00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Planovi CIA za likvidaciju osnivača „Vikiliksa“ deo su svetskog informativnog rata /video/

© RuptlyDžulijan Asanž
Džulijan Asanž - Sputnik Srbija, 1920, 08.10.2021
Pratite nas
Na kraju će se ispostaviti da je osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž još imao i sreće što je samo završio u najstrože čuvanom zatvoru u Londonu, u kome je podvrgnut torturi. Mogao je, naime, da bude i kidnapovan i ubijen, u skladu s planovima američke Centralne obaveštajne agencije i njenih partnerskih službi iz Velike Britanije...
Novinari „Jahu njuza“, na osnovu razgovora s „više od 30 bivših američkih zvaničnika“, uglavnom iz obaveštajnog sektora, objavili su prošle nedelje tekst pod naslovom „Kidnapovanje, ubistvo i pucnjava u Londonu: Unutar tajnih ratnih planova CIA protiv ’Vikiliksa‘“.

Nedržavna neprijateljska obaveštajna služba

Iako se tekst maltene čita kao pravi špijunski roman, reč je zapravo o žalosnom svedočanstvu o položaju slobodnog novinarstva u svetu neslobode koji se pretvara da to nije. I u kome su nepodobni novinari i njihove medijske organizacije — poput zlosrećnog Asanža i „Vikiliksa“ — proglašeni za „nedržavne neprijateljske obaveštajne službe“. To je, kako se navodi, „otvorilo vrata operativcima agencije da preduzmu mnogo agresivnije akcije, tretirajući ’Vikiliks‘ kao protivničku tajnu službu“.
Taj tretman podrazumevao je „ekstenzivno špijuniranje saradnika ’Vikiliksa‘, sejanje nesloge među članovima grupe i krađu njihovih elektronskih uređaja“. Ali i mnogo više od toga.
„Ideja je bila da se ’uleti u ambasadu (Ekvadora, u kojoj je Asanž tada imao azil), da se on izvuče napolje i odvede tamo gde želimo‘, naveo je bivši obaveštajni zvaničnik... Vlasnik kompanije koja je obezbeđivala ambasadu je sa svojim američkim kontaktima razmatrao mogućnost da, naizgled slučajno vrata na ambasadi ostanu otvorena, što bi omogućilo da se spolja uđe u ambasadu i da se kidnapuje azilant.“
Štaviše, „zvaničnici SAD razmišljali su i da ubiju Asanža, kažu tri bivša visoka funkcionera... Rukovodioci agencije zatražili su i dobili ’nacrte‘ planova za ubistvo Asanža i drugih evropskih članova ’Vikiliksa‘... Razmatrana je i mogućnost da Asanž bude otrovan“, otkriva se u tekstu.

Tajni dogovor Londona i Vašingtona

A dodatni zaplet nastupio je kada je CIA dobila dojavu — ostaće tajna da li je uopšte bila tačna — da bi osnivač „Vikiliksa“ mogao da bude krišom izveden iz ambasade Ekvadora i onda prokrijumčaren u Rusiju da dobije azil kao Edvard Snouden: „CIA i Bela kuća počeli su da pripremaju niz scenarija kako bi sprečili te planove. To je uključivalo vatreni okršaj s operativcima Kremlja na ulicama Londona, izazivanje sudara s ruskim diplomatskim vozilom u kome je Asanž, da bi ga ugrabili odatle, i pucanje u gume ruskog aviona pre nego što poleti za Moskvu; američki zvaničnici zamolili su svoje britanske partnere da obave pucanje ako to bude potrebno i Britanci su pristali, navodi bivši visoki zvaničnik administracije SAD.“
Naposletku, ipak, nijedan od ovih planova nije bio potreban. Nove ekvadorske vlasti opozvale su azil Asanžu 11. aprila 2019. i u skladu s tajnim dogovorom Londona i Vašingtona načinjenim još dve godine ranije, odmah potom on je uhapšen i odveden u zatvor u kome se nalazi i danas, čekajući odluku o izručenju Americi, u kojoj mu prete optužbe po Zakonu o špijunaži i barem doživotni zatvor. Dok ga je od kidnapovanja i smrti, kako otkriva „Jahu njuz“, pre svega spasilo to što su „zvaničnici SAD brinuli da li su planovi CIA o kidnapovanju i ubistvu Asanža bili legalni“.

