Kon: Tražili smo da se javno saopšti šta je medicinski deo Kriznog štaba tražio
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon kaže za RTS da je jasno da rast broja novozaraženih mogu da uspore restriktivnije mere.
Kon napominje da su iz medicinskog dela Kriznog štaba predložili da 10 dana bude skraćeno radno vreme do 17 sati i zabrana javnog okupljanje preko pet ljudi, jer je "situacija krajnje ozbiljna". Ističe da ne razume protivargument za kovid propusnice.
Predrag Kon je gostujući u Beogradskoj hronici izjavio da je jasno da ako gledamo šta trenutno može da uspori porast to su restriktivne mere.
"Mi smo predložili da pored toga što podržavamo kovid propusnice smatramo da one nisu dovoljne i da je neophodno uključiti restriktivnije mere, da 10 dana bude skraćeno radno vreme do 17 i zabrana javnog okupljanje preko pet ljudi i pripremili se za kovid propusnice koje bi posle tih 10 dana trebalo da se uvedu. Naglasili smo da je vakcinacija najznačajnija mera i da ona mora da se podigne na 80 odsto, uz prethodno obavezno vakcinisanje zdravstvenih radnika i javnih službi", naglasio je Kon.
Na pitanje šta je bio protivargument Kon napominje da ne razume protivargument i da ne može da ga objašnjava.
"Posebno ne razumem za kovid propusnice i neko drugi mora to da objašnjava", napominje Kon.
O tome da, kako je izjavila premijerka, da bi uvođenje restrikvitnijih mera dovele i do toga da stane imunizacija Kon napominje da ne može da priča o ubeđenjima i uverenjima, može samo u odnosu na trenutnu epidemiološku situaciju.
"Tražili smo da se javno saopšti šta je medicinski deo Kriznog štaba tražio i to je učinila premijerka. Ono gde imamo jedinstven stav je vakcinacija. Sad možemo da kažemo da onaj ko se nije odlučio za vakcinu, odlučio se za zaražavanje. Mi smo insistirali na kovid propusnicama, ne razumem zašto nisu uvedene. Na početku samo mislio da je zato što je protivustavno. Sada ne mogu da razjasnim samom sebi šta sam slušao i ne želim da napravim grešku", kaže Kon.
Mi sada, navodi, ulazimo u nešto što se zove prirodni proces, ali sa činjenicom da smo vakcinisani blizu 54 odsto.
"To nije baš potupni prirodni tok, ipak smo nešto i uradili. Samim tim što postoje vakcinisani taj tok će duže trajati, ali će biti manje smrtnih ishoda. Može da se očekuje da u sledećoj godini toga bude znatno manje. Prosek je 7.000 dnevno za celu nedelju prošlu. Pozitivno ako gledate ti ljudi će biti imuni, a nažalost neki će stradati", ističe Kon.
Prema njegovim rečima, ako bismo sada vakcinisali još 20 odsto, i dalje bi bilo prokužavanje jer dolazi do proboja imuniteta. Najgore od svega je, dodaje, što najstariji najslabije reaguju na vakcine.
Ta deca, na fakultetima, navodi, oni čekaju da ih neko pozove.
"Meni su važniji nevakcinisani, jer teže prolaze. Nismo u situaciji da se sukobljavamo, to je bez veze jer virus hara", kaže Kon.
Kon ističe da pitanje obaveznosti vakcinacije u ovoj zemlji nije do kraja razrešen.
"Zakon kaže da može, a kada tražite imate opstrukcije sa raznih nivoa i samo dobijete obaveštenje da je to protivustavno", istakao je dr Kon.
Zaključak današnjeg dana je da nema drugog izlaza sem vakcinacije.
"Ono što ja imam pravo kao epidemiolog je da kažem ljudima da nismo mi u medicinskom delu Kriznog štaba džaba tražili to što smo tražili. Situacija je krajnje ozbiljna. Virus cirkuliše jako puno. Ići na svadbu znači zaraziti se. Retke su svadbe gde prođe bez zaraze. Ići na skupove gde se ne kontroliše ko koristi maske je rizik veliki. Malo je situacija ozbiljnija i drastičnija", zaključuje Kon.
Pročitajte još:
