Šansa i za Srbiju: Kako se Jugoslavija konačno privredno otvorila prema celom svetu
19:38 12.10.2021 (Osveženo: 16:09 28.03.2023)
© Tanjug / STRAHINJA ACIMOVICPokret nesvrstanih u Beogradu
© Tanjug / STRAHINJA ACIMOVIC
Pratite nas
Privredna saradnja sa nesvrstanim zemljama bila je veoma važna za SFR Jugoslaviju, jer je nju upravo to otvorilo i približilo svetu. Ta izloženost svetskoj privredi, ne samo da je imala finansijsku korist, nego je i transformisala privredu u Jugoslaviji, ali i jugoslovensko društvo.
Ovako na privrednu saradnju SFRJ sa nesvrstanim zemljama gleda Dragan Bisenić, nekadašnji ambasador Srbije u Egiptu, zemlji koja je zajedno sa Jugoslavijom bila jedan od osnivača pokreta nesvrstanih.
Obeležavanje šest decenija od osnivanja tog pokreta i prve konferencije održane u Beogradu, upravo je u srpsku prestonicu na Samit dovelo predstavnike 111zemalja, devet delegacija međunarodnih organizacija, oko 40 ministara spoljnih poslova. Srbija koja je u statusu posmatrača Pokreta nesvrstanih, zajedno sa Azerbejdžanom njegov je domaćin.
Važna privredna SFRJ zaostavština
Jugoslovenska zaostavština tog pokreta svakako ima pozitivan ekonomski efekat, pre svega na srpski izvoz, a potencijalno i na investicije u našoj zemlji, smatraju ekonomski analitičari. Zato i ne čudi što se na marginama Samita održava i Biznis forum koji bi trebalo da pomogne da zemlje trećeg sveta vrati u fokus naše privredne saradnje. Pogotovu što veliki broj zemalja predstavljaju brzorastuća tržišta.
© Sputnik / Lola ĐorđevićJugoslovenska zaostavština Pokreta nesvrstanih ima pozitivan ekonomski efekat na privrednu saradnju Srbije sa tim zemljama
Jugoslovenska zaostavština Pokreta nesvrstanih ima pozitivan ekonomski efekat na privrednu saradnju Srbije sa tim zemljama
© Sputnik / Lola Đorđević
Kao nekada Jugoslavija, Srbija bi, po oceni pomoćnika direktora Privredne komore Srbije (PKS) za strateške analize Bojana Stanića, većini tih zemalja mogla da ponudi znanje u oblasti građevinske industrije, mašinske i elektroindustrije, poljoprivrede, ali i IT sektora. Pogotovo u zemljama podsaharske i severne Afrike.
Pre 10 godina, kada je, takođe, u Beogradu obeležavano pola veka od nastanka Pokreta nesvrstanih, prema tadašnjim podacima PKS , robna razmena Srbije sa tim zemljama činila je 10 odsto ukupne razmene. I u protekloj deceniji ta tržišta su, moglo bi se reći, zapostavljana. U vreme SFRJ, međutim, ta saradnja je činila petinu ukupne spoljnotrgovinske razmene sa svetom i godišnje je zemlji prosečno donosila oko 1,5 milijardi dolara.
Otvorila našu privredu svetu
Bisenić kaže za Sputnjik da je privredna saradnja sa nesvrstanim zemljama bila veoma važna za tadašnju Jugoslaviju, jer je nju otvorila svetu. Tadašnje socijalističke zemlje su bile zatvorene unutar svog bloka i nisu bile u kontaktu sa svetskom privredom. Za razliku od njih, jugoslovenska privreda je bila izložena svetskoj privredi, koja je, kako smatra, menjala celo društvo.
„Privredna saradnja Jugoslavije sa zemljama trećeg sveta bila je u početku komplikovana i teška zbog toga što nije bilo nikakvog iskustva, ali se vremenom ona razvila i pretvorila u jedno veoma važno i uspešno polje odnosa i saradnje sa zemljama ne samo trećeg sveta nego i sa zemljama zapadne Evrope i uopšte sa zemljama zapada“,napominje naš sagovornik.
On podseća da se jugoslovenska privreda pokazala kao uspešan izvođač u infratsrukturi, telekomunikacijama, različitim industrijama, praktično u svim granama koje su karakterisale jednu razvijenu privredu. Zato je, kaže, privredna saradnja bila nezamenljivo obeležje u odnosima sa nesvrstanim zemljama i deo kompleksa političkih odnosa.
