https://lat.sputnikportal.rs/20211012/treca-bitka-za-bugarsku-ko-stoji-iza-nadiruce-snage-koju-je-pomenuo-i-bajden-1130616351.html
Treća bitka za Bugarsku: Ko stoji iza nadiruće snage koju je pomenuo i Bajden
Treća bitka za Bugarsku: Ko stoji iza nadiruće snage koju je pomenuo i Bajden
Sputnik Srbija
Treća bitka za Bugarsku: Ko stoji iza nadiruće snage koju je pomenuo i Bajden
2021-10-12T17:55+0200
2021-10-12T17:55+0200
2021-11-03T09:53+0100
region
analize i mišljenja
bugarska
region (šire)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111273/92/1112739217_0:102:2500:1508_1920x0_80_0_0_0c6bd5a929498afbe154f499263290fc.jpg
Predsednički i parlamentarni izbori u Bugarskoj biće održani 14. novembra. Podsetimo, izbori za vrhovni organ državne vlasti biće održani treći put ove godine, pošto parlament nije uspeo da formira vladu dva puta zaredom. Nakon drugog neuspeha, vodeća opoziciona stranka „Postoji takav narod“ izgubila je podršku birača, a GERB — Građani za evropski razvoj koju predvodi Bojko Borisov, povratila je poverenje građana. Međutim, u prvi plan, ako ne po procentima, onda po količini pažnje, dolaze ljudi na čiji je politički život uticao predsednik Rumen Radev.Spreman za mesto premijeraSredinom septembra stvaranje novog političkog projekta „Nastavićemo sa promenama“ najavile su možda najistaknutije ličnosti u prethodnoj tehničkoj vladi (koja se još naziva „privremena“), koju je imenovao šef države — diplomci Harvarda i Poslovne škole Harvarda, bivši ministar ekonomije Kiril Petkov i bivši ministar finansija Asen Vasilev. Svoj posao u ministarstvima završili su bukvalno dan pre nego što su najavili svoj projekat.Pre nego što je radio u vladi, Petkov je vodio nekoliko uspešnih projekata. Njegova kompanija „ProViotic“ nudi zdrava gotova jela koja sadrže najstariji probiotik — bugarski bacil. Kompanija takođe poseduje nekoliko američkih patenata.Petkov je 2018. godine bio investitor u maloprodajnom parku „Džambo plaza“ u Sofiji. Na inicijativu političara, na Biološkom fakultetu Univerziteta u Sofiji otvoren je centar za praktična istraživanja i inovacije. Bivši ministar je takođe suosnivač Sofijskog centra za ekonomske strategije i konkurentnost, koji je povezan sa Univerzitetom Harvard. Drugi suosnivač centra je Asen Vasilev, za razliku od Petkova, kome politika nije strana.On je 2013. godine imenovan za tehničkog ministra ekonomije tokom predsedničkog mandata Rosena Plevnelijeva. Od 1999. godine do 2004. radio je za američku konsultantsku kuću „Monitor grup“ u Severnoj Americi, Evropi i Južnoj Africi. Upravljao je projektima strateškog razvoja u energetskom sektoru, telekomunikacionoj industriji i industriji osiguranja.Nova formacija će učestvovati na izborima u ime već registrovanih političkih partija „Volt“ i „Srednje evropske klase“. Bivši ministri planiraju da rade u četiri glavne oblasti: borba protiv korupcije, stvaranje uslova za efikasno poslovanje malih i srednjih preduzeća, privlačenje visokotehnoloških investicija i pravična raspodela budžeta za stanovništvo.Politički pokret „Nastavićemo sa promenama“ ima priliku da uđe u sledeći parlament. Prema najnovijim anketama, projekat Petkova i Vasileva zauzima treće mesto sa 15,9 odsto glasova. Prvo mesto zauzima GERB (sa 24,4 odsto glasova), drugo mesto zauzima „Postoji takav narod“ (sa 17,5 odsto) , a slede Bugarska socijalistička partija (sa 16,6 odsto) i Pokret za prava i slobodu (DPS) (sa 9,3 odsto) glasova.Smanjene plate bankarimaPolitičari su radili u tehničkoj vladi od 12. maja do 15. septembra i postali jedni od najpopularnijih ministara: novinari su čak uporedili Kirila Petkova sa Makronom tokom predizborne kampanje. Prema rečima voditelja bugarskog nacionalnog radija Pitera Volgina, tada su mediji stalno objašnjavali biračima„ da je Makron divan čovek i da bi bilo odlično ukoliko postane šef države“.Petkov je u septembru predstavio rezultate svog četvoromesečnog rada na mestu ministra ekonomije: za to vreme Bugarska je uspela da poveća svoj BDP za 10 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine, kao i da poveća izvoz robe i usluge za 20 odsto.Osim toga, Petkov je preuzeo kontrolu nad transparentnošću aktivnosti državne Razvojne bugarske banke, skoro prepolovivši plate menadžmenta. Petkov je identifikovao i različite primere zapuštenosti: na primer, ispostavilo se da je 2018. godine bilo potrebno raditi na obnovi više od 400 veštačkih jezera, ali je 2021. godine to urađeno na samo deset njih, koji nisu bili prioritet u tom periodu.„Za sve vreme svog rada u službi vlade, Petkov i Vasilev su se obavezali ne samo da obelodane propuste, greške i rasipanje javnih sredstava u privatnom interesu, već su i doprineli revidiranju budžeta (u Bugarskoj je ove jeseni revidiran budžet za 2021. godinu). Ove dve ’zvezde‘ zablistale su tako jako da je njihov politički projekat izazvao divljenje premijera i ostalih članova Kabineta, što se u novijoj istoriji nije dogodilo. Pa ipak, treba napraviti razliku između koncepta regularnog i tehničkog ministra. Da su radili na vlasti četiri godine, a ne četiri meseca, definitivno bi shvatili naivnu omladinsku romansu o ’desničarskim instrumentima koji omogućavaju postizanje levičarskih ciljeva‘“, izjavio je bugarski ekonomista Bojan Durankev u intervjuu za Sputnjik.Ekspert primećuje da se u Bugarskoj već duže vreme primenjuju „krajnje desničarski instrumenti“, poput niskog proporcionalnog poreza na dohodak fizičkih lica. Međutim, promovišući ideju o korišćenju takvih instrumenata za postizanje levičarskih ciljeva, Petkov i Vasilev time izražavaju simpatije prema nekim idejama „Trikl daun ekonomije“, tj. prema neoliberalnom modelu, koji je, prema Durankevu, pokazao svoju neefikasnost u celom svetu.Durankev smatra da se tandem Petkova i Vasileva može okarakterisati „kao još jedna, poslednja velika nada u promene u političkoj situaciji i upravljanju u Bugarskoj, koja predstavlja etalon korupcije i nejednakosti u Evropskoj uniji“.Pomenuo ga lično američki predsednikPrema rečima zamenika glavnog urednika levičarskih novina „Duma“ Georgija Georgijeva, projekat Petkova i Vasileva je plod političkih stratega. Ne treba se bojati da projekat bivših ministara ima veze sa predsednikom Rumenom Radevom, smatra novinar. Pojava projekta uzrokovana je potrebom da se privuku glasovi političkih apstinenata, kao i onih koji su razočarani strankom „Postoji takav narod“.Ekonomista Bojan Durankev u intervjuu za Sputnjik napominje da on nije Baba Vanga da bi mogao da kaže ko stoji iza političkog pokreta „Nastavićemo sa promenama“, ali je očigledna činjenica da im je predsednik Radev dao prostora za samoizražavanje, a u njihovoj promociji su učestvovali mediji.Da li Radev izdaje socijaliste?Bugarska socijalistička partija u pokretu „Nastavićemo sa promenama“ vidi pretnju. Poslanici i lider BSP Kornelija Ninova više puta su izjavili da su Petkov i Vasilev „vrbovali“ socijaliste za njihov projekat. Bugarska socijalistička partija je takođe više puta tražila od predsednika Rumena Radeva da im saopšti da li podržava savez bivših ministara.Kako pišu Bugarske novine „24 časa“, situacija sa novim projektom uveliko zaoštrava predsednikove odnose sa socijalistima, koji podržavaju šefa države na predstojećim predsedničkim izborima i koji su ga takođe podržavali na prošlim izborima.Istovremeno, levičarske novine poput „Dume“ veruju da temu straha socijalista od moguće izdaje Radeva uglavnom forsiraju mediji koji rade za Bojka Borisova.Sam predsednik je izjavio da nikada neće izdati levicu.Ipak, možda i ne ide sve tako glatko u odnosima Radeva sa onima kojima je obezbedio takvu popularnost.Želja Petkova i Vasileva da što pre ostvare svoje političke ambicije pogoršala je odnose sa predsednikom. Radev bi želeo da Petkov i Vasilev ostanu na svojim mestima i počnu da prave svoju stranku nakon parlamentarnih izbora.