Pobeda Džulijana Asanža u švedskom slučaju, kojom je sprao ljagu sa svog imena, možda mu je i donela izvesnu moralnu satisfakciju, ali nepopravljiva šteta je već učinjena.
Naime, upravo je ta švedska optužba i pokrenula sled događaja koji su ga doveli u situaciju u kojoj se danas nalazi. Zbog straha da će ga Švedska izručiti Americi, Asanž je 2012. godine i potražio azil u ambasadi Ekvadora u Londonu. Zato što je bio u ambasadi, nije mogao da izađe pred sud u Londonu, gde je trebalo da bude saslušan povodom švedskih optužbi. A zbog toga je, posle izbacivanja iz ambasade u maju ove godine, i završio u zatvoru „Belmarš“, u kome čeka odluku o izručenju Americi, u kojoj je optužen na osnovu Zakona o špijunaži, kao prvi novinar koji se našao na udaru tog zakona starog više od 100 godina.
„Klimava i nepovezana olupina“
Pitanje je i da li je Asanž uopšte svestan da je izvojevao bilo kakvu moralnu pobedu. Kako je opisao njegov blizak prijatelj Kreg Marej, bivši ambasador Velike Britanije u Uzbekistanu, prilikom nedavnog pojavljivanja pred sudom Asanž je imao „vidljive poteškoće da se priseti čak i svog imena i datuma rođenja... Borio se prilikom artikulacije reči i fokusiranja na tok svojih misli“.
Asanž vidljivo šepa, izgubio je 15 kilograma od hapšenja i kosa mu ubrzano opada, „ali njegovo fizičko stanje nije toliko šokantno, koliko njegovo mentalno opadanje“, on se pretvorio u „klimavu i nepovezanu olupinu“. Uostalom, nije bez razloga specijalni izvestilac UN za torturu Nils Melcer tretman Džulijana Asanža definisao kao mučenje...
A opet, možda sve ovo, iako je šokantno, ipak ne treba previše da nas čudi. Jer, upravo je ovih dana obelodanjeno da je sudija ledi Ema Arbitno, zadužena za Asanžov slučaj, preko svog muža, lorda Džejsa Arbitnoa i njihovog sina Aleksandra, duboko povezana sa britanskim i američkim obaveštajnim sektorom i njihovim vojno-industrijskim kompleksom, čije je tajne Asanž razotkrio, pa je zato i dospeo pod udar Zakona o špijunaži.
Sagu o Džulijanu Asanžu i napore ovih struktura da mu dođu glave, upotpunio je u ponedeljak i ugledni rimski dnevni list „Republika“ otkrićem da je osnivač „Vikiliksa“, uz kršenje diplomatskih pravila i njegovih ljudskih prava, sniman i prisluškivan tokom prinudnog boravka u ambasadi Ekvadora.
„Zvuči kao film o Džejmsu Bondu, ali to se stvarno dogodilo“, piše „Republika“.
„Džulijan Asanž, novinari ’Vikiliksa‘ i baš svaki advokat, reporter, političar, umetnik i lekar koji su posetili osnivača ’Vikiliksa‘ u ambasadi Ekvadora, tokom poslednjih 7 godina bili su izloženi sistematskom špijuniranju“, navodi rimski list.
Osveta gospodara univerzuma
Šta o budućnosti Džulijana Asanža, a šta o svetu u kome živimo, govore ove akcije koje se preduzimaju protiv njega? Imaju li osnova strahovi Asanžovih advokata da on živ neće dočekati kraj svog ekstradicionog procesa i tvrdnja Krega Mareja da ga „država muči na smrt pred našim očima“? Da li ovakav tretman osnivača „Vikiliksa“ znači da će tajne njegovih neprijatelja ubuduće biti bezbedne, jer se niko neće usuditi da ih razotkrije?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinarka Ljiljana Smajlović i publicista Boris Nad.
