Jačanje bezbednosnih snaga Prištine šalje dve opasne poruke Beogradu
18:01 07.10.2021 (Osveženo: 10:44 25.11.2021)
© Flickr / U.S. Army Europe
Pratite nas
Plan Prištine da u Kosovske bezbednosne snage primi dosad najveći broj regruta u jedom cugu je njihov odgovor na pitanje o budućim namerama, mišljenja je profesor dr Mitar Kovač. Vojni komentator Aleksandar Radić ističe da Priština ovim šalje političku poruku da gradi svoj sistem ignorišući Srbiju.
Priština planira da otvori konkurs za prijem 850 novih regruta za potrebe snage KBS, što je po rečima njihovog tzv ministra odbrane do sada najveći konkurs koje je Kosovo sprovelo u cilju povećanja kapaciteta KBS-a.
Pokazatelj namera Prištine u budućnosti
Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji, smatra da je ova najava nastavak kontinuiteta u izgradnji oružanih snaga tzv. Kosova uz pomoć vodećih sila NATO pakta.
„Cilj im je da baš nakon nedavne krize na Brnjaku i Jarinju gde se desila jedna vrsta demonstracije njihove sile, sada ovim daju odgovor o namerama u budućnosti. Već se govori o tome da bi se ta buduća vojska tzv. Kosova sastojala od tri puka koji bi pokrivali ključne zone Kosova i Metohije usmerene prema centralnoj Srbiji. Istovremeno, u organizaciji tih snaga, povećanju regrutnog kontingenta i obučavanju mlađeg kadra posebna pažnja se pridaje tome od koje zemlje će se kupiti sistemi koji su pogodni za taj prostor i koji bi bili usmereni ka Srbiji. Prvenstveno se misli na prenosne protivoklopne i PVO sisteme, kao i na sisteme vatrene podrške od artiljerijskih oružja, minobacača i naravno u okviru toga na to da se obaveštajno-izviđački sistemi podignu na visok nivo – od osnovnih taktičkih jedinica,od čete, bataljona pa do tih pukova,“ ističe Kovač.
Priprema za intervencije u bilo kom delu Kosova i Metohije?
To bi značilo, dodaje naš sagovornik, da bi te snage u saradnji sa njihovim policijom mogle da budu u stanju da intervenišu na bilo kom delu Kosova i Metohije.
„To bi značilo i da se spremaju za preuzimanje obaveza oko obezbeđenja tzv. „granice“, odnosno administrativne linije prema Srbiji,“ upozorava sagovornik Sputnjika.
Upravo činjenica da Priština nastavlja sa jačanjem KBS je politička poruka upućena ne samo nama, napominje Kovač, već i onima koji nisu za kosovsku nezavisnost - da oni ne odustaju od planovi da stave pod kontrolu pre svega sever Kosova.
Vojni stručnjak i komentator Aleksandar Radić dotle ne vidi vezu između skorašnjih incidenta na adminstrativnim prelazima i činjenice da KBS jača svoje redove. Kako kaže, Priština pravi planove za jačanje KBS.a na nivou desetogodišnje projekcije, pa je i ovaj potez verovatno unapred planiran. S druge strane, on u ovim potezima Prištine vidi političku poruku.
Prištine gradi svoj sistem ignorišući Srbiju
„Na žalost, prepoznaje se poruka u političkom smislu a ona je zasnovana na ignorisanju činjenice da Srbija postoji. Ne prave oni ovim dnevno-političku provokaciju nego grade sopstveni sistem i ignorišu svaku kritiku koja dolazi iz Beograda i zemalja koje žele da čuju srpski stav kada je reč o protivljenju razvoja KBS-a,“ ističe Radić. On konstatuje da „hteli mi to da priznamo ili ne, Priština radi na razvoju svojih vojnih snaga na Kosovu“.