Rat protiv istine

Sav taj tajni rat ovih moćnih zapadnih bezbednosnih struktura protiv nepoželjne medijske organizacije znači pak da ne treba da se čudimo ni onome što se protiv podjednako nepoželjnih medijskih organizacija radi naočigled čitave javnosti. Pa se otuda, nažalost, ne može sasvim neočekivanom nazvati ni odluka „Jutjuba“ — koji je u vlasništvu „Gugla“, a njegov su razvoj finansirali CIA i NSA — da pod neuverljivim izgovorom borbe protiv dezinformacija ukine dva kanala ruskog RT-a na nemačkom jeziku.
Margarita Simonjan, glavna urednica RT-a, nema dilemu o čemu je zapravo reč: „U modernim ratovima, ’Jutjub‘ je oružje. I to mnogo efikasnije od drugog oružja.“
Ko će nastradati u ovom ratu protiv istine? Zašto je Džulijan Asanž postao Agenciji CIA neprijatelj broj 1? I gde se krije tajna veze između zapadnih obaveštajnih službi, korporativnih medija glavnog toka i gigantskih tehnoloških korporacija za koje portal „Blumberg“ sad traži čak i mesta u Ujedinjenim nacijama?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili politikolog Aleksandar Pavić i publicista Marko Tanasković.
Surovi obračun obaveštajnih službi i njima naklonjenih medija s Džulijanom Asanžom, nažalost, ne predstavlja ni novost ni izuzetak, ukazuje Aleksandar Pavić i podseća na slučaj novinara Gerija Veba, koji je otkrio direktnu vezu između epidemije krek kokaina, narko-kartela, trgovaca oružjem i operacija CIA u Nikaragvi. „Nedugo posle tog otkrića on je profesionalno degradiran, izgubio je posao i na kraju je pronađen mrtav s dve rane od metka u glavi. Njegova smrt proglašena je za samoubistvo...“
Navršavaju se i tri godine od jezive smrti kolumniste „Vašington posta“ Džamala Hašogija, za koju su osumnjičeni najviši zvaničnici Saudijske Arabije — bliskog saveznika SAD — ali ni za to niko zaista odgovoran nije snosio posledice...

„Očigledno da je ovakav odnos prema nepoželjnim novinarima i medijima postao nova normalnost, koju smo mi upoznali još 1999. godine, kada je NATO bombardovao zgradu RTS-a i ubio 16 radnika ove televizije“, napominje Marko Tanasković.

Nadzorni kapitalizam i novi totalitarizam

Novinar Glen Grinvold, za koga se u tekstu „Jahu njuza“ otkriva da je i sâm bio na meti špijunskih mera primenjivanih i protiv Asanža i drugih članova „Vikiliksa“, ističe: „Ni najmanje me ne čudi što je CIA, davnašnja autoritarna i antidemokratska institucija, kovala zaveru da bi kriminalizovala novinarstvo i da bi špijunirala i činila druge akte agresije protiv novinara.“
„Profesorka s Harvarda Šošana Zubof je u svojoj knjizi ’Doba nadzornog kapitalizma‘ uverljivo opisala ovaj zatvoreni sistem, u kome je cenzura apsolutna — i to ne samo politička, već i komercijalna i finansijska. Ako ne igrate po pravilima, lako ćete biti eliminisani. Reč je o obruču koji se postepeno, ali sve više, steže i oko medija i oko ljudi koji ih konzumiraju“, komentariše Marko Tanasković.

„Reč je o novom totalitarizmu, koji je pogotovo počeo da uzima maha posle napada 11. septembra. Pod izgovorom borbe protiv terorizma započet je totalni nadzor, a njegove monstruozne razmere počeo je da razotkriva uzbunjivač iz NSA Edvard Snouden, koji je zbog toga i morao da se skloni na sigurno, u Rusiju“, navodi Aleksandar Pavić.

Međutim, dodaje, mreža kontrole javnog mnjenja uspostavljena je još mnogo ranije: „Novinar Karl Bernstin je 1977, nakon što se proslavio razotkrivanjem afere ’Votergejt‘, u magazinu ’Roling Stoun‘ otkrio da postoji bar 400 visoko pozicioniranih novinara i medijskih radnika koji se nalaze na platnom spisku CIA... I tu se zapravo razotkriva prava priroda tog sistema koji je nama opisivan kao slobodan i demokratski. A mediji su na Zapadu pretvoreni u instrumente informativnog rata protiv svih koji se nisu pokorili njegovom diktatu... Zato se i RT našao na udaru ’Jutjuba‘ — svojom pojavom i ponudom alternativnog pogleda na svet počeo je da im stvara probleme jer kvari unapred zadati narativ. A to ne smeju da dopuste, jer može da bude poljuljana njihova kontrola nad javnim mnjenjem.“
No, već i sama činjenica da je taj sistem prinuđen da se na opisane načine obračunava s jednim pojedincem koji je u stanju da ga poljulja, kao što je Džulijan Asanž, pokazuje da on (više) nije onoliko snažan kao što se misli, zaključuje Marko Tanasković: „Očigledno je da se vladajući sistem nalazi na istorijskom minimumu svoje moći. Hegemonija Zapada se i u ovom smislu bliži svom kraju. I sad samo treba sačekati da joj bude stvorena alternativa.“
Džulijan Asanž  - Sputnik Srbija, 1920, 24.11.2019
Cijina nameštaljka: Zašto je Švedska odustala od optužbi protiv Džulijana Asanža? /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala