https://lat.sputnikportal.rs/20211005/da-li-cia-stoji-iza-curenja-pandorinih-papira-1130431036.html
Da li CIA stoji iza curenja „Pandorinih papira“?
Da li CIA stoji iza curenja „Pandorinih papira“?
Sputnik Srbija
Da li CIA stoji iza Pandorinih papira
2021-10-05T20:30+0200
2021-10-05T20:30+0200
2021-10-05T20:30+0200
svet
svet
politika
panamski papiri
svet – politika
pandorini papiri
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110453/36/1104533632_0:0:361:203_1920x0_80_0_0_ef7ad4b8ae68ec4ccf215a73f5cf5847.jpg
Autor se pita da li akteri ne žele da ujedu skrivenu ruku koja ih hrani.Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara iz Vašingtona (ICIJ) objavio je 3. oktobra informaciju o curenju skoro tri terabajta inkriminišućih podataka o korišćenju ofšor finansijskih aranžmana od strane poznatih ličnosti, prevaranata, dilera droge, članova kraljevske porodice i verskih vođa u celom svetu.Konzorcijum je predvodio ono što je nazvao „najvećom svetskom novinarskom saradnjom“, u koju je uključeno preko 600 novinara iz 150 medija u 117 zemalja, kako bi obradili 12 miliona dokumenata, nazvanih „Pandorini papiri“.Između ostalog, podaci se tiču korišćenja poreskih i finansijskih tajnih rajeva „za kupovinu nekretnina, jahti, aviona i životnog osiguranja; njihovu upotrebu za ulaganje i prebacivanje novca između bankovnih računa; planiranje imovine i druga pitanja nasleđivanja; i izbegavanje poreza kroz složene finansijske šeme“. Za neke dokumente se takođe navodi da su povezani sa „finansijskim kriminalom, uključujući pranje novca“.Iako je objavljivanje članaka koji se odnose na sadržaj bombastičnih dokumenata tek u ranim fazama, Konzorcijum obećava da zapisi sadrže „dosad neviđenu količinu podataka o takozvanim stvarnim vlasnicima entiteta registrovanih na Britanskim Devičanskim ostrvima, Sejšelima, Hongkongu, Kongu, Belizeu, Panami, Južnoj Dakoti...“, što uključuje preko 330 političara i 130 milijardera sa „Forbsove“ liste.Uprkos jakom odjeku, mnogi kritičari su istakli da su Konzorcijumove tvrdnje, odakle te „elite i prevaranti“ potiču i/ili borave, u velikoj meri usmerene prema Rusiji i Latinskoj Americi – na primer, nijedan korumpirani političar nema sedište u SAD . Sama organizacija napominje da su najzastupljenije nacije u dosijeima Argentina, Brazil, Kina, Rusija i Velika Britanija – što je čudno kada se uzme u obzir da je Konzorcijum identifikovao preko milijardu dolara u američkim trustovima, ključnim instrumentima za izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.S druge strane, prethodna razotkrivanja Konzorcijuma i Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) – njegovog glavnog saradnika – sadržali su slične neskladne propuste. Na primer, u martu 2019. razotkrili su „Trojka perionicu“, kroz koju su ruski političari, oligarsi i kriminalci navodno prikupili milijarde dolara.Tada je Projekat objavio brojne izveštaje o prekršajima i detaljne informacije o milionima opranih sredstava preko velikih zapadnih finansijskih institucija u procesu, uključujući „Dojče banku“ i „JP Morgan Čejs“. Međutim, HSBC nikada nije spomenut – uprkos tome što je „Trojka“ otvoreno reklamirala banku kao svog „agenta partnera“, a tadašnji šef tima za podatke OCCRP-a Fredrik Lindenberg javno priznao da je HSBC „neverovatno istaknut“ u „svim“ korumpiranim šemama Trojke.Razlog za ovaj izvanredni potez nikada nije adekvatno objašnjen, iako bi jedan od mogućih odgovora bio da su izveštajni partneri OCCRP-a u priči bili Bi-Bi-Si i „Gardijan“. Prvi je od 2014. do 2017. vodila Rona Fajerhed, koja je takođe obavljala dužnost neizvršnog direktora HSBC-a između 2004. i 2016. U međuvremenu, ovaj drugi je već dugo imao unosan komercijalni odnos sa bankom, koji je zasigurno od vitalnog značaja za očuvanje problema medijske pažnje.Istraga „Panama papira“ iz aprila 2016. koju su zajedno vodili ICIJ i OCCRP otkrila je kako su usluge panamske ofšor advokatske firme „Mosak Fonseka“ zbog prevara, utaje poreza i zaobilaženja međunarodnih sankcija koristili bogati pojedinci i javni zvaničnici . Izveštaj i rezultirajuća medijska pokrivenost bili su u velikoj meri fokusirani na istaknute pojedince, poput tadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je profitirao od trusta sa sedištem u Panami koje je uspostavio njegov otac.Ključni promoter najjačeg sadržaja „Papira“ bio je milijarder Bil Brauder. Ono što osuđeni prevarant i ogroman broj novinskih kuća koje su objavljivale njegove komentare o curenju informacija dosledno nisu priznavali jeste da je on sam pomenut u papirima „Mosak Fonseka“, gde je povezan sa velikim brojem kompanija sa Kipra koje su korišćene za zaštitu njegovih klijenata od poreza na ogromnu zaradu koju je stekao za njih ulažući u Rusiji tokom burnih devedesetih godina, i prikrivajući vlasništvo nad raskošnom imovinom koju poseduje u inostranstvu.Kao što je Brauder posvedočio, on uživa u intimnim odnosima sa OCCRP-om, angažujući ih u svom ratu protiv Rusije nakon što mu je 2005. zabranjen ulazak u tu zemlju. Nadalje, mnogi drugi glavni mediji, uključujući „Blumberg“ i „Fajnenšel tajms“ (on ih je takođe koristio kao pijune u svom rusofobičnom propagandnom naletu) navodno su odbili da objave priče o njegovim sumnjivim finansijskim poslovima.Takva evidentna nespremnost da ujedeš ruku koja te hrani mogla bi da objasni zašto su „Pandorini papiri“ u velikoj meri nemi na poslove bogatih američkih državljana i pojedinaca sa sedištem u SAD.Uzmimo za primer bogatstvo osnivača „I-beja“ Pjera Omidijara i investitora Džordža Soroša, koji navodno ukupno imaju najmanje 11,6 milijardi dolara i 7,5 milijardi dolara. Još uvek nisu otkrivene informacije koje ukazuju na bilo koju sumnjivu šemu. Možda nije slučajnost što oba obezbeđuju sredstva ICIJ-u i OCCRP-u putem svojih veoma kontroverznih Luminata i „filantropskog“ Fonda za otvoreno društvo.Spisak finansijera OCCRP-a nudi i druge razloge za zabrinutost – među njima se nalaze Nacionalna zadužbina za demokratiju i Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj, koje obe očigledno služe za unapređenje interesa nacionalne bezbednosti SAD i uključene su u brojne vojne i obaveštajne poslove operacije destabilizacije i raseljavanja stranih „neprijateljskih“ vlada od njihovog početka. Štaviše, postoje uznemirujuće indicije da je OCCRP sam stvorio Vašington za ovu svrhu.U junu je sazvana konferencija za novinare u Beloj kući na temu „borbe protiv korupcije“. Tokom postupka, jedan bezimeni „visoki zvaničnik administracije“ najavio je da će američka vlada „borbu protiv korupcije staviti u središte svoje spoljne politike“, i da želi da „ovom poslu da prioritet“.Nastavili su da navode tačne razmere ovog antikorupcijskog pritiska i „ostalo je da se vidi”, ali se očekivalo da će „komponente obaveštajne zajednice“, uključujući direktora Nacionalne obaveštajne službe i Centralne obaveštajne agencije, biti ključni igrači.Njihove aktivnosti će dopuniti postojeće tekuće napore SAD da „identifikuju korupciju tamo gde se ona dešava i preduzmu odgovarajuće političke mere“, tako što će ojačati druge aktere“, poput„ istraživačkih novinara i istraživačkih nevladinih organizacija “, koje već dobijaju podršku iz Vašingtona.Ove prosvetljujuće reči, koje su zapadne novine u to vreme potpuno ignorisale, dobile su još jeziviji odjek u svetlu nedavnih događaja. Deluje da zaista čine plan za ono što se upravo dogodilo, zahvaljujući OCCRP-u, organizaciji koja ju je „pokrenula“ i finansijski podržava do danas.Sa svoje strane, mediji samo navode da je ICIJ „pribavio“ dokumente, čiji krajnji izvor nije naveden. Stoga je razumno postaviti pitanje – stoji li iza objavljivanja Pandorinih papira CIA?
https://lat.sputnikportal.rs/20211004/kremlj-ne-vidimo-povod-za-provere-u-vezi-sa-pandorinim-papirima-1130392849.html
https://lat.sputnikportal.rs/20160423/MosakFonseka-dokumenti-istrazitelji-1105105505.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
pandorini papiri pandora dokumenti pejpers cia rusija sad curanje poverljivih podataka
pandorini papiri pandora dokumenti pejpers cia rusija sad curanje poverljivih podataka
Da li CIA stoji iza curenja „Pandorinih papira“?
Kit Klarenberg, istraživački novinar koji se bavi ulogom obaveštajnih službi u oblikovanju politike i percepcije u autorskom tekstu za RT iznosi tvrdnju da afera "Pandorini papiri", koja baca novo svetlo na složene finansijske aranžmane globalne elite, postavlja mnoga pitanja, a najveće u celoj priči jeste to gde su Amerikanci i da li je umešana CIA.
Autor se pita da li akteri ne žele da ujedu skrivenu ruku koja ih hrani.
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara iz Vašingtona (ICIJ) objavio je 3. oktobra informaciju o curenju skoro tri terabajta inkriminišućih podataka o korišćenju ofšor finansijskih aranžmana od strane poznatih ličnosti, prevaranata, dilera droge, članova kraljevske porodice i verskih vođa u celom svetu.
Konzorcijum je predvodio ono što je nazvao „najvećom svetskom novinarskom saradnjom“, u koju je uključeno preko 600 novinara iz 150 medija u 117 zemalja, kako bi obradili 12 miliona dokumenata, nazvanih „Pandorini papiri“.
Između ostalog, podaci se tiču korišćenja poreskih i finansijskih tajnih rajeva „za kupovinu nekretnina, jahti, aviona i životnog osiguranja; njihovu upotrebu za ulaganje i prebacivanje novca između bankovnih računa; planiranje imovine i druga pitanja nasleđivanja; i izbegavanje poreza kroz složene finansijske šeme“. Za neke dokumente se takođe navodi da su povezani sa „finansijskim kriminalom, uključujući pranje novca“.
Iako je objavljivanje članaka koji se odnose na sadržaj bombastičnih dokumenata tek u ranim fazama, Konzorcijum obećava da zapisi sadrže „dosad neviđenu količinu podataka o takozvanim stvarnim vlasnicima entiteta registrovanih na Britanskim Devičanskim ostrvima, Sejšelima, Hongkongu, Kongu, Belizeu, Panami, Južnoj Dakoti...“, što uključuje preko 330 političara i 130 milijardera sa „Forbsove“ liste.
Uprkos jakom odjeku, mnogi kritičari su istakli da su Konzorcijumove tvrdnje, odakle te „elite i prevaranti“ potiču i/ili borave, u velikoj meri usmerene prema Rusiji i Latinskoj Americi – na primer, nijedan korumpirani političar nema sedište u SAD . Sama organizacija napominje da su najzastupljenije nacije u dosijeima Argentina, Brazil, Kina, Rusija i Velika Britanija – što je čudno kada se uzme u obzir da je Konzorcijum identifikovao preko milijardu dolara u američkim trustovima, ključnim instrumentima za izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.
S druge strane, prethodna razotkrivanja Konzorcijuma i Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) – njegovog glavnog saradnika – sadržali su slične neskladne propuste. Na primer, u martu 2019. razotkrili su „Trojka perionicu“, kroz koju su ruski političari, oligarsi i kriminalci navodno prikupili milijarde dolara.
Tada je Projekat objavio brojne izveštaje o prekršajima i detaljne informacije o milionima opranih sredstava preko velikih zapadnih finansijskih institucija u procesu, uključujući „Dojče banku“ i „JP Morgan Čejs“. Međutim, HSBC nikada nije spomenut – uprkos tome što je „Trojka“ otvoreno reklamirala banku kao svog „agenta partnera“, a tadašnji šef tima za podatke OCCRP-a Fredrik Lindenberg javno priznao da je HSBC „neverovatno istaknut“ u „svim“ korumpiranim šemama Trojke.
Razlog za ovaj izvanredni potez nikada nije adekvatno objašnjen, iako bi jedan od mogućih odgovora bio da su izveštajni partneri OCCRP-a u priči bili Bi-Bi-Si i „Gardijan“. Prvi je od 2014. do 2017. vodila Rona Fajerhed, koja je takođe obavljala dužnost neizvršnog direktora HSBC-a između 2004. i 2016. U međuvremenu, ovaj drugi je već dugo imao unosan komercijalni odnos sa bankom, koji je zasigurno od vitalnog značaja za očuvanje problema medijske pažnje.
Istraga
„Panama papira“ iz aprila 2016. koju su zajedno vodili ICIJ i OCCRP otkrila je kako su usluge panamske ofšor advokatske firme „Mosak Fonseka“ zbog prevara, utaje poreza i zaobilaženja međunarodnih sankcija koristili bogati pojedinci i javni zvaničnici . Izveštaj i rezultirajuća medijska pokrivenost bili su u velikoj meri fokusirani na istaknute pojedince, poput tadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je profitirao od trusta sa sedištem u Panami koje je uspostavio njegov otac.
Ključni promoter najjačeg sadržaja „Papira“ bio je milijarder Bil Brauder. Ono što osuđeni prevarant i ogroman broj novinskih kuća koje su objavljivale njegove komentare o curenju informacija dosledno nisu priznavali jeste da je on sam pomenut u papirima „Mosak Fonseka“, gde je povezan sa velikim brojem kompanija sa Kipra koje su korišćene za zaštitu njegovih klijenata od poreza na ogromnu zaradu koju je stekao za njih ulažući u Rusiji tokom burnih devedesetih godina, i prikrivajući vlasništvo nad raskošnom imovinom koju poseduje u inostranstvu.
Kao što je Brauder posvedočio, on uživa u intimnim odnosima sa OCCRP-om, angažujući ih u svom ratu protiv Rusije nakon što mu je 2005. zabranjen ulazak u tu zemlju. Nadalje, mnogi drugi glavni mediji, uključujući „Blumberg“ i „Fajnenšel tajms“ (on ih je takođe koristio kao pijune u svom rusofobičnom propagandnom naletu) navodno su odbili da objave priče o njegovim sumnjivim finansijskim poslovima.
Takva evidentna nespremnost da ujedeš ruku koja te hrani mogla bi da objasni zašto su „Pandorini papiri“ u velikoj meri nemi na poslove bogatih američkih državljana i pojedinaca sa sedištem u SAD.
Uzmimo za primer bogatstvo osnivača „I-beja“ Pjera Omidijara i investitora Džordža Soroša, koji navodno ukupno imaju najmanje 11,6 milijardi dolara i 7,5 milijardi dolara. Još uvek nisu otkrivene informacije koje ukazuju na bilo koju sumnjivu šemu. Možda nije slučajnost što oba obezbeđuju sredstva ICIJ-u i OCCRP-u putem svojih veoma kontroverznih Luminata i „filantropskog“ Fonda za otvoreno društvo.
Spisak finansijera OCCRP-a nudi i druge razloge za zabrinutost – među njima se nalaze Nacionalna zadužbina za demokratiju i Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj, koje obe očigledno služe za unapređenje interesa nacionalne bezbednosti SAD i uključene su u brojne vojne i obaveštajne poslove operacije destabilizacije i raseljavanja stranih „neprijateljskih“ vlada od njihovog početka. Štaviše, postoje uznemirujuće indicije da je OCCRP sam stvorio Vašington za ovu svrhu.
U junu je sazvana konferencija za novinare u Beloj kući na temu „borbe protiv korupcije“. Tokom postupka, jedan bezimeni „visoki zvaničnik administracije“ najavio je da će američka vlada „borbu protiv korupcije staviti u središte svoje spoljne politike“, i da želi da „ovom poslu da prioritet“.
Nastavili su da navode tačne razmere ovog antikorupcijskog pritiska i „ostalo je da se vidi”, ali se očekivalo da će „komponente obaveštajne zajednice“, uključujući direktora Nacionalne obaveštajne službe i Centralne obaveštajne agencije, biti ključni igrači.
Njihove aktivnosti će dopuniti postojeće tekuće napore SAD da „identifikuju korupciju tamo gde se ona dešava i preduzmu odgovarajuće političke mere“, tako što će ojačati druge aktere“, poput„ istraživačkih novinara i istraživačkih nevladinih organizacija “, koje već dobijaju podršku iz Vašingtona.
„Razmatraćemo šta još možemo učiniti na tom planu ... Postoje linije pomoći koje su pokrenule [istraživačke] novinarske organizacije“, naveli su tada iz Bele kuće. „Ono što mi odmah pada na pamet je OCCRP, kao i strana pomoć koja ide nevladinim organizacijama.“
Ove prosvetljujuće reči, koje su zapadne novine u to vreme potpuno ignorisale, dobile su još jeziviji odjek u svetlu nedavnih događaja. Deluje da zaista čine plan za ono što se upravo dogodilo, zahvaljujući OCCRP-u, organizaciji koja ju je „pokrenula“ i finansijski podržava do danas.
Sa svoje strane, mediji samo navode da je ICIJ „pribavio“ dokumente, čiji krajnji izvor nije naveden. Stoga je razumno postaviti pitanje – stoji li iza objavljivanja Pandorinih papira CIA?