„Sve ovo kroz šta prolazi osnivač ’Vikiliksa‘ govori da će se ’gospodari univerzuma‘ osvetiti svakome ko im se zameri na način na koji je to učinio Džulijan Asanž. Oni tu svoju nameru ni ne kriju“, napominje Ljiljana Smajlović
Sramna uloga Švedske
U tom pogledu je naročito interesantno ponašanje švedskog tužilaštva povodom optužbi za silovanje, za koje Kreg Marej kaže da su predstavljale „CIA nameštaljku, čiji je cilj bio da Asanž dospe u pritvor kako bi bi izručen Americi... Te optužbe su ispunile svoju svrhu i zato više nisu potrebne“.
„Očigledno je sve vreme reč o dobro izvedenoj igri“, smatra Boris Nad, ukazujući da je „suštinu izrekao slavni australijski novinar Džon Pildžer, koji je ukazao da je Asanžovim slučajem Zapad srušio i poslednji mit o svojoj pravičnosti i poštovanju pravnih postupaka, čak i u odnosu na sopstvene državljane“.
„Švedska je u ovom slučaju odigrala posebno sramnu ulogu“, saglasna je Ljiljana Smajlović.
„Iako optužbe za silovanje treba ozbiljno shvatiti, potpuno je jasno da su Šveđani sve vreme te optužbe koristili samo da bi isporučili Asanža Americi, ako bi ga se dokopali. Uostalom, oni nikada nisu rekli da to neće učiniti“, kaže Smajlovićeva.
Porodične veze
Kreg Marej piše i da je bio skeptičan prema tvrdnjama izvestioca UN Nilsa Melcera o mučenju Asanža, kao i o sumnjama da je on podvrgnut tretmanu lekovima koji ga onesposobljavaju, ali, napominje, pošto ga je video u sudnici, postao je uveren da je osnivač „Vikiliksa“ „pred našim očima izvrgnut mučenju do smrti od strane države“.
„Sve ukazuje da je Asanž zaista podvrgnut teškoj torturi; iako ne raspolažemo direktnim materijalnim dokazima, samo njegovo mentalno i fizičko stanje, koje su opisali oni koji su ga videli, predstavljaju dokaz za to“, napominje Boris Nad.
„A pritom nema ni pritiska javnosti da saznamo šta se zapravo dešava sa njim, počev od pitanja zbog čega ga uopšte drže u samici, i to u najstrože čuvanom delu zatvora ’Belmarš‘, koji nazivaju ’britanskim Gvantanamom‘“, ukazuje Ljiljana Smajlović.
Odgovor na ovo pitanje možda se krije u vezama sudije ledi Eme Arbitno, zadužene za Asanžov slučaj, sa strukturama čijim je interesima „Vikiliks“ naneo štetu, razotkrivajući njihovo delovanje.
Naime, suprug Eme Arbitno lord Džejms Arbitno vršio je funkciju savetnika u vojnim kompanijama „Tales grup“ i „Babkok“, koje imaju ugovore sa britanskim Ministarstvom odbrane, vredne više stotina miliona funti, sarađivao je i sa američkim „Behtelom“, bio je jedan od trojice direktora privatne bezbednosne firme „SC stratedži“, na čijem je čelu bivši direktor MI6 Džon Skarlet, uz to je i član odbora savetnika u firmi „Informejšn risk menadžment“, u kojoj je Endru Frans, bivši zamenik direktora Dži-Si-Ejč-Kjua (GCHQ), britanskog pandana američkog NSA.
„Britanci se u ovom slučaju čak nisu ni potrudili da pronađu nekoga kome ne bi moglo da se prigovori o ovakvoj vrsti involviranosti u te strukture. Svoje tragove nisu ni pokušali da prikriju“, komentariše Ljiljana Smajlović.
Imajući sve to u vidu, sagovornici „Sputnjika“ veruju da je mala šansa da Asanž ne bude izručen Americi, kada u februaru iduće godine sud u Londonu bude doneo svoju odluku.
„Američki državni sekretar Majk Pompeo obećao je da će Asanž biti izručen Americi i Britanci će učiniti sve da im u tome pomognu“, uveren je Boris Nad.
„Mislim da Asanž nikada neće izaći na slobodu. I zbog toga njegova sudbina predstavlja strašnu poruku svima kojima bi palo na pamet da učine nešto slično“, zaključuje Ljiljana Smajlović.