„Izgrađeni su veoma važni infratsrukturni projekti, brane i hidroelektrane u Južnoj Americi, vodovodni sistemi u Sudanu, kao i u zalivskim zemljama, električna mreža je razvijana širom Afrike i u azijskim zemljama. Sva naša velika preduzeća, koje bismo danas mogli nazvati korporacijama, delovala su veoma uspešno, a neka poput Energoprojekta i dan danas deluju na tržištima nesvrstanih zemalja, odnosno zemalja u razvoju“, ističe Bisenić.
Građeno širom Afrike
© AFP 2023 / SEYLLOU Od 1960-tih do kraja 1980-tih, pre svih Energoprojekt, ali i druge jugoslovenske firme, gradile su širom Afrike
Od 1960-tih do kraja 1980-tih, pre svih Energoprojekt, ali i druge jugoslovenske firme, gradile su širom Afrike
© AFP 2023 / SEYLLOU
Širom Afrike i Bliskog istoka, od 1960-tih do kraja 1980-tih, pre svih Energoprojekt, ali i druge jugoslovenske firme, izgradile su brojne konferencijske centre, aerodrome, zgrade ministarstava, opština, univerziteta, pošte, hotele, bolnice i čitava stambena naselja.
Železničke pruge u Nigeriji, pomorski objekti u Kuvajtu, arterski bunari i bolnice u Libiji, putevi u Gabonu, aerodrom u Ugandi nedaleko od glavnog grada Kampale, gde je izgrađen i međunarodni konferencijski centar za za održavanje Samita Organizacije afričke unije, najveća zgradu u Lusaki, glavnom gradu Zambiji visoka 90 metara , jedno od najčuvenijih zdanja u toj državi , Hotel Šeraton u centru Hararea u Zimbabveu i veliki konferencijski centar za potrebe održavanja 8. Samita nesvrstanih, samo su deo onoga što su gradile jugoslovenske firme.
Tu je, takođe, i zgrada Parlamenta Nigerije, kompleks Međunarodnog sajma u Lagosu, hotel Vavilon i stambeno naselje u iračkoj prestonici Bagdadu, deo univerzitetskog kompleksa u Gani. Energoprojekt je bio angažovani na izgradnji Konferencijske palate u glavnom gradu Librevilu, koju su mnogi smatrali najluksuznijom građevinom te vrste u Africi.
Traktori su se uveliko izvozili u Alžir i Egipat, a u izvozu su, takođe, bili veoma zastupljeni proizvodi namenske industrije.
Kontinent budućnosti
Na mnoga tržišta u Africi i na Bliskom istoku Srbija je kasnije ušla na osnovnu nekadašnjeg uticaja SFRJ u Pokretu nesvrstanih, tako da zaostavština tog pokreta svakako ima pozitivan ekonomski efekat, pre svega na srpski izvoz, a potencijalno i na investicije u našoj zemlji.
© Sputnik / Lola ĐorđevićU Africi su naše firme radile sve, od puteva, železnice, brana, stambenih objekata, hotela, kongresnih centara, do bolnica
U Africi su naše firme radile sve, od puteva, železnice, brana, stambenih objekata, hotela, kongresnih centara, do bolnica
© Sputnik / Lola Đorđević
Afriku danas smatraju kontinentom budućnosti, jer ima najveću stopu nataliteta i najmlađe stanovništvo, koje sada sa informatičkom erom mnogo brže prelazi faze razvoja za koje je državama na drugim kontinentima trebalo znatno više vremena. Među deset zemalja u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih. To su stope rasta od deset odsto i više, koje su u nekim državama poput Nigerije ili Angole omogućene proizvodnjom nafte.
Naši potencijalni investitori
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomir Vidović ocenjuje da Srbija, kojoj su vrata Evrope za dobar broj poljoprivrednih proizvoda takoreći zatvorena jer ih sama proizvodi, treba da se okrene upravo azijskom i afričkom tržštu.
Uz to, Stanić napominje da nemali broj članice Pokreta nesvrstanih danas ima razvijene privrede i da mnoge zemlje Bliskog istoka raspolažu velikim novcem, a zemlje jugoistočne Azije visokim tehnologijama. A to su, kako je ocenio, potencijalni investitori u Srbiji.