rušenje vlade.
Državna televizija je demonstracije nazvala protestom protiv poljskog Ustava. Portparol vlade Peter Miler dao je zvaničnu ocenu ovih akcija u ponedeljak: „Tusk je prevario demonstrante. Ne govorimo ni o kakvom „polegzitu “.
Što se tiče opozicije, nisu svi odgovorili na Tuskovu inicijativu. Na primer, Marek Savicki, član Poljske seljačke stranke i šef parlamentarne frakcije, izjavio je: „ Mi nismo članovi stranke Donalda Tuska da bismo odgovorili na njegove pozive. Ako neko želi da ide na demonstracije, neka ide . Ne vidim potrebu da stranka ima neki određeni stav prema tom pitanju.”
Inače, Institut za tržišna i društvena istraživanja Poljske objavio je rezultate istraživanja koje pokazuje moguću raspodelu političkih snaga u zemlji. Da su parlamentarni izbori održani prošle nedelje, 34, 3 odsto bi glasalo za Ujedinjenu desnicu (trenutna vladajuća koalicija - Pravo i pravda i Solidarna Poljska), 21,6 odsto za opozicionu Građansku koaliciju, 10,5 odsto za stranku Poljska-2050 Šimona Golovnija a 8,4 odsto bi glasalo za Konfederaciju. U Sejm bi ušla i levica (8 odsto) i ujedinjene Poljska seljačka stranka i Poljska koalicija (5,4odsto).
U istoj anketi, Poljake su pitali o njihovim preferencijama u slučaju zajedničke liste opozicionih stranaka: 41,3 odsto je izjavilo da je spremno da glasa za ujedinjene opozicione snage, a 36,4 odsto – za Ujedinjenu desnicu. Dakle, opozicija bi mogla da sruši aktuelnu vlast samo ako zbije redove.