„Vlasti u Prištini su pre par godina donele pakete propisa koji im omogućavaju da razvijaju oružane snage pod nazivom Kosovske snage bezbednosti ali suštinski reč je o vojsci. U okviru tog paketa planirano je da se pre svega, brojčano jačaju te strukture čime bi se razvila nešto jača formacija sa orijentaciono 3.500 ljudi porastu na do 5.000 po dinamici koja je određena budžetskim limitima, jer Priština nema jaku ekonomiju a treba isplatiti plate, poreze i doprinose za te dodatne ljude,“ objašnjava Radić
KBS se približava zacrtanom limitu u ljudstvu
Trenutno Priština radi na etapnom povećavaju broj ljudi i već su prešli 4.000, dodaje naš sagovornik što znači da se približavaju zaokruživanju strukture i predviđenog broja u ljudstvu.
„U tim snagama udarni deo čini jedna jedinica u ravni brigade sa tri puka. Puk je zastareo naziv, ali je reč o usvajanju termina koji treba da podseti na neka rešenja Amerikanaca, Engleza i ostalih, zbog namere da se napravi marketinški iskorak stvarajući tradicije kojih nema, ali i da bi se naglasilo koliko su kosovske snage privržene ideji da je njihov glavni oslonac anglo-saksonksi krug zemalja,“ navodi naš sagovornik.
U celini, napominje Radić, KBS primarno jača pešadiju jer je njihova struktura bazirana na strukturi lake pešadije, dakle, na jedinicama koje su opremljene ličnim pešadijskim naoružanjem.
„U planu im je da dobiju i sredstva za vatrenu podršku minobacača do 1200 milimetara i laka oklopna vozila. Postepeno nabavljaju američka vozila „hamvi“, dobili su nedavno 55 lakih borbenih oklopnih vozila, ali kada je reč o nekom sofisticiranijem oružju i opremi to ne ide baš tako lako. Neke stvari mogu da dobiju na poklon - opremu/oružje koja je višak u američkoj vojsci, kao što se to nedavno desilo. Ali kada je reč o protivoklopnim sistemima i lakim prenosnim raketnim sistemima protivvazdušne odbrane koje Priština želi da ima onda to mora ili da se plati, ili da dobije od nekih specifičnih saveznika kao što je Turska koja želi da bude prisutna u regionu,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Loša vest za Srbe na KiM
Radić takođe napominje i da bez obzira na to što je Priština promenila propise i KBS definisala kao svoju vojnu silu, u realnosti se ipak poštuju propisi koji su doneti 1999. godine kojim je Kfor jedina vojna sila koja dole ima kompetencije na tom prostoru.
„U ovom trenutku to još uvek funkcioniše, ne kao ranije ali postoje mehanizmi koji onemogućavaju da Priština sama odluči o nabavci nekih naoružanja koja bi potencijalno mogla da budu problematična i da preterano ojačaju njihove snage. NATO ima svoj tim za vezu koji radi na jačanju KBS-a ali se tu prave ozbiljna procena šta da im se dozvoli i pruži a šta ne u ovom segmentu, koliko i u šta da se uloži. U ovom sada modelu to će potrajati i ostati na nivou lake pešadije sa elementima logistike snaga za podršku civilnih institucija i u perspektivi nema naznaka da postoji izbor naoružanja koji bi omogućio da se razvijaju veći ofanzivni kapaciteti KBS,“ uveren je Radić.
Politikolog sa Kosova i Metohije Aleksandar Gudžić smatra da povećanje snaga KBS, i to baš u ovom momentu, nije dobro, jer dolazi posle nemilih scena na adminstrativnim prelazima.
„Pre svega Srbi na KiM nisu za te snage, i imaju dozu opreznosti, odnosno nepoverenja kada su one u pitanju što je i opravdano. Priština na ovaj način samo dodatno stvara tenzije, jer je očigledno da se KBS etnički homogenizuje. Koliko znam, ove godine se i kosovska policija pojačava sa novim pripadnicima, ali sa jako malim brojem Srba. Tako da, sve u svemu, vest o jačanju KBS-a nije baš prijatna za Srbe,“ ocena je Gudžića.