„Međutim, procenili su da će izgubiti popularnost ako ostanu u još jednoj tehničkoj vladi. Zato žure da učestvuju na izborima 14. novembra“, ističu novine „24 časa“.Bilo kako bilo, bugarskim političarima ne preostaje ništa drugo nego da formiraju vladu nakon trećih izbora.„Ako se to ne dogodi, bugarski narod će upasti u parlament i kazniti krivce“, veruje ovaj stručnjak.Da li se otvara prostor za povratak bivšeg premijera Bojka Borisova na vlast i sprema li se novi preokret u Bugarskoj? Političku krizu u toj zemlji analizirao je i Dušan Proroković u emisiji „Prorok“:
https://lat.sputnikportal.rs/20210401/izbori-u-bugarskoj-ko-sme-da-izadje-bojku-na-crtu----1124993725.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211005/bugarski-ekspert-da-li-se-bugarskoj-sprema-epoha-radeva-1130428033.html
bugarska
region (šire)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111273/92/1112739217_178:0:2323:1609_1920x0_80_0_0_3b829b061cc6aa489b1a78ac4c05f9e5.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
bugarska, izbori, kiril petkov, asen vasilev, izbori u bugarskoj, bojko borisov, rumen radev, bugarska, izbori, kiril petkov, asen vasilev, izbori u bugarskoj, bojko borisov, rumen radev
bugarska, izbori, kiril petkov, asen vasilev, izbori u bugarskoj, bojko borisov, rumen radev, bugarska, izbori, kiril petkov, asen vasilev, izbori u bugarskoj, bojko borisov, rumen radev
Treća bitka za Bugarsku: Ko stoji iza nadiruće snage koju je pomenuo i Bajden
17:55 12.10.2021 (Osveženo: 09:53 03.11.2021) Novi ljudi stupaju na bugarsku političku scenu: sa stečenim obrazovanjem na Harvardu, levičarskim idejama i snažnom podrškom — bilo predsednika, bilo Amerikanaca. Hoće li političari iskoristiti priliku ili će ljudi, umorni od perioda bezvlašća, upasti u parlament i kazniti krivce?
Predsednički i parlamentarni izbori u Bugarskoj biće održani 14. novembra. Podsetimo, izbori za vrhovni organ državne vlasti biće održani treći put ove godine, pošto parlament nije uspeo da formira vladu dva puta zaredom. Nakon drugog neuspeha, vodeća opoziciona stranka „Postoji takav narod“ izgubila je podršku birača, a GERB — Građani za evropski razvoj koju predvodi Bojko Borisov, povratila je poverenje građana. Međutim, u prvi plan, ako ne po procentima, onda po količini pažnje, dolaze ljudi na čiji je politički život uticao predsednik Rumen Radev.
Spreman za mesto premijera
Sredinom septembra stvaranje novog političkog projekta „Nastavićemo sa promenama“ najavile su možda najistaknutije ličnosti u prethodnoj tehničkoj vladi (koja se još naziva „privremena“), koju je imenovao šef države — diplomci Harvarda i Poslovne škole Harvarda, bivši ministar ekonomije Kiril Petkov i bivši ministar finansija Asen Vasilev. Svoj posao u ministarstvima završili su bukvalno dan pre nego što su najavili svoj projekat.
Pre nego što je radio u vladi, Petkov je vodio nekoliko uspešnih projekata. Njegova kompanija „ProViotic“ nudi zdrava gotova jela koja sadrže najstariji probiotik — bugarski bacil. Kompanija takođe poseduje nekoliko američkih patenata.
Petkov je 2018. godine bio investitor u maloprodajnom parku „Džambo plaza“ u Sofiji. Na inicijativu političara, na Biološkom fakultetu Univerziteta u Sofiji otvoren je centar za praktična istraživanja i inovacije. Bivši ministar je takođe suosnivač Sofijskog centra za ekonomske strategije i konkurentnost, koji je povezan sa Univerzitetom Harvard. Drugi suosnivač centra je Asen Vasilev, za razliku od Petkova, kome politika nije strana.
On je 2013. godine imenovan za tehničkog ministra ekonomije tokom predsedničkog mandata Rosena Plevnelijeva. Od 1999. godine do 2004. radio je za američku konsultantsku kuću „Monitor grup“ u Severnoj Americi, Evropi i Južnoj Africi. Upravljao je projektima strateškog razvoja u energetskom sektoru, telekomunikacionoj industriji i industriji osiguranja.
Nova formacija će učestvovati na izborima u ime već registrovanih političkih partija „Volt“ i „Srednje evropske klase“. Bivši ministri planiraju da rade u četiri glavne oblasti: borba protiv korupcije, stvaranje uslova za efikasno poslovanje malih i srednjih preduzeća, privlačenje visokotehnoloških investicija i pravična raspodela budžeta za stanovništvo.
Štaviše, Kiril Petkov je spreman da predvodi sledeću vladu. Prema njegovim rečima, on bi mogao da preuzme takvu odgovornost, ali to ne bi bilo uslov za njegove koalicione partnere iz drugih partija, budući da bi drugi kandidati mogli biti predloženi za mesto premijera.
Politički pokret „Nastavićemo sa promenama“ ima priliku da uđe u sledeći parlament. Prema najnovijim anketama, projekat Petkova i Vasileva zauzima
treće mesto sa 15,9 odsto
glasova. Prvo mesto zauzima GERB (sa 24,4 odsto glasova), drugo mesto zauzima „Postoji takav narod“ (sa 17,5 odsto) , a slede Bugarska socijalistička partija (sa 16,6 odsto) i Pokret za prava i slobodu (DPS) (sa 9,3 odsto) glasova.
Političari su radili u tehničkoj vladi od 12. maja do 15. septembra i postali jedni od najpopularnijih ministara: novinari su čak uporedili Kirila Petkova sa Makronom tokom predizborne kampanje. Prema rečima voditelja bugarskog nacionalnog radija Pitera Volgina, tada su mediji stalno objašnjavali biračima„ da je Makron divan čovek i da bi bilo odlično ukoliko postane šef države“.
Petkov je u septembru predstavio
rezultate svog četvoromesečnog rada na mestu ministra ekonomije: za to vreme Bugarska je uspela da
poveća svoj BDP za 10 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine, kao i da poveća izvoz robe i usluge za 20 odsto.
Osim toga, Petkov je preuzeo kontrolu nad transparentnošću aktivnosti državne Razvojne bugarske banke, skoro prepolovivši plate menadžmenta. Petkov je identifikovao i različite primere zapuštenosti: na primer, ispostavilo se da je 2018. godine bilo potrebno raditi na obnovi više od 400 veštačkih jezera, ali je 2021. godine to urađeno na samo deset njih, koji nisu bili prioritet u tom periodu.
„Za sve vreme svog rada u službi vlade, Petkov i Vasilev su se obavezali ne samo da obelodane propuste, greške i rasipanje javnih sredstava u privatnom interesu, već su i doprineli revidiranju budžeta (u Bugarskoj je ove jeseni revidiran budžet za 2021. godinu). Ove dve ’zvezde‘ zablistale su tako jako da je njihov politički projekat izazvao divljenje premijera i ostalih članova Kabineta, što se u novijoj istoriji nije dogodilo. Pa ipak, treba napraviti razliku između koncepta regularnog i tehničkog ministra. Da su radili na vlasti četiri godine, a ne četiri meseca, definitivno bi shvatili naivnu omladinsku romansu o ’desničarskim instrumentima koji omogućavaju postizanje levičarskih ciljeva‘“, izjavio je bugarski ekonomista Bojan Durankev u intervjuu za Sputnjik.
Ekspert primećuje da se u Bugarskoj već duže vreme primenjuju „krajnje desničarski instrumenti“, poput niskog proporcionalnog poreza na dohodak fizičkih lica. Međutim, promovišući ideju o korišćenju takvih instrumenata za postizanje levičarskih ciljeva, Petkov i Vasilev time izražavaju simpatije prema nekim idejama „Trikl daun ekonomije“, tj. prema neoliberalnom modelu, koji je, prema Durankevu, pokazao svoju neefikasnost u celom svetu.
„Ideja da će bogatstva da se ’sliju‘ s vrha naniže pokazala se pogrešnom. Bogati postaju još bogatiji, dok srednja klasa postaje sve tanja, a donji nivo društvene piramide — najsiromašniji — postaje sve veći. Gde god nema jake socijalne države, nejednakost se samo povećava“, objašnjava on.
Durankev smatra da se tandem Petkova i Vasileva može okarakterisati „kao još jedna, poslednja velika nada u promene u političkoj situaciji i upravljanju u Bugarskoj, koja predstavlja etalon korupcije i nejednakosti u Evropskoj uniji“.
Pomenuo ga lično američki predsednik
Prema rečima zamenika glavnog urednika levičarskih novina „Duma“ Georgija Georgijeva, projekat Petkova i Vasileva je plod političkih stratega. Ne treba se bojati da projekat bivših ministara ima veze sa predsednikom Rumenom Radevom, smatra novinar. Pojava projekta uzrokovana je potrebom da se privuku glasovi političkih apstinenata, kao i onih koji su razočarani strankom „Postoji takav narod“.
Ekonomista Bojan Durankev u intervjuu za Sputnjik napominje da on nije Baba Vanga da bi mogao da kaže ko stoji iza političkog pokreta „Nastavićemo sa promenama“, ali je očigledna činjenica da im je predsednik Radev dao prostora za samoizražavanje, a u njihovoj promociji su učestvovali mediji.
„Nije tajna da je Bajden lično pomenuo Rumena Radeva i Kirila Petkova kao domaćine šestog samita Inicijative tri mora, koju aktivno podržavaju SAD. Takođe je poznato da se tokom rada tehničkog kabineta ministara često osećalo prisustvo i podrška američkog ambasadora. Najverovatniji interes je da Bugarska ostane evroatlanska zemlja i da se razvija u tom pravcu. A tehnički kabinet u celini gledano i služi toj ideji“, izjavio je Durankev, imajući u vidu da je prvi diplomatski predstavnik neke druge zemlje sa kojim se bugarski premijer sastao bila američka ambasadorka Hero Mustafa.
Da li Radev izdaje socijaliste?
Bugarska socijalistička partija u pokretu „Nastavićemo sa promenama“ vidi pretnju. Poslanici i lider BSP Kornelija Ninova više puta su izjavili da su Petkov i Vasilev „vrbovali“ socijaliste za njihov projekat. Bugarska socijalistička partija je takođe više puta tražila od predsednika Rumena Radeva da im saopšti da li podržava savez bivših ministara.
Kako
pišu Bugarske novine „24 časa“, situacija sa novim projektom uveliko zaoštrava predsednikove odnose sa socijalistima, koji podržavaju šefa države na predstojećim
predsedničkim izborima i koji su ga takođe podržavali na prošlim izborima.
„Zato je lider BSP Kornelija Ninova počela da priča kako socijalisti imaju mnogo kandidata za predsednika, iako nisu povukli podršku Radevu.“
Istovremeno, levičarske novine poput „Dume“
veruju da temu straha socijalista od moguće izdaje Radeva uglavnom forsiraju mediji koji rade za
Bojka Borisova.
Sam predsednik je izjavio da nikada neće izdati levicu.
Ipak, možda i ne ide sve tako glatko u odnosima Radeva sa onima kojima je obezbedio takvu popularnost.
Želja Petkova i Vasileva da što pre ostvare svoje političke ambicije pogoršala je odnose sa predsednikom. Radev bi želeo da Petkov i Vasilev ostanu na svojim mestima i počnu da prave svoju stranku nakon parlamentarnih izbora.
„Međutim, procenili su da će izgubiti popularnost ako ostanu u još jednoj tehničkoj vladi. Zato žure da učestvuju na izborima 14. novembra“, ističu novine „24 časa“.
„’Nastavićemo sa promenama‘ već sada deklarativno pokazuju želju da formiraju široku koaliciju, što spremno prihvataju političke snage čiji uticaj slabi, pre svega ’Postoji takav narod‘, ’Demokratska Bugarska‘ i ’Ustani , Bugarska! Idemo!‘ (ova poslednja možda neće ući u parlament). To se ne odnosi samo na protestne stranke, već i na oslabljenu Bugarsku socijalističku stranku, kao i na GERB i čak na neke krugove u Pokretu za prava i slobode“, izjavio je ekonomista Bojan Durankev u razgovoru za Sputnjik.
Bilo kako bilo, bugarskim političarima ne preostaje ništa drugo nego da formiraju vladu nakon trećih izbora.
„Ako se to ne dogodi, bugarski narod će upasti u parlament i kazniti krivce“, veruje ovaj stručnjak.
Da li se otvara prostor za povratak bivšeg premijera Bojka Borisova na vlast i sprema li se novi preokret u Bugarskoj? Političku krizu u toj zemlji analizirao je i Dušan Proroković u emisiji „Prorok“: